17-04-2011, 07:19 PM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
Maks Veber (1864-1920) je nesumljivo izvršio najpresudniji uticaj na razvoj sociologoje, naročito na onaj njen deo koji bi se, nasuprot kritičkoj, mogao nazvati sistematskom orijentacijom. Zadatak sociologije je da istražuje značenje ljudskog ponašanja. Veber razlikuje četiro osnovna tipa čovekovog delovanja:
1. Ciljano racionalno-koje znači da pojedinac racionalno predstavlja ciljeve i bira sredstava za njihovu realizaciju,
2. Vrednosno-racionalno, gde4 pojedinac pored racionalno usmerenih ciljeva, ipak, opredeljuje se i deluje prema vrednosnim kriterijumima,
3. Tradicionalno, derminisano tradicionalnim vrednostima, navikama i običajima,
4. Afektivno delovanje obuhvata široku lepezu mogućih tipova delovanja od emotivnih postupka do oslobadjanja od unutrašnjih tenzija.
SOCIOLOGIJA MAKSA VEBERA
Maks Veber je stvarao u takvoj duhovnoj atmosveri u kojoj je, kao što smo videli, najveći broj nemačkih naučnika i filozofa smatrao da izmedju prirodnih i društveno-humanističkih nauka zasnivalo se na uverenju da prirodne nauke imaju bitno teorijski, a društveno istorijski karakter.Iako se suprotstvaljaju radikalnom odvajanju prirodnih i društbvenih nauka, Veber je ipak smatrao da je njihov karajnji cilj nije i ne može biti isti.Dok se prirodne nauke interesuju za opšta svojstva i opšte odnose medju pojavama,dotle se društvene nauke zanimaju za pojedinačne dogadjaje i konkretne uzročne veze izmedju njih. Kao i sve druge društvene nauke, sociologija ima kulturno-istorijski karakter, a njen zadatak je da razume postojeće društvo u njegovoj osobenosti, da objasni mehanizme njegovog nastanka i održavanja, te da naznači perspektive njegovog daljeg razvitka.Po Veberovom mišljenju, ne postoje neki objektivni kriuzterijumi po kojima bi naučnik mogao da odabere predmet svog istraživanja. Veber društvo shvata na izrazito nominalistički način, što znači kao rezultat delovanja pojedinaca koji ga sačinjavaju. Osnovna jedinica sociološke analize može biti samo čovek njegovo delanje, odnosno delanje većeg broja pojedinaca. . .
10 str
Maks Veber (1864-1920) je nesumljivo izvršio najpresudniji uticaj na razvoj sociologoje, naročito na onaj njen deo koji bi se, nasuprot kritičkoj, mogao nazvati sistematskom orijentacijom. Zadatak sociologije je da istražuje značenje ljudskog ponašanja. Veber razlikuje četiro osnovna tipa čovekovog delovanja:
1. Ciljano racionalno-koje znači da pojedinac racionalno predstavlja ciljeve i bira sredstava za njihovu realizaciju,
2. Vrednosno-racionalno, gde4 pojedinac pored racionalno usmerenih ciljeva, ipak, opredeljuje se i deluje prema vrednosnim kriterijumima,
3. Tradicionalno, derminisano tradicionalnim vrednostima, navikama i običajima,
4. Afektivno delovanje obuhvata široku lepezu mogućih tipova delovanja od emotivnih postupka do oslobadjanja od unutrašnjih tenzija.
SOCIOLOGIJA MAKSA VEBERA
Maks Veber je stvarao u takvoj duhovnoj atmosveri u kojoj je, kao što smo videli, najveći broj nemačkih naučnika i filozofa smatrao da izmedju prirodnih i društveno-humanističkih nauka zasnivalo se na uverenju da prirodne nauke imaju bitno teorijski, a društveno istorijski karakter.Iako se suprotstvaljaju radikalnom odvajanju prirodnih i društbvenih nauka, Veber je ipak smatrao da je njihov karajnji cilj nije i ne može biti isti.Dok se prirodne nauke interesuju za opšta svojstva i opšte odnose medju pojavama,dotle se društvene nauke zanimaju za pojedinačne dogadjaje i konkretne uzročne veze izmedju njih. Kao i sve druge društvene nauke, sociologija ima kulturno-istorijski karakter, a njen zadatak je da razume postojeće društvo u njegovoj osobenosti, da objasni mehanizme njegovog nastanka i održavanja, te da naznači perspektive njegovog daljeg razvitka.Po Veberovom mišljenju, ne postoje neki objektivni kriuzterijumi po kojima bi naučnik mogao da odabere predmet svog istraživanja. Veber društvo shvata na izrazito nominalistički način, što znači kao rezultat delovanja pojedinaca koji ga sačinjavaju. Osnovna jedinica sociološke analize može biti samo čovek njegovo delanje, odnosno delanje većeg broja pojedinaca. . .
10 str