25-07-2013, 12:26 PM
UVOD
Sadržaj
Bajka – pisana ili narodna, predstavlja vrlo složen umetnički sistem. Složenosti doprinose elementi kao što su: struktura, jezik, simbolika, funkcija junaka, čudesni događaji, fantastika i fantastičnost u pripovedanju. S obzirom da umetničko delo kod različitih čitalaca izaziva drugačije psihološke efekte, razmišljanja i tumačenja, fantastičnost i čudesnost imaju i svoje značenje. Od načina čitanja i razmišljanja zavisi i shvatanje čudesnosti i fantastike, kao i njihovih simbola. Isto tako, književnici svojim pisanjem i viđenjima sveta realnosti i irealnosti, otkrivaju tekstovnom ili izvantekstovnom strukturom svoje stavove prema životu i njegovim junacima. U irealnosti se nazire novo lice života; realnosti ostaje da traga po mislima o vidljivim, ali nedodirnutim lepotama.
Od kraja 17. veka, kada se započelo sa sistematskim beleženjem narodnih bajki, pa sve do danas, zbirke prerađenih narodnih bajki (npr. braće Grim i/ili Šarla Peroa), ili pak onih artificijelnih (npr. Andersena i/ili Oskara Vajlda), štampaju se u ogromnim tiražima. Uvođenje javnog obrazovanja i povećanje pismenosti tokom 19. veka učinilo je zbirke bajki dostupnim širokoj publici. Njihovo štampanje u velikim tiražima pretvorilo ih je, od nekada lično interpretiranih priča, koje su se – po potrebi – menjale od porodice do porodice i od generacije do generacije, u zauvek formirane obrasce mišljenja i preporučenog ponašanja. Preoblikovanje bajki u crtane filmove, do koga je došlo tokom druge polovine 20. veka, učinilo je da praktično svako dete iz zapadne civilizacije oblikuje svoj pogled na svet na osnovu Pepeljuge, Snežane i sedam patuljaka, Crvenkapice i/ili Uspavane lepotice – klasičnih bajki za koje se dugo verovalo da su vanvremenske i, shodno tome, nedodirnute bilo kakvim ideologijama, iako je, zapravo, njihovo konačno uobličavanje tokom 19. veka kreiralo romantičarski sjaj u kome se idealizuje daleka prošlost, društva feudalnog tipa i mistika, kao otpor egalitarizmu i racionalizmu prosvetiteljskog pogleda na svet.
Od kraja 17. veka, kada se započelo sa sistematskim beleženjem narodnih bajki, pa sve do danas, zbirke prerađenih narodnih bajki (npr. braće Grim i/ili Šarla Peroa), ili pak onih artificijelnih (npr. Andersena i/ili Oskara Vajlda), štampaju se u ogromnim tiražima. Uvođenje javnog obrazovanja i povećanje pismenosti tokom 19. veka učinilo je zbirke bajki dostupnim širokoj publici. Njihovo štampanje u velikim tiražima pretvorilo ih je, od nekada lično interpretiranih priča, koje su se – po potrebi – menjale od porodice do porodice i od generacije do generacije, u zauvek formirane obrasce mišljenja i preporučenog ponašanja. Preoblikovanje bajki u crtane filmove, do koga je došlo tokom druge polovine 20. veka, učinilo je da praktično svako dete iz zapadne civilizacije oblikuje svoj pogled na svet na osnovu Pepeljuge, Snežane i sedam patuljaka, Crvenkapice i/ili Uspavane lepotice – klasičnih bajki za koje se dugo verovalo da su vanvremenske i, shodno tome, nedodirnute bilo kakvim ideologijama, iako je, zapravo, njihovo konačno uobličavanje tokom 19. veka kreiralo romantičarski sjaj u kome se idealizuje daleka prošlost, društva feudalnog tipa i mistika, kao otpor egalitarizmu i racionalizmu prosvetiteljskog pogleda na svet.
Sadržaj
UVOD 3
1 Bajka u narodnoj književnosti 5
1.1 „Baš - Čelik“ – najsloženija srpska bajka 7
2 „Sedefna ruža“ – slika detinjstva u bajkama Grozdane Olujić 19
ZAKLJUČAK 23
LITERATURA 23
1 Bajka u narodnoj književnosti 5
1.1 „Baš - Čelik“ – najsloženija srpska bajka 7
2 „Sedefna ruža“ – slika detinjstva u bajkama Grozdane Olujić 19
ZAKLJUČAK 23
LITERATURA 23