Gotovi Seminarski Diplomski Maturalni Master ili Magistarski

Puna verzija: Izrada video montaže u windows movie maker-u
Trenutno pregledate Lite verziju foruma. Pogledajte punu verziju sa odgovarajućim oblikovanjima.
UVOD

U vreme pre nego što su se u filmskoj (ili “elektronskoj video”) produkciji pojavili računari montaža je bila vrlo dugačak, zamoran i pipav posao. Ukoliko bi se napravila greška to bi stvaralo ogromne probleme jer su se greške teško ili nikako ispravljale. Prilikom montaže filmska traka se bukvalno sekla a zatim lepila. Ukoliko je bilo potrebno napraviti sekvencu u kojoj se smenjuju tri kadra (A, B, C) bilo je potrebno prvo pronaći sve snimljene kadrove i njihove dublove koji su snimani “za svaki slučaj” (ako nešto krene loše) a zatim ih iseći makazama. Na mestu gde se kadar “A” završava počinje kadar “B” i na tom mestu se vrši lepljenje trake. Isti postupak je i sa kadrovima “B” i “C”. Kako se jedna sekunda filma sastoji od 24 sličice filma (eng “frame”) jasno je da je postupak traženja pravog mesta za sečenje jako naporan.

Ukoliko montažer primeti da je napravio grešku on je morao da je locira, iseče makazama, pronađe dubl snimak (ako odgovarajući postoji), da ga nadoda na traku, zalepi na mestu dodavanja i zalepi na mestu gde se ubačeni kadar završava. Ovakav postupak je sekvencijalan-linearan, pa otuda i ime – linearna montaža. Ukoliko se primeti neka greška i želite da je ispravite to je prilično mučan proces i zato je ovde posebno važilo „krojačko“ pravilo tri puta meri jednom seci.
Sličan postupak zadržan je i u elektronskoj montaži. Olakšanje se svelo na izbacivanje sečenja makazama i lepljenje ali je postupak sada imao gubitak u kvalitetu, jer se prilikom montiranja rezultat snimao na novu traku a prilikom snimanja kopija je uvek bila manjeg kvaliteta od originala. Taj gubitak kvaliteta prilikom presnimavanja često se nazivao “generacijski gubitak”. Iako ovaj proces deluje arhaično i bespotrebno komplikovan, čak i danas postoje linearne video montaže. To su uglavnom vrlo robusne i izdržljive sprave (obično) zasnovane na Beta SP standardu. Velike softverske kuće uglavnom nisu videle svrhu u pravljenju programa koji bi radili na ovom, linearnom principu rada. Programi koji su nastali a koji su preuzeli ovaj način rada uglavnom su plod individualaca i često su besplatni i mogu se “skinuti” sa interneta bez ikakve nadoknade autoru programa. Prava legenda među takvim programima je „Virtual Dub”. Sa druge strane, softverske kuće su videle pravu priliku u pravljenju druge vrste programa koje koriste mnogo moćniji i komforniji pristup – nelinearnu montažu.

SADRŽAJ

1 UVOD 3
2 VIDEO MONTAŽA 5
2.1 Sistemi za video montažu 5
2.2 Razlike u sistemima za video montažu 5
2.3 Nelinearna montaža 6
2.3.1 Razvoj nelinearne montaže 7
2.3.2 Nelinearna montaža danas 7
2.3.3 Programi za video montažu 8
3 KARAKTERSITIKE PROGRAMA WINDOWS LIVE MOVIE MAKER 13
3.1 Windows Live Movie Maker – sistemski zahtevi 14
3.2 Windows Live Movie Maker – hardverski zahtevi 14
3.3 Komparacija Windows Live Movie Maker-a sa drugim alatima za video montažu 15
4 VIDEO MONTAŽA U PROGRAMU WINDOWS LIVE MOVIE MAKER 18
4.1 Dodavanje i obrada naslova 18
4.2 Dodavanje i obrada video fajlova 21
4.3 Dodavanje i obrada audio fajlova 29
4.4 Snimanje završnog fajla 32
5 ZAKLJUČAK 34
6 LITERATURA 35
Referentni URL