17-04-2011, 06:26 PM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
Држава је политичко-правни облик организовања глобалног друштва којим се успоставља легитимни поредак власти над становништвом које настањује одређену територију.
Оно што државу разликује од осталих заједница јесте обавезност њених чланова. Људске заједнице могу бити:
* Унутрашње (свој настанак и опстанак везују за духовно јединство, пример такве заједнице је црква)
* Спољашње (дежавна власт и њена правна организација)
Идеална држава никада није постојала. То је морални идеал коме тежи свака држава.
Питање настанка државе не може се посматрати као правно питање, већ као фактичко. Таква ствар се одиграва смо једном, тј. то није нека учестала појава која се одиграва свакодневно. Такође не постоји ни један орган који се бави признавањем новонасталих држава, већ се оно одвија од стране већ постојећих држава. Тако, уколико државу не призна само једна дежава на свету, таква држава се сматра непостојећом.
Држава је једина која сме да упражњава силу физичке принуде. Такав монопол над силом јој припада на основу задовољења интереса владајуће класе.
Питање самог настанка државе мучило је теоретичаре и историчаре од давнина. Долазили су до различитих спознаја. Оно око чега су се слагали је да државну заједницу од преддржавне разликује баш тај монопол физичке принуде. Наиме, у преддржавној заједници све учесталији бивали су сукоби, што око територије, што око плена, око плодног земљишта... морали су наћи решење како би обезбедили миран живот поданицима. Старовековне државе претежно су настајале на два начина:..
16str
Држава је политичко-правни облик организовања глобалног друштва којим се успоставља легитимни поредак власти над становништвом које настањује одређену територију.
Оно што државу разликује од осталих заједница јесте обавезност њених чланова. Људске заједнице могу бити:
* Унутрашње (свој настанак и опстанак везују за духовно јединство, пример такве заједнице је црква)
* Спољашње (дежавна власт и њена правна организација)
Идеална држава никада није постојала. То је морални идеал коме тежи свака држава.
Питање настанка државе не може се посматрати као правно питање, већ као фактичко. Таква ствар се одиграва смо једном, тј. то није нека учестала појава која се одиграва свакодневно. Такође не постоји ни један орган који се бави признавањем новонасталих држава, већ се оно одвија од стране већ постојећих држава. Тако, уколико државу не призна само једна дежава на свету, таква држава се сматра непостојећом.
Држава је једина која сме да упражњава силу физичке принуде. Такав монопол над силом јој припада на основу задовољења интереса владајуће класе.
Питање самог настанка државе мучило је теоретичаре и историчаре од давнина. Долазили су до различитих спознаја. Оно око чега су се слагали је да државну заједницу од преддржавне разликује баш тај монопол физичке принуде. Наиме, у преддржавној заједници све учесталији бивали су сукоби, што око територије, што око плена, око плодног земљишта... морали су наћи решење како би обезбедили миран живот поданицима. Старовековне државе претежно су настајале на два начина:..
16str