17-01-2010, 05:47 PM
Informaciono-komunikacione tehnologije (ICT) smatraju se jednim od ključnih faktora ili glavnih pokretačkih snaga promena u savremenom globalizovanom svetu. S jedne strane, ICT
otvaraju nove perspektive za vlade, kompanije i pojedince time što omogućavaju nesmetani informacioni tok na svim nivoima, veliku transparentnost podataka, informacija, znanja i značajnu dostupnost svih delova tržišta, kako velikim tako i onim srednjim i malim učesnicima.
Sa druge strane, veća ili manja dostupnost i raspoloživost ICT potencijala vodi novim linijama razdvajanja izmenu onih koji su shvatili značaj i adekvatno počeli da primenjuju nove ICT alate i tehnologije, i onih koji to nisu sagledali i nisu pridali dovoljan stepen važnosti transformaciji svojih ekonomija prema društvima zasnovanim na znanju i korišćenju ICT potencijala. U današnjem razvoju malo je aktivnosti u kojima ICT ne igraju direktnu ili indirektnu ulogu. Informaciono-komunikacione tehnologije predstavljaju osnov savremene informacione ekonomije, olakšavajući i podržavajući globalne tokove informacija, kapitala, ideja, robe, usluga i ljudi. Na taj način, ICT direktno transformišu savremene načine poslovanja, trgovanja i organizaciju samih tržišta. Takone, one revolucionarno menjaju način učenja i podele znanja, i omogućavaju značajno veće učešće svih država, regiona, kompanija i
pojedinaca u poslovanju, doprinoseći tako promociji i ubrzanju ukupnog ekonomskog, društvenog i ljudskog razvoja u svetu.
Građenje društva obrazovanih, fleksibilnih i kreativnih ljudi, sa mogućnostima da se obrazuju, da uče tokom celog svog života i da se zaposle je zadatak koji zavisi od aktuelnih obrazovnih politika i sposobnosti obrazovnog sistema da ostvari ovaj zadatak. Na institucionalnom nivou je bavljenje ovim pitanjima zadatak Nacionalnog saveta za obrazovanje, Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, Ministarstva za obrazovanje i Ministarstva za nauku. Obrazovanje i obuku radne snage koja će biti osposobljena da primenjuje elektronske komunikacije, kao i aktivnosti na modernizaciji školskih i fakultetskih programa, koji treba da obuhvate navedenu problematiku i obuku podmlatka, treba otpočeti na vreme. Pri tome je potrebno da se podigne opšti nivo ICT pismenosti, a sa druge, da se obezbedi radna snaga sposobna za primenu i razvoj informacionih tehnologija.
Poboljšanje kvaliteta nastave i učenja kroz upotrebu novih tehnologija je jedan od osnovih ciljeva svih obrazovnih sistema. Integracija i usklanivanje znanja je takone veoma važan cilj ka kome teže svi.
Elektronsko obrazovanje i obrazovanje na daljinu ne samo da poboljšavaju kvalitet obrazovanja već i dostupnost istog, bez obzira na lokacijsku udaljenost. Kao podskupovi elektronskog (e-learning) obrazovanja javljaju se online obrazovanje (online learning) i mobilno obrazovanje (mobile learning, m-learning). Mlearning predstavlja najfleksibilniji vid učenja. Koristeći mobilne – prenosne urenaje, kao što su laptop i PDA računari, mobilni telefoni, bežični Internet ukidaju se sva ograničenja vezana za lokaciju.
Pored hardverske infrastructure koja je potrebna da bi se realizovao ovakav vid učenja neophodna su i softverska rešnja koja će koristeći sve prednosti koje savremeni hardver i prenos podataka nudi, korisniku pružiti pouzdan, lak za upotrebu i održavanje, i ne manje važno, dopadljiv proizvod.
Elekronsko obrazovanje zahteva interaktivnost, dinamičnost, kreativnost od učesnika.
Informacije koje predstavljaju srž svakog obrazovanja moraju biti uvek raspoložive, i to ne samo u pravo vreme već i na pravom mestu i pravim ljudima. Obaveštenja okačena na oglasnoj tabli o tome gde se održavaju predavanja, kada su ispiti, gde se mogu pronaći rezultati nekog ispita i slično nisu najbolji put do pravovremene informisanosti studenata izmenu ostalog i zato što zahtevaju fizičko prisustvo studenta na fakultetu. Ovakav vid komunikacije predstavlja teret kako profesorima tako i studentima. Jedan od načina da se ovaj problem prevazine je automatizacija procesa obaveštavanja studenata u što je moguće većoj meri. Mejling liste koje su veoma popularne su jedno od implementacija ovog rešenja. Još popularinije rešenje može biti korišćenje mobilnih telefona i SMS servisa, čime se ovaj rad i bavi. Broj mobilnih telefona je veća nego ikada i svakoga dana broj korisnika mobilne telefonije je sve veći što svakako treba iskoristiti.
Nažalost uvođenje inforamciono-komunikacionih tehnologija je pre svega skupo i zbog toga njihovo uvođenje u nač sistem obrazovanja teče sporo. Zbog tih finansijskih problema došli smo u situaciju da se predmet Informatika i računarsko obrazovanje, u osnovnim školama, proučava kao neobavezan izborni predmet, što je po mom mišljenju nedopustivo u 21. veku.
Znači naporima uvođenja ICT tehnologija treba prethodno da sledi uvođenje Informatike kao obaveznog predmeta jer samo praćenjem modernih tehnoloških trendova moguće je ostvariti poboljšanje obrazovnog sistema u celini.
otvaraju nove perspektive za vlade, kompanije i pojedince time što omogućavaju nesmetani informacioni tok na svim nivoima, veliku transparentnost podataka, informacija, znanja i značajnu dostupnost svih delova tržišta, kako velikim tako i onim srednjim i malim učesnicima.
Sa druge strane, veća ili manja dostupnost i raspoloživost ICT potencijala vodi novim linijama razdvajanja izmenu onih koji su shvatili značaj i adekvatno počeli da primenjuju nove ICT alate i tehnologije, i onih koji to nisu sagledali i nisu pridali dovoljan stepen važnosti transformaciji svojih ekonomija prema društvima zasnovanim na znanju i korišćenju ICT potencijala. U današnjem razvoju malo je aktivnosti u kojima ICT ne igraju direktnu ili indirektnu ulogu. Informaciono-komunikacione tehnologije predstavljaju osnov savremene informacione ekonomije, olakšavajući i podržavajući globalne tokove informacija, kapitala, ideja, robe, usluga i ljudi. Na taj način, ICT direktno transformišu savremene načine poslovanja, trgovanja i organizaciju samih tržišta. Takone, one revolucionarno menjaju način učenja i podele znanja, i omogućavaju značajno veće učešće svih država, regiona, kompanija i
pojedinaca u poslovanju, doprinoseći tako promociji i ubrzanju ukupnog ekonomskog, društvenog i ljudskog razvoja u svetu.
Građenje društva obrazovanih, fleksibilnih i kreativnih ljudi, sa mogućnostima da se obrazuju, da uče tokom celog svog života i da se zaposle je zadatak koji zavisi od aktuelnih obrazovnih politika i sposobnosti obrazovnog sistema da ostvari ovaj zadatak. Na institucionalnom nivou je bavljenje ovim pitanjima zadatak Nacionalnog saveta za obrazovanje, Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, Ministarstva za obrazovanje i Ministarstva za nauku. Obrazovanje i obuku radne snage koja će biti osposobljena da primenjuje elektronske komunikacije, kao i aktivnosti na modernizaciji školskih i fakultetskih programa, koji treba da obuhvate navedenu problematiku i obuku podmlatka, treba otpočeti na vreme. Pri tome je potrebno da se podigne opšti nivo ICT pismenosti, a sa druge, da se obezbedi radna snaga sposobna za primenu i razvoj informacionih tehnologija.
Poboljšanje kvaliteta nastave i učenja kroz upotrebu novih tehnologija je jedan od osnovih ciljeva svih obrazovnih sistema. Integracija i usklanivanje znanja je takone veoma važan cilj ka kome teže svi.
Elektronsko obrazovanje i obrazovanje na daljinu ne samo da poboljšavaju kvalitet obrazovanja već i dostupnost istog, bez obzira na lokacijsku udaljenost. Kao podskupovi elektronskog (e-learning) obrazovanja javljaju se online obrazovanje (online learning) i mobilno obrazovanje (mobile learning, m-learning). Mlearning predstavlja najfleksibilniji vid učenja. Koristeći mobilne – prenosne urenaje, kao što su laptop i PDA računari, mobilni telefoni, bežični Internet ukidaju se sva ograničenja vezana za lokaciju.
Pored hardverske infrastructure koja je potrebna da bi se realizovao ovakav vid učenja neophodna su i softverska rešnja koja će koristeći sve prednosti koje savremeni hardver i prenos podataka nudi, korisniku pružiti pouzdan, lak za upotrebu i održavanje, i ne manje važno, dopadljiv proizvod.
Elekronsko obrazovanje zahteva interaktivnost, dinamičnost, kreativnost od učesnika.
Informacije koje predstavljaju srž svakog obrazovanja moraju biti uvek raspoložive, i to ne samo u pravo vreme već i na pravom mestu i pravim ljudima. Obaveštenja okačena na oglasnoj tabli o tome gde se održavaju predavanja, kada su ispiti, gde se mogu pronaći rezultati nekog ispita i slično nisu najbolji put do pravovremene informisanosti studenata izmenu ostalog i zato što zahtevaju fizičko prisustvo studenta na fakultetu. Ovakav vid komunikacije predstavlja teret kako profesorima tako i studentima. Jedan od načina da se ovaj problem prevazine je automatizacija procesa obaveštavanja studenata u što je moguće većoj meri. Mejling liste koje su veoma popularne su jedno od implementacija ovog rešenja. Još popularinije rešenje može biti korišćenje mobilnih telefona i SMS servisa, čime se ovaj rad i bavi. Broj mobilnih telefona je veća nego ikada i svakoga dana broj korisnika mobilne telefonije je sve veći što svakako treba iskoristiti.
Nažalost uvođenje inforamciono-komunikacionih tehnologija je pre svega skupo i zbog toga njihovo uvođenje u nač sistem obrazovanja teče sporo. Zbog tih finansijskih problema došli smo u situaciju da se predmet Informatika i računarsko obrazovanje, u osnovnim školama, proučava kao neobavezan izborni predmet, što je po mom mišljenju nedopustivo u 21. veku.
Znači naporima uvođenja ICT tehnologija treba prethodno da sledi uvođenje Informatike kao obaveznog predmeta jer samo praćenjem modernih tehnoloških trendova moguće je ostvariti poboljšanje obrazovnog sistema u celini.