Gotovi Seminarski Diplomski Maturalni Master ili Magistarski

Puna verzija: Ciklus ćelije
Trenutno pregledate Lite verziju foruma. Pogledajte punu verziju sa odgovarajućim oblikovanjima.
Ćelije prolaze kroz fazu rastu i fazu pripreme za deobu. Period vremena pre deobe zove se interfaza. To je najduži period u životu ćelije (ako je period između 2 deobe 24h, interfaza zahvata 20h, deoba 4h). Za vreme interfaze kćeri ćelije rastu do određenih dimenzija i u njehovim jedrima dolazi do promena na lancima DNK. U tom pogledu razlikujemo stadijume G1, S i G2. U G1 fazi dolazi do rasta kćeri ćelije, kao i do transkripcije DNK na RNK. U interfazi ovo je najduža faza. Za vreme S faze dolazi do replikacije izgubljenih lanaca DNK, što znači da su se sada obrazovala 2 lanca DNK. U G2 fazi dolazi do drugih promena značajnih za deobu ćelije. U ovoj fazi interfaze je najveća količina DNK.

[Slika: 400pxmajoreventsinmitos.png]

MITOZA - zigot, oplođena jajna ćelija životinja i biljaka deli se mitotičkim deobama pri kojima nastaju sva trajna živa tkiva organizma. Hromozomi se dele i razdvajaju velikom preciznošću u dve garniture koje dospevaju u 2 kćeri ćelije. Istovremeno se odvija i deoba citoplazme. Deoba jedra naziva se kariokineza a citoplazme citokineza. 4 faze: profaza, metafaza, anafaza i telofaza.
U interfazi se hromozomi udvajaju (reduplikuju) neposredno pred sledeću deobu. Skraćuju se i zadebljavaju dobijajući karakteristične oblike, postaju vidljivi pod optičkim mikroskopom.
1) Profaza otpočinje kad hromozomi postanu vidljivi. Svaki hromozom se deli uzdužno na 2 hromatide a u svakoj od njih je po novostvoreni lanac DNK. Polovine hromozoma su hromatide! Jedarca se gube, centrozomi podležu deobi. Novonastali centrozomi se pomeraju ka polovima jedra. Jedrova opna se razlaže i tu je kraj profaze.
2) U metafazi dolazi do formiranja deobnog vretena i razmeštanja hromozoma u ekvatorijalnoj ravni. Hromozomi su raspoređeni u obliku zvezde pri čemu kraći konci deobnog vretena bivaju pričvršćeni za centromeru, tj. jednu hromatidu, a duži konci deobnog vretena teku od pola do pola (deobno vreteno nastaje od međusobno spojenih mikrocevčica).
3) Anafaza počinje odvajanjem hromatida svakog hromozoma i njihovim odlaženjem ka polovima deobnog vretena. Svaka hromatida već sada prima svojstvo hromozoma. Hromatide se povlače skupljanjem kraćih konaca deobnog vretena, dolazi i do odbijanja sestrinskih hromatida.
4) Telofaza obuhvata obrnut red procesa odigranih u profazi. Oko hromatida se stvara nova opna a uskoro se javlja i jedarce. Njegova deoba se ne može pratiti ali je jasno da se dogodila. U telofazi se javlja i pregrada koja deli citoplazmu na dve kćeri ćelije.
MEJOZA – Polne ćelije (gameti) imaju polovinu broja hromozoma od broja koji je karakterističan za telesne ćelije. To je haploidni broj, n. Do redukcije broja hromozoma dolazi u redukcionoj ili mejotičkoj deobi. U procesu mejoze postoje dve ćelijske deobe – redukciona ili mejoza i odmah za njom mitoza tako da od jedne nastaju 4 nove polne ćelije. Ovde takođe postoje 4 faze: profaza, metafaza, anafaza i telofaza.
1) U profazi dolazi do skraćivanja i zadebljavanja hromozoma ali se oni udružuju u parove, po jedan poreklom od oca i jedan od majke. To su homologni hromozomi. Nestaje jedarce i razlaže se jedrova opna.
2) Metafaza počinje deobnim vretenom koje se formira od jednog do drugog centrozoma, pri čemu se u ekvatorijalnoj ravni raspoređuju homologni hromozomi. Kraći konci deobnog vretena pričvršćuju se za centromeru jednog hromozoma, a oni sa drugog pola za centromeru drugog homolognog hromozoma.
3) U anafazi dolazi do pokretanja čitavih hromozoma ka polovima deobnog vretena. Broj hromozoma je smanjen na polovinu
4) U telofazi dolazi do formiranja jedrove opne i ponovnog javljanja jedarceta. Odmah zatim deli se i citoplazma.
Potom sledi mitoza.

Profaza mejoze I može se podeliti u nekoliko podfaza.
1) Leptoten. Posle replikacije hromozoma svaki od njih čine 2 identične hromatide spojene centromerom. Difuzno raspoređene niti DNK postaju deblje usled uvijanja i spiralizacije. Hromozomi se pričvršćuju za opnu jedra.
2) Zigoten. Homologi hromozomi se sparuju. Time nastaju tetrade ili bivalenti. Oni konjugiraju, na krajevima nastaju mostići – hijazme.
3) Pahiten. Na više mesta se formiraju mostići, odvija se proces krosingovera ili razmene genetičkog materijala između hromatida koje pripadaju parovima homologih hromozoma jedne tetrade. Dolazi do genetičke rekombinacije naslednog materijala, koji je prvobitno dospeo u jajnu ćeliju sa različitim hromozomima.
4) Diploten. Hromozomi se razdvajaju, ali zaostaju spojevi na hijazmama. Kod oba pola, naročito kod ženki diploten je veoma produžen.
5) Dijakinezis. Hromozomi zadebljavaju. Jedarce i jedrova opna nestaju, a hromozomi se pomeraju u ekvatorijalnu ravan.
Referentni URL