04-06-2013, 11:57 PM
УВОД
Садржај
Исхрана је основ живота. Она подразумева низ физиолошких процеса, а циљ јој је одржавање живота, стварање нових ткива, правилан раст и развој, обнављање оштећених ткива, нормално функционисање органа, стварање енергије, фицичка активност, одржавање здравља и радне способности. Мотивације предшколске и школске деце и родитеља предшколске деце за знања о правилној исхрани у циљу правилног раста и развоја, унапредјења и очувању здравља. У здравствено-васпитаном раду је од изузетног значаја одабрати адекватне методе, садржаје и облике рада који доприносе мотивацији и стимулацији учесника како би се остварили циљеви.
Када говоримо о рационалној исхрани подразумевамо исхрану која је тако избалансирана да нам омогућава задовољење енергетских потреба и потреба у хранљивим и заштитним материјама. Сваки прекомеран или пак смањен унос се сматра непожељним за људски организам. Кроз историју човек је морао да задовољи свој примарни нагон за самоодржањем, морао је да се храни и задовољи своје потребе у уносу текућине. Навике у исхрани и уопште начин исхране се мењао са развојем цивилизације. Данас се све више сусрећемо са епидемијским карактером појединих масовних незаразних обољења (нпр. обеситас) у чијој основи је најчешће неправилна исхрана удружена са једним или више пратећих фактора (социоекономски фактори, генетски фактори, фактори животне средине...). Захваљујући развоју медицинских наука и јавног здравства, као њихове гране, данас располажемо са доказима који указују на факторе који доводе до настанка масовних незаразних обољења и служе нам као основа за интервентне програме.
Када говоримо о рационалној исхрани подразумевамо исхрану која је тако избалансирана да нам омогућава задовољење енергетских потреба и потреба у хранљивим и заштитним материјама. Сваки прекомеран или пак смањен унос се сматра непожељним за људски организам. Кроз историју човек је морао да задовољи свој примарни нагон за самоодржањем, морао је да се храни и задовољи своје потребе у уносу текућине. Навике у исхрани и уопште начин исхране се мењао са развојем цивилизације. Данас се све више сусрећемо са епидемијским карактером појединих масовних незаразних обољења (нпр. обеситас) у чијој основи је најчешће неправилна исхрана удружена са једним или више пратећих фактора (социоекономски фактори, генетски фактори, фактори животне средине...). Захваљујући развоју медицинских наука и јавног здравства, као њихове гране, данас располажемо са доказима који указују на факторе који доводе до настанка масовних незаразних обољења и служе нам као основа за интервентне програме.
Садржај
УВОД 3
1 Здравствено васпитање и промоција правилне исхране 4
2 Принципи правилне исхране које треба промовисати 7
ЗАКЉУЧАК 13
ЛИТЕРАТУРА 14
1 Здравствено васпитање и промоција правилне исхране 4
2 Принципи правилне исхране које треба промовисати 7
ЗАКЉУЧАК 13
ЛИТЕРАТУРА 14