Gotovi Seminarski Diplomski Maturalni Master ili Magistarski

Puna verzija: Društvena i naučna opravdanost istraživanja
Trenutno pregledate Lite verziju foruma. Pogledajte punu verziju sa odgovarajućim oblikovanjima.
UVOD

Da bi se neka naučna disciplina osamostalila od filozofije, bilo je potrebno da dokaže svoju naučnost. Ne postoji jednostavna i opšteprihvaćena definicija nauke. Ona se neretko poistovećuje s mnoštvom činjenica koje nas okružuju, zakonitosti i teorija kojima razumemo i tumačimo sveopštu stvarnost. Ponekada se naglasak stavlja na način na koji se dolazi do saznanja stvarnosti, stav prema svetu koji nas okružuje ili se pod pojmom nauka podrazumeva čovekova i društvena delatnost i njeni produkti. U svakom slučaju reč je o jačem ili slabijem isticanju pojedinih delova sadržaja pojma nauka.

Mogućnost ljudskog saznanja sveta je mnogostruka. Čovek upoznaje svet zahvaljujući svojim čulnim, emotivnim, racionalnim i intuitivno-imaginacijske sposobnostima. Iako sve one deluju funkcionalno udruženo, zavisno od toga na koje moći se pretežno oslanja i koja načela primenjuje čovekova spoznaja sveta može poprimiti religijski, umetnički, filozofski ili naučni oblik. Spoznaja zasnovana na bilo kojem od ovih oblika i njeni produkti služe čoveku da izgradi sistem činjeničnih i vrednosnih stavova kojima se orijentiše u prirodnom i društvenom okruženju i upravlja svojim delatnostima.

S A D R Ž A J

UVOD 3
1. Nauka i naučni metod 4
2. Funkcije naučnog istraživanja 6
3. Odnos teorije i istraživanja 9
ZAKLJUČAK 12
LITERATURA 13
Referentni URL