18-04-2011, 12:48 AM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
Proces arhiviranja u globalu jeste opšte poznata stvar. Ako se malo osvrnemo oko sebe naćićemo primer arhiviranja u bukvalno svakom segmentu života. Od čuvanja novca, preko skladištenja nekih zaliha do arhiviranja nekih nama bitnih sitnica. Svako od ovih arhiviranja ima zajedničku stavku koje sam izraz arhiviranje nosi sa sobom. To je očuvanje onoga što želimo da potraje.
Dakle sam proces arhiviranja možemo grubo shvatiti kao čuvanje nekih stvari. U savremenom društvu, razmena informacija je ključna za prosperitet u svakom pogledu. Podatak koji prema tumačenjima mnogih predstavlja deo informacije jeste ključna stavka u savremenoj komunikaciji. Dakle arhiviranje podataka jeste jedna od danas najbitnijih stavki u svetu moderne tehnologije. U zavisnosti kakvi podaci se žele arhivirati postoje razne tehnike za arhiviranje.
U današnjem modernom dobu računari i njihova primena su nezamenjivi. Ukoliko se na njima trebaju arhivirati podaci postoje određeni programi koji to rade za nas. Da bi smo mogli da upoznamo neki od takvih programa moramo pre svega shvatiti šta su podaci. Dakle treba naglasiti bliže šta podatak i informacija u suštini predstavljaju.
Sama reč podatak potiče od latinske reči datum koji u prevodu označava deo informacije. Podatak je jednostavna neobrađena izolovana misaona činjenica koja ima neko značenje. Podaci (eng. data) su znakovni prikaz činjenica i pojmova koji opisuju svojstva objekata i njihovih odnosa u prostoru i vremenu.
Podatak kao takav jeste nematerijalne prirode, on jednostavno postoji u našim mislima i nema značenje unutar ili izvan svog postojanja ili o samom sebi pa se pridružuje značenju kojim opisujemo svojstva objekata. Može postojati u bilo kojem obliku bio on upotrebljiv ili ne.
Oblici podataka su različiti. Mogu biti zvučni, slikovni, brojčani i tekstualni. Svaki od njih se može registrovati i zabeležiti na prikladan način svakom od njih. Struktura podatka je apstraktna i čine je:
• značenje (naziv i opis značenja određenog svojstva),
• vrednost (mera i iznos) i
• vreme. . .
Sadržaj
1 UVOD 3
2 INFORMACIONI SISTEMI 4
2.1 Razvoj informacionog sistema 5
2.1.1 Strukturna sistem analiza 7
2.1.2 Funkcionalna dekompozicija 8
2.2 Upravljanje informacionim sistemima 8
2.3 Realizacija informacionog sistema 9
2.4 Proces projektovanja informacionog sistema 10
3 BAZE PODATAKA 12
3.1 Počeci baza podataka 12
3.2 Uloga DBMS-a 13
3.2.1 Rezervacija avio-karata 13
3.2.2 Bankovni sistemi 14
3.2.3 Sistemi po kompanijama (Corporate systems) 14
3.3 Modeliranje baze podataka 14
3.3.1 Entity-Relatinship (E/R) model 14
3.3.2 Ključ 16
3.4 Relacioni model 16
3.4.1 Relacija - tabela 17
3.4.2 Integritet podataka 17
4 ARHIVIRANJE PODATAKA 18
4.1 Programi za arhiviranje (kompresovanje podataka) 18
4.2 Primer programa za arhiviranje podataka 20
5 ZAKLJUČAK 29
6 LITERATURA 30
Proces arhiviranja u globalu jeste opšte poznata stvar. Ako se malo osvrnemo oko sebe naćićemo primer arhiviranja u bukvalno svakom segmentu života. Od čuvanja novca, preko skladištenja nekih zaliha do arhiviranja nekih nama bitnih sitnica. Svako od ovih arhiviranja ima zajedničku stavku koje sam izraz arhiviranje nosi sa sobom. To je očuvanje onoga što želimo da potraje.
Dakle sam proces arhiviranja možemo grubo shvatiti kao čuvanje nekih stvari. U savremenom društvu, razmena informacija je ključna za prosperitet u svakom pogledu. Podatak koji prema tumačenjima mnogih predstavlja deo informacije jeste ključna stavka u savremenoj komunikaciji. Dakle arhiviranje podataka jeste jedna od danas najbitnijih stavki u svetu moderne tehnologije. U zavisnosti kakvi podaci se žele arhivirati postoje razne tehnike za arhiviranje.
U današnjem modernom dobu računari i njihova primena su nezamenjivi. Ukoliko se na njima trebaju arhivirati podaci postoje određeni programi koji to rade za nas. Da bi smo mogli da upoznamo neki od takvih programa moramo pre svega shvatiti šta su podaci. Dakle treba naglasiti bliže šta podatak i informacija u suštini predstavljaju.
Sama reč podatak potiče od latinske reči datum koji u prevodu označava deo informacije. Podatak je jednostavna neobrađena izolovana misaona činjenica koja ima neko značenje. Podaci (eng. data) su znakovni prikaz činjenica i pojmova koji opisuju svojstva objekata i njihovih odnosa u prostoru i vremenu.
Podatak kao takav jeste nematerijalne prirode, on jednostavno postoji u našim mislima i nema značenje unutar ili izvan svog postojanja ili o samom sebi pa se pridružuje značenju kojim opisujemo svojstva objekata. Može postojati u bilo kojem obliku bio on upotrebljiv ili ne.
Oblici podataka su različiti. Mogu biti zvučni, slikovni, brojčani i tekstualni. Svaki od njih se može registrovati i zabeležiti na prikladan način svakom od njih. Struktura podatka je apstraktna i čine je:
• značenje (naziv i opis značenja određenog svojstva),
• vrednost (mera i iznos) i
• vreme. . .
Sadržaj
1 UVOD 3
2 INFORMACIONI SISTEMI 4
2.1 Razvoj informacionog sistema 5
2.1.1 Strukturna sistem analiza 7
2.1.2 Funkcionalna dekompozicija 8
2.2 Upravljanje informacionim sistemima 8
2.3 Realizacija informacionog sistema 9
2.4 Proces projektovanja informacionog sistema 10
3 BAZE PODATAKA 12
3.1 Počeci baza podataka 12
3.2 Uloga DBMS-a 13
3.2.1 Rezervacija avio-karata 13
3.2.2 Bankovni sistemi 14
3.2.3 Sistemi po kompanijama (Corporate systems) 14
3.3 Modeliranje baze podataka 14
3.3.1 Entity-Relatinship (E/R) model 14
3.3.2 Ključ 16
3.4 Relacioni model 16
3.4.1 Relacija - tabela 17
3.4.2 Integritet podataka 17
4 ARHIVIRANJE PODATAKA 18
4.1 Programi za arhiviranje (kompresovanje podataka) 18
4.2 Primer programa za arhiviranje podataka 20
5 ZAKLJUČAK 29
6 LITERATURA 30