Gotovi Seminarski Diplomski Maturalni Master ili Magistarski

Osnovni predmet ovog rada je upotreba bicikla i trenažera sličnih biciklu za korišćenje u rekreaciji. Ideja o eventualnom postojanju potrebe za ovakvim radom nastala je zbog relativno slabe edukovanosti domaće šire javnosti na temu biciklizma, čak i kod rekreativaca koji se ovom vrstom rekreacije i sami bave. Nažalost, rekreativni biciklizam se ne zasniva samo na principu ,,sedi i vozi” kako ga mnogo rekreativaca doživljava, već je poželjna i određena edukacija kako bi se izbegli svi neželjeni efekti nepravilnog bavljenja ovom aktivnošću. Pošto profesionalni sportisti imaju već dovoljnu pomoć stručnog osoblja a na našim prostorima postoji jako slab fond literature o rekreativnom biciklizmu bio sam potaknut da se u ovom radu posvetim približavanju ovog načina rekreacije prosečnim vežbačima. Takođe jedan deo rada je posvećen anatomskoj analizi pokreta na biciklu radi upoređivanja efekata vožnje bicikla i rada na spravama u teretani.
Bicikl je nastao u Evropi početkom 19. veka kao način bržeg i lakšeg transporta ljudi. Prepoznatljiv izgled kakav ima danas dobio je tek krajem istog veka i od tada se suštinski nije menjao, osim što su današnji bicikli znatno sigurniji i lakši za upravljanje. Danas se osim kao prevozno sredstvo koristi i kao sredstvo rekreacije ali i kao sportski rekvizit. Biciklizam je olimpijski sport u nekoliko disciplina (drumska trka, hronometar...).
Pretpostavlja se da na svetu postoji preko milijardu bicikala. Pored toga što se može koristiti kao veoma jeftino i ekološki prihvatljivo prevozno sredstvo, bicikl je takođe i odličan način rekreacije. Nizak intenzitet napora koji je moguće održavati satima bez pojave velikog zamora odličan je za redukciju telesne mase. Pravilna vožnja bicikla je zdrava ali i zabavna aktivnost. Dizanje tegova, plivanje ili sprint proizvode veći prirast snage u kraćem vremenskom roku, ali zato biciklizam nudi zabavan, dosledan, i na duže staze održiv način vežbanja uz poboljšanje srčano-sudovnih funkcija, poboljšanje opšte izdržljivosti kao i regulisanje odnosa masti i mišića u organizmu. Takođe, vožnja bicikla u prirodi pruža osećaj slobode, osećaj da čovek zavisi samo od sebe, od svoje volje, snage i izdržljivosti, te da će stići negde samo svojim naporom, bez upotrebe eksternih izvora energije. Mogućnost da se bez velikog napora ,,pobegne” iz gradske gužve u mir koji pruža priroda predstavlja jedan od bitnih motiva za bavljenje biciklizmom. Sa druge strane, za iole ekstremnije vozače vožnja bicikla predstavlja odličan izvor adrenalinskog uzbuđenja. Od takozvane ,,downhill” vožnje (vožnje nizbrdo), preko ,,freestyle” vožnje (slobodna vožnja sa elementima akrobatike), do čisto akrobatskih elemenata vožnje na rampi, stilovi vožnje, kao i bicikli znatno se razlikuju.