23-01-2013, 10:13 PM
UVOD
Sadržaj
Svedočki iskaz je izjava lica, koje po pravilu nije procesni subjekt, data sudu o čulnom opažanju neke za predmet suđenja važne činjenice iz prošlosti s ciljem njenog dokazivanja. Lice koje u postupku na poziv suda daje takav iskaz, zove se svedok.
Iz definicije izlazi sledeće:
Iskaz svedoka je izjava, data po pravilu u usmenoj formi.
To je izjava o čalnom opažanju činjenica iz prošlosti koje su važne za rešenje kri- vične stvari. Svedočenje je reprodukcija sopstvenog čulnog opažanja činjenica, ne sud o činjenicama, iako se danas takvi sveđočki iskazi teško mogu izbeći, naročito pri utvrđivanju činjenica koje se odnose na ličnost okrivljenog. Čulno opažanje svedoka može biti neposredno ili posredno (svedočenje po čuvenju). Svedočenje po čuvenju se može prihva- titi samo ako je primami (neposredni) svedok nedostupan ili uz neposrednog svedoka, radi kontrole. Iskaz svedoka se odnosi na činjenice iz prošlosti. Činjenice iz sadašnjosti, tj. iz vremena krivičnog postupka utvrđuju se uvidajem ili veštačenjem. Predmet svedočenja su činjenice koje se odnose na krivično delo, učinioca ili neke druge važne okolnosti slučaja (član 96. stav 1).
Iskaz svedoka je izjava data sudu it toku postupka. Zbog toga iskaz svedoka nije izjava data policiji ili službenom licu organa neke dmge vlasti. Organi unutrašnjih poslova mogu od gradana, budućih svedoka, pre krivičnog postupka za svoje potrebe da traže potrebna obaveštenja, ali lh ne mogu saslušavati u svojstvu svedoka (član 226. stav 2). Svedoka u to vreme i nema, jer krivični postupak u kome se to svojstvo stiče još nije započet, Svedokom se postaje tek pošto je iskaz dat sudu. Lice koje ima saznanja o činjenicama važnim za postupak, nije svedok i ne snosi dužnosti svedoka ako ne bude saslušano, odnosno pre no što bude saslušano.
Iz definicije izlazi sledeće:
Iskaz svedoka je izjava, data po pravilu u usmenoj formi.
To je izjava o čalnom opažanju činjenica iz prošlosti koje su važne za rešenje kri- vične stvari. Svedočenje je reprodukcija sopstvenog čulnog opažanja činjenica, ne sud o činjenicama, iako se danas takvi sveđočki iskazi teško mogu izbeći, naročito pri utvrđivanju činjenica koje se odnose na ličnost okrivljenog. Čulno opažanje svedoka može biti neposredno ili posredno (svedočenje po čuvenju). Svedočenje po čuvenju se može prihva- titi samo ako je primami (neposredni) svedok nedostupan ili uz neposrednog svedoka, radi kontrole. Iskaz svedoka se odnosi na činjenice iz prošlosti. Činjenice iz sadašnjosti, tj. iz vremena krivičnog postupka utvrđuju se uvidajem ili veštačenjem. Predmet svedočenja su činjenice koje se odnose na krivično delo, učinioca ili neke druge važne okolnosti slučaja (član 96. stav 1).
Iskaz svedoka je izjava data sudu it toku postupka. Zbog toga iskaz svedoka nije izjava data policiji ili službenom licu organa neke dmge vlasti. Organi unutrašnjih poslova mogu od gradana, budućih svedoka, pre krivičnog postupka za svoje potrebe da traže potrebna obaveštenja, ali lh ne mogu saslušavati u svojstvu svedoka (član 226. stav 2). Svedoka u to vreme i nema, jer krivični postupak u kome se to svojstvo stiče još nije započet, Svedokom se postaje tek pošto je iskaz dat sudu. Lice koje ima saznanja o činjenicama važnim za postupak, nije svedok i ne snosi dužnosti svedoka ako ne bude saslušano, odnosno pre no što bude saslušano.
Sadržaj
UVOD 1
1.1 Saslušavanje svedoka 2
1.2 Ocena iskaza svedoka 3
ZAKLJUČAK 6
LITERATURA 7
1.1 Saslušavanje svedoka 2
1.2 Ocena iskaza svedoka 3
ZAKLJUČAK 6
LITERATURA 7