17-06-2013, 01:31 PM
Pod prenosom mernih podataka se podrazumeva prenos podataka dobijenih sa udaljenih senzora do ulaza sistema za akviziciju koji ove podatke prihvata i prosleđuje do centralnog dela sistema koji dalje postupa po zadatom programu. U zavisnosti od pririode sistema koji barata podacima, govorimo o mernim sistemima, sistemima automatskog upravljanja, sigurnosnim sistemima itd.
Podaci se mogu pribavljati sa udaljenih senzora na proizvoljan način, ali je čest slučaj da je prenos mernih podataka bar u jednom svom delu realizovan kao radio-prenos. Nekoliko je razloga za to. Pre svega, radio-prenos predstavlja najjednostavnije rešenje kada je potrebno preneti podatke sa merne stanice koja je od centralne udaljena preko 10km. Anternativni pristup jeste zakupljivanje postojećih žičanih telekomunikacionih vodova, što je gotovo uvek ekonomski manje povoljno rešenje. Osim toga, postoji i potreba pribavaljanja kontrolnih i mernih podataka sa mobilnih stanica (uređaja), kada radio-prenos predstavlja jedino realno moguće rešenje. Najzad, u svetu savremenih računara postoji težnja da se periferijski uređaji koji čine jedan lokalni računarski sistem povezuju ca centralnim računarom putem naročitih radio-interfejsa, tako da se na malom području formira tzv. bežična LAN mreža (Local Area Network - lokalna mreža) koja zamenjuje brojne kablove za povezivanje periferijskih uređaja. Ova tehnologija danas postaje vrlo široko prihvaćena, a ovakvi radio-interfejsi su vrlo pogodni i za prenos mernih podataka na malim udaljenostima, u onim sistemima u kojima postoji jako veliki broj prostorno razuđenih senzora, tako da je ekonomski isplativije da se izbegne postavljanje velikog broja vodova, već se podaci prenose do manjeg broja lokalnih sabirnih stanica, a zatim se od njih do ulaza centralnog dela sistema vode na proizvoljan način.
U prvom poglavlju ovog rada će biti opisan eksperimentalni automatski meteorološki sistem “Miloš 200”, koji koristi tehnologiju iz osemdesetih godina, a pušten je u rad na teritoriji opštine Čačak početkom devedesetih godina XX veka. Na njegovom primeru će biti objašnjeni osnovni principi prenosa podataka sa više udaljenih do jedne centralne stanice, pri čemu će najviše prostora biti posvećeno analizi radio-interfejsa ovog sistema, odnosno upotrebljenih radio-modema. Na kraju prvog poglavlja će biti skrenuta pažnja na određene probleme do kojih je došlo tokom rada ovog sistema, koji su direktna posledica nedovoljno razvijene prenosne tehnologije.
Podaci se mogu pribavljati sa udaljenih senzora na proizvoljan način, ali je čest slučaj da je prenos mernih podataka bar u jednom svom delu realizovan kao radio-prenos. Nekoliko je razloga za to. Pre svega, radio-prenos predstavlja najjednostavnije rešenje kada je potrebno preneti podatke sa merne stanice koja je od centralne udaljena preko 10km. Anternativni pristup jeste zakupljivanje postojećih žičanih telekomunikacionih vodova, što je gotovo uvek ekonomski manje povoljno rešenje. Osim toga, postoji i potreba pribavaljanja kontrolnih i mernih podataka sa mobilnih stanica (uređaja), kada radio-prenos predstavlja jedino realno moguće rešenje. Najzad, u svetu savremenih računara postoji težnja da se periferijski uređaji koji čine jedan lokalni računarski sistem povezuju ca centralnim računarom putem naročitih radio-interfejsa, tako da se na malom području formira tzv. bežična LAN mreža (Local Area Network - lokalna mreža) koja zamenjuje brojne kablove za povezivanje periferijskih uređaja. Ova tehnologija danas postaje vrlo široko prihvaćena, a ovakvi radio-interfejsi su vrlo pogodni i za prenos mernih podataka na malim udaljenostima, u onim sistemima u kojima postoji jako veliki broj prostorno razuđenih senzora, tako da je ekonomski isplativije da se izbegne postavljanje velikog broja vodova, već se podaci prenose do manjeg broja lokalnih sabirnih stanica, a zatim se od njih do ulaza centralnog dela sistema vode na proizvoljan način.
U prvom poglavlju ovog rada će biti opisan eksperimentalni automatski meteorološki sistem “Miloš 200”, koji koristi tehnologiju iz osemdesetih godina, a pušten je u rad na teritoriji opštine Čačak početkom devedesetih godina XX veka. Na njegovom primeru će biti objašnjeni osnovni principi prenosa podataka sa više udaljenih do jedne centralne stanice, pri čemu će najviše prostora biti posvećeno analizi radio-interfejsa ovog sistema, odnosno upotrebljenih radio-modema. Na kraju prvog poglavlja će biti skrenuta pažnja na određene probleme do kojih je došlo tokom rada ovog sistema, koji su direktna posledica nedovoljno razvijene prenosne tehnologije.
Sadržaj
Uvod 1
1. Istraživački meteorološki sistem Miloš 200 2
Konfiguracija sistema Miloš 200 2
Struktura radio-modema tipa RS1200/1201 3
Principijelna šema i način rada 3
Struktura RDL predajnika 4
Struktura RDL prijemnika 6
Preporučene antene 14
Problemi koji su primećeni u radu 15
Zaključak prvog poglavlja 16
2. Savremeni digitalni telekomunikacioni sistemi 17
OSI referentni model sistema i Internet protokoli 17
OSI - Sedam nivoa komunikacije 17
Internet protokoli 21
IP – Internet Protocol 22
TCP – Transmission Control Protocol 24
Mobilni telekomunikacioni sistemi 26
Standard GSM 27
GSM radio-interfejs 27
Sistemske komponente GSM mreža 31
Standard GPRS 33
GPRS radio-interfejs 33
EDGE 35
Standard TETRA 36
Mreže treće generacije – UMTS i ITM-2000 38
Radio-interfejs 3G sistema 38
Satelitske mreže za prenos podataka 42
3. Savremene merne službe 44
Uvod - savremeno tržište telekomunikacija 44
Rad mernih službi u IP okruženju 45
Problem poslednjeg kilometra 46
Prenos podataka putem Internet-a 47
Organizacija privatnih mreža uz pomoć GPRS-a 48
Lokalni i hijerarhijski organizovani merni sistemi 49
Merni moduli kompanije Nordic Semiconductor 50
4. Zaključak 57
5. Indeks pojmova 58
6. Literatura 60