04-08-2013, 12:29 AM
УВОД
Садржај
Имајућу у виду да полемике које се често воде у круговима музичких педагога, а чија је тема природа, специфичности и опште карактеристике дечијег стваралаштва нису окончане, данас је прихваћено да је креативност, као општe људски потенцијал и потреба, природно присутна у сваком детету. Дечије стваралаштво се одређује као способност играња мисаоним елементима. Сматра се да је стваралаштво омогућено радозналошћу која се уочава у игри, из које се у току развоја диференцирају многе активности, посебно уметничке. Отуда се дечије стваралаштво може дефинисати и као игра медијумима који се налазе у разним врстама уметности, што се разликује по својим мотивима и функцији од уметничких активности одраслих, иако нема битније разлике у примењеним техникама.
Окренуто првенствено процесу, а не резултату своје стваралачке активности, у напору да реформулише и изрази сопствени однос према свету који га окружује, однос према другим људима и самом себи, чинећи то на један сасвим неконвенционалан, и, у извесној мери егоцентричан начин, дете се у том погледу разликује од одраслог уметника који свесно тежи продукту преко кога преноси своја осећања и замисли на друге. Док процес одраслог ствараоца пролази кроз доста одређене етапе, од замисли, трагања за путевима неког остварења, избора међу њима, све до коначног остварења и оцене онога што је урађено, дете, нарочитo млађе, испрва бива обузето самим процесом руковања неким материјалом, а замисао као и одлука о томе шта рад представља, може да буде донесена на крају или да сасвим изостане. Ипак, резултат овог процеса, ма како изгледао са естетског становишта, није само производ инвенције, стваралачког духа, истрајности и вештине детета, већ се у њему огледа читава дечија личност, начин на који доживљава свет око себе, његове тежње, мисли и осећања.
Окренуто првенствено процесу, а не резултату своје стваралачке активности, у напору да реформулише и изрази сопствени однос према свету који га окружује, однос према другим људима и самом себи, чинећи то на један сасвим неконвенционалан, и, у извесној мери егоцентричан начин, дете се у том погледу разликује од одраслог уметника који свесно тежи продукту преко кога преноси своја осећања и замисли на друге. Док процес одраслог ствараоца пролази кроз доста одређене етапе, од замисли, трагања за путевима неког остварења, избора међу њима, све до коначног остварења и оцене онога што је урађено, дете, нарочитo млађе, испрва бива обузето самим процесом руковања неким материјалом, а замисао као и одлука о томе шта рад представља, може да буде донесена на крају или да сасвим изостане. Ипак, резултат овог процеса, ма како изгледао са естетског становишта, није само производ инвенције, стваралачког духа, истрајности и вештине детета, већ се у њему огледа читава дечија личност, начин на који доживљава свет око себе, његове тежње, мисли и осећања.
Садржај
1 УВОД 4
1.1 Предмет истраживања 5
1.2 Хипотезе и истраживачке методе 6
1.3 Циљ и очекивани резултати истраживања 7
2 Начини дечијег музичког изражавања 8
2.1 Музичка и психолошка својства музикалности 12
2.2 Стварање музике: наставни задаци и музичке способности деце 18
3 Ритмичко дечије изражавање 24
3.1 Осећај за ритам и бројалице у настави музичког васпитања 24
3.2 Ритам и покрет 33
3.3 Извођење покрета уз музику 35
3.3.1 Примери говорних бројалица 36
3.3.2 Примери певаних бројалица 38
3.3.3 Дидактичке игре 39
3.3.4 Свирање на ритмичким инструментима 41
3.4 Ритмички диктат 43
3.5 Игре меморисања, репродуковања и импровизовања ритма 44
3.6 Дечији музички инструменти и аудитивна насдтавна средства 49
4 Мелодијско-ритмичко дечије музичко изражавање 53
4.1 Мелодијске импровизације 53
4.2 Импровизација звучних појава 54
4.3 Мелодијске импровизације на задати текст и варирање задате теме 54
4.4 Разликовање тонских особина 56
4.5 Висина тона 62
4.6 Музички разговор 64
4.7 Игре за развијање покрета и свирање на дечијим инструментима 67
4.8 Музичке драматизације 70
4.8.1 Израда дечјих музиких инструмената 72
5 Облици дечије импровизације 73
5.1 Ритмичке и мелодијске допуњалке 73
5.2 Илустрација слушане композиције 74
6 Слободна импровизација 77
6.1 Избор литерарних и народних текстова 80
6.1.1 Примери обраде народних и литерарних текстова 82
6.2 Ритмичка обрада текста 86
6.3 Стварање мелодије 86
ЗАКЉУЧАК 90
ЛИТЕРАТУРА 93
1.1 Предмет истраживања 5
1.2 Хипотезе и истраживачке методе 6
1.3 Циљ и очекивани резултати истраживања 7
2 Начини дечијег музичког изражавања 8
2.1 Музичка и психолошка својства музикалности 12
2.2 Стварање музике: наставни задаци и музичке способности деце 18
3 Ритмичко дечије изражавање 24
3.1 Осећај за ритам и бројалице у настави музичког васпитања 24
3.2 Ритам и покрет 33
3.3 Извођење покрета уз музику 35
3.3.1 Примери говорних бројалица 36
3.3.2 Примери певаних бројалица 38
3.3.3 Дидактичке игре 39
3.3.4 Свирање на ритмичким инструментима 41
3.4 Ритмички диктат 43
3.5 Игре меморисања, репродуковања и импровизовања ритма 44
3.6 Дечији музички инструменти и аудитивна насдтавна средства 49
4 Мелодијско-ритмичко дечије музичко изражавање 53
4.1 Мелодијске импровизације 53
4.2 Импровизација звучних појава 54
4.3 Мелодијске импровизације на задати текст и варирање задате теме 54
4.4 Разликовање тонских особина 56
4.5 Висина тона 62
4.6 Музички разговор 64
4.7 Игре за развијање покрета и свирање на дечијим инструментима 67
4.8 Музичке драматизације 70
4.8.1 Израда дечјих музиких инструмената 72
5 Облици дечије импровизације 73
5.1 Ритмичке и мелодијске допуњалке 73
5.2 Илустрација слушане композиције 74
6 Слободна импровизација 77
6.1 Избор литерарних и народних текстова 80
6.1.1 Примери обраде народних и литерарних текстова 82
6.2 Ритмичка обрада текста 86
6.3 Стварање мелодије 86
ЗАКЉУЧАК 90
ЛИТЕРАТУРА 93