Gotovi Seminarski Diplomski Maturalni Master ili Magistarski

Puna verzija: Politika kraljice Elizabete Tjudor
Trenutno pregledate Lite verziju foruma. Pogledajte punu verziju sa odgovarajućim oblikovanjima.
Jedan od prvih koraka koji je mlada kraljica preduzela odnosio se na sređivanje kraljevske blagajne, jer su joj njeni prethodnici zaveštali ogromne dugove; naprotiv kada je kraljica Elizabeta umrla, njen naslednik primio je stabilne finansije. Iako je uživala u lepim stvarima i luksuzu, Elizabeta nije rasipala novac, zavela je štedljivo gazdovanje i na dvoru i u državnoj upravi.
Druga kraljičina velika briga bila je kako da sačuva englesku samostalnost i da odbrani zemlju od osvajačkih namera dva tradicionalna neprijatelja: Francuske i Španije. Francuska je ugrožavala Englesku na taj način što je podupirala Škotsku kraljevsku porodicu u njenim pretenzijama da se domogne engleske krune.
Pretendent na engleski presto bila je škotska kraljica Meri Stjuart, unuka Henrija VII. Pristalice Meri Stjuart tvrdile su da Elizabeta nezakonito vlada jer nije rođena u zakonitom braku. (Meri je bila vaspitana u katoličkom duhu i nije napuštala zamisao da Englesku vrati u krilo rimske crkve. Ona je unela pometnju na škotski dvor raspirujući mržnju između suparničkih porodica visokog plemstva. Mnogi su želeli da se ožene njome. Meri je pošla za svog rođaka. Iz ovog braka rodio se Džems Stjuart, budući naslednik kraljice Elizabete. Kraljica Meri Stjuart vladala se neprilično, njen ljubomorni muž ubio je njenog ljubavnika. Meri je našla novog ljubavnika i sa njim organizovala ubistvo muža, a potom se udala za ubicu. Narod je bio ogorčen zbog razvrata u kraljevskom domu. Nezadovoljnici su digli bunu i zatvorili Meri u Edinburšku tvrđavu. Zbog saučesništva u ubistvu muža, bila je primorana da se odrekne prestola u korist svog nejakog sina. No, Meri je uspela da pobegne iz zatočeništva, da okupi svoje pristalice i da još jednom pokuša da se vrati na presto. Međutim, u toj borbi pobedili su kraljičini neprijatelji.
Njoj nije ostalo ništa drugo nego da prebegne preko granice u Englesku i da zatraži zaštitu svoje rođake Elizabete. Ova joj je ukazala gostoprimstvo, ali joj nije dala slobodu kretanja. Dodelila joj je jedan zamak i sluge da u njemu živi daleko od Londona. Uprkos tome Meri je neprestano kovala zavere kako bi preotela presto od Elizabete. Te zavere potpomagale su Španija i donekle Francuska. U zemlji su se katolici opredelili za Meri Stjuart. Osobito su bili aktivni jezuitski sveštenici. Za sve to vreme ona je imala mogućnosti da se dopisuje sa svojim pristalicama i da učestvuje u zaverama protiv kraljice. Elizabeta bi redovno preduhitrila te zavere, u kojima su mnogi izgubili živote; međutim Elizabeta je štedela život svoje rođake, iako je znala za njeno saučesništvo. Na kraju, posle skoro dvadeset godina Merinog zatočeništva održano joj je suđenje zbog izdaje. Elizabeta se i tad kolebala da potpiše smrtnu presudu, i učinila je to tek na zahtev parlamenta 1587. godine. Meri Stjuart dostojanstveno se držala na gubilištu, a svoje navodno pravo na englesku krunu zaveštala je španskom kralju.
[Slika: 63975061.png]
Referentni URL