22-01-2013, 06:23 PM
Najopštije rečeno, javno zastupanje je aktivna promocija rešenja za neki problem: to znači usmeravanje pažnje zajednice na neku važnu temu/problem, a zatim i usmeravanje donosioca odluka na odabir dobrog rešenja. U tom smislu, javno zastupanje podrazumeva rad na pridobijanju struktura vlasti - dakle onih koji imaju moć da donesu odluke (a to mogu biti vlada, lokalna samouprava, opštinska uprava, poslovni sektor, institucije kao što su škole ili zdravstvene institucije i tako dalje) da:
• Promene svoju politiku - pravila, procedure, odluke.
• Imaju više razumevanja i budu pristupačnije.
• Poboljšaju način na koji primenjuju pravila.
Svako može biti uključen u proces zastupanja a da toga nije svestan. Veliki broj inicijativa koje potiču iz zajednice imaju komponentu zastupanja. To je ona komponenta koja dotiče donošenje konkretne odluke (koja će promeniti situaciju na bolje) od strane onih koji imaju moć. Aktivnosti zastupanja se gotovo uvek pokreću od strane neprofi tnih organizacija, grupa građana ili ponekad neprofi tnih institucija/organizacija kao što su univerziteti ili biblioteke.
Dalje, samo zastupanje može biti sprovedeno na lokalnom, regionalnom ili nacionalnom nivou (pa i međunarodnom), što zavisi pre svega od širine problema, i od toga ko donosi odluku. Razlika između zastupanja na nacionalnom i lokalnom nivou je što ono prvo zahteva daleko veću mrežu organizacija i grupa koje zastupaju, te njihovu dobru koordinaciju, više vremena, više resursa i obično mu prethodi velika kampanja informisanja gradjana o problemu. Sa druge strane i lokalno zastupanje može biti prilično kompleksan proces, a oba zastupanja zahtevaju jako dobro poznavanje procesa donošenja odluka vezanih za problem (i to od lokalnog do nacionalnog nivoa), kao i stvaranje mreže za podršku.
• Promene svoju politiku - pravila, procedure, odluke.
• Imaju više razumevanja i budu pristupačnije.
• Poboljšaju način na koji primenjuju pravila.
Svako može biti uključen u proces zastupanja a da toga nije svestan. Veliki broj inicijativa koje potiču iz zajednice imaju komponentu zastupanja. To je ona komponenta koja dotiče donošenje konkretne odluke (koja će promeniti situaciju na bolje) od strane onih koji imaju moć. Aktivnosti zastupanja se gotovo uvek pokreću od strane neprofi tnih organizacija, grupa građana ili ponekad neprofi tnih institucija/organizacija kao što su univerziteti ili biblioteke.
Dalje, samo zastupanje može biti sprovedeno na lokalnom, regionalnom ili nacionalnom nivou (pa i međunarodnom), što zavisi pre svega od širine problema, i od toga ko donosi odluku. Razlika između zastupanja na nacionalnom i lokalnom nivou je što ono prvo zahteva daleko veću mrežu organizacija i grupa koje zastupaju, te njihovu dobru koordinaciju, više vremena, više resursa i obično mu prethodi velika kampanja informisanja gradjana o problemu. Sa druge strane i lokalno zastupanje može biti prilično kompleksan proces, a oba zastupanja zahtevaju jako dobro poznavanje procesa donošenja odluka vezanih za problem (i to od lokalnog do nacionalnog nivoa), kao i stvaranje mreže za podršku.