Gotovi Seminarski Diplomski Maturalni Master ili Magistarski

Da bi se neka naučna disciplina osamostalila od filozofije, bilo je potrebno da dokaže svoju naučnost. Ne postoji jednostavna i opšteprihvaćena definicija nauke. Ona se neretko poistovećuje s mnoštvom činjenica koje nas okružuju, zakonitosti i teorija kojima razumemo i tumačimo sveopštu stvarnost. Ponekada se naglasak stavlja na način na koji se dolazi do saznanja stvarnosti, stav prema svetu koji nas okružuje ili se pod pojmom nauka podrazumeva čovekova i društvena delatnost i njeni produkti. U svakom slučaju reč je o jačem ili slabijem isticanju pojedinih delova sadržaja pojma nauka.

Mogućnost ljudskog saznanja sveta je mnogostruka. Čovek upoznaje svet zahvaljujući svojim čulnim, emotivnim, racionalnim i intuitivno-imaginacijske sposobnostima. Iako sve one deluju funkcionalno udruženo, zavisno od toga na koje moći se pretežno oslanja i koja načela primenjuje čovekova spoznaja sveta može poprimiti religijski, umetnički, filozofski ili naučni oblik. Spoznaja zasnovana na bilo kojem od ovih oblika i njeni produkti služe čoveku da izgradi sistem činjeničnih i vrednosnih stavova kojima se orijentiše u prirodnom i društvenom okruženju i upravlja svojim delatnostima.

UVOD 3
1. Nauka i naučni metod 4
2. Funkcije naučnog istraživanja 6
3. Odnos teorije i istraživanja 9
ZAKLJUČAK 12
LITERATURA 13