21-02-2013, 12:18 PM
УВОД
С А Д Р Ж А Ј
Винова лоза је из фамилије Vitaceae (лозице). Род обухвата око 60 врста дрвенастих пузавица, од којих се само неколико узгаја.
је вишегодишња повијуша одрвенелог стабла, пореклом из области Каспијског мора и Мале Азије, где се још увек могу пронаћи самоникли примерци који припадају овом роду. Њени зељасти изданци (ластари) могу достићи дужину и до 35 м, али се при гајењу обично орезују на дужину од 1 до 3 м. Листови винове лозе су наизменично распоређени, режњевити, назубљени по ободу, голи на лицу и, често, длакави на наличју. Цветови винове лозе су бројни, мирисни и, за разлику од листова, груписани у сложене цвасти типа грозда. Плодови су сочне бобице, пречника 6 до 22 мм, удружени у дуге и велике гроздове. Бобице су различитог облика и боје: често су округласте до овалне, зелене или жуте, црвене или црнољубичасте покожице. У сочној пулпи плода, обично се налазе 2 до 4 јајолика семена, мада често изостају.
Винова лоза је човеку одавно позната, о чему сведоче археолошки налази фосилизованих листова и семена из периода миоцена и терцијера, пореклом из континенталне Европе, Енглеске, Исланда и Северне Америке. Семена бобица грожђа која су пронађена у налазиштима из Бронзаног доба или у гробницама старог Египта, морфолошки су врло слична онима које данас познајемо.
Сматра се да је први успешан покушај култивисања винове лозе забележен у региону Каспијског мора, одакле се винова лоза, сада као културна биљка, раширила и ка истоку, и ка западу.
је вишегодишња повијуша одрвенелог стабла, пореклом из области Каспијског мора и Мале Азије, где се још увек могу пронаћи самоникли примерци који припадају овом роду. Њени зељасти изданци (ластари) могу достићи дужину и до 35 м, али се при гајењу обично орезују на дужину од 1 до 3 м. Листови винове лозе су наизменично распоређени, режњевити, назубљени по ободу, голи на лицу и, често, длакави на наличју. Цветови винове лозе су бројни, мирисни и, за разлику од листова, груписани у сложене цвасти типа грозда. Плодови су сочне бобице, пречника 6 до 22 мм, удружени у дуге и велике гроздове. Бобице су различитог облика и боје: често су округласте до овалне, зелене или жуте, црвене или црнољубичасте покожице. У сочној пулпи плода, обично се налазе 2 до 4 јајолика семена, мада често изостају.
Винова лоза је човеку одавно позната, о чему сведоче археолошки налази фосилизованих листова и семена из периода миоцена и терцијера, пореклом из континенталне Европе, Енглеске, Исланда и Северне Америке. Семена бобица грожђа која су пронађена у налазиштима из Бронзаног доба или у гробницама старог Египта, морфолошки су врло слична онима које данас познајемо.
Сматра се да је први успешан покушај култивисања винове лозе забележен у региону Каспијског мора, одакле се винова лоза, сада као културна биљка, раширила и ка истоку, и ка западу.
С А Д Р Ж А Ј
1. УВОД 3
2. Патоген и обољење 4
2.1 Извор инокулума 4
2.2 Епидемиологија обољења 5
2.3 Временски услови 8
3. Могућности заштите винове лозе 12
3.1 Превентивна заштита 12
3.2 Хемијско сузбијање 13
3.2.1 Избор фунгицида 13
3.2.2 Досадашња искуства 15
4. ЗАКЉУЧНО РАЗМАТРАЊЕ 17
5. ЛИТЕРАТУРА 18
2. Патоген и обољење 4
2.1 Извор инокулума 4
2.2 Епидемиологија обољења 5
2.3 Временски услови 8
3. Могућности заштите винове лозе 12
3.1 Превентивна заштита 12
3.2 Хемијско сузбијање 13
3.2.1 Избор фунгицида 13
3.2.2 Досадашња искуства 15
4. ЗАКЉУЧНО РАЗМАТРАЊЕ 17
5. ЛИТЕРАТУРА 18