Gotovi Seminarski Diplomski Maturalni Master ili Magistarski

Puna verzija: Emil Dirkem - Uvod u sociologiju
Trenutno pregledate Lite verziju foruma. Pogledajte punu verziju sa odgovarajućim oblikovanjima.
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.



Диркем није био енциклопедијски мислилац, попут његовог немачког савременика, славног Макса Вебера. Диркемовим списима интелектуалну снагу заправо пре даје његову истрајно бављење ограниченим бројем проблема, који су га опседали током све његове интелектуалне каријере.
Један од задатака којих се Диркем био латио било је довршење прегнућа које је он видео као зачето у списима великих Кондорсеа, Монтескијеа и Конта : установљење социологије на емпиријској основи, мада сматрајући да они нису успели да се довољно слободе од филизофије историје.
Диркем је очувао нагласак на аутономији социологије као различите области проучавања, покушавајићи да прецизније одреди схватање социолошког метода за који је веровао да је у томе импиликован, те да показује примену у искуственом истраживању.
У делу О подели друштвеног рада , његовој докторској дисартацији и првом значајном објављеном раду, Диркем је покушао да покаже јаловост осуде индивидуализма од стране јаких снага деснице француског друштва XIX века: идеали индивидуализма изражавају помајање новог типа друштвеног поретка, који ће све више превазилазити традиционалне форме друштва што их бране конзервативци.
Обузетост изворима и природом моралног ауторитета је још једна тема која се провлачи кроз сва Диркемова дела.
По Диркему, сама концепција „издвојеног појединца“, који у разменске односе улази да би максимализовао своје личне добити, јесте производ друштвеног развоја и предпоставља неки морални поредак. Сходно прослављеном Диркемовом изразу, постоји „један неодговоран елемент у уговору“: постојање уговорне размене предпоставља морални ауторитет, ауторитет који уговор чини обавезујућим. . .


Шта је то друштвена чињеница ?


У првој глави свог дела „Правила социолошке методе“, као што наслов и говори , Диркем говори о томе шта су то друштвене чињенице сматрајући да је важно одредити какве су то чињенице које се тако називају.
Друштвене чинјенице су изван појединаца,и на њих делују принудно.По Еntoni Gidensu,Диркем је наговештавао да ове особености друштвених чињеница присно наликују спољашности физичког света, те принудама и отпорима које он намеће нашем делању-од којега става је делимично одустао.Сбаки се појединац рађа у једно већ устројено друштво, које тиме уобличава његов лични развој:друштво може да има постојану организацију,у препознатљивим погледима, током неколико векова, док генеравиј живе своје животе и умиру. Појединац је стога само један од елемената у неком таталитету, јединица у много већем систему.
Како Гиденс сматра, анализирајући Диркема, принудност друштвених чињеница потиче из њихове спољашње природе, попут принудности физичког света кроз који се крећемо Правила обухваћена у уговорном праву, на пример , дефинишу се независно од датог појединца,и намећу му одређене обавезе које он пренебрегава или крши на свој властити ризик...


15 str
Referentni URL