15-04-2011, 06:55 AM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
"HADŽI MURAT" – LAV NIKOLAJEVIČ TOLSTOJ
Veliki ruski pisac, Lav Nikolajevič Tolstoj (1828 – 1910), pripadao je epohi realizma u književnosti. Dao nam je u svojim delima sliku Rusije u drugoj polovini 19. veka, na prelazu iz feudalnog u kapitalistički sistem. Beda ruskog sela i izopačenost visokog staleža, Tolstoja je nadahnula u stvaranju nezaboravnih likova u književnosti. Pisac se svojim kritičkim duhom obrušio na klasu aristokratije, iako joj je i sam pripadao, videvši u njoj svu amoralnost, nepravdu i početak njenog propadanja.
Tolstoj je studirao prava i jezik, ali je prekinuo svoje školovanje i otišao u vojnu službu, odakle potiče i njegovo prvo delo "Detinjstvo". Ovim započinje njegov plodni rad bavljenja književnošću. Njegov književni opus obuhvata romane, pripovetke, naučna dela: "Rat i mir","Ana Karenjina","Smrt Ivana Iliča", "Mladost", "Hadži Murat","Krajcerova sonata" i dr. Grof Tolstoj je pripadao visokoj ruskoj klasi i s te tačke gledišta mogao je dati jednu izuzetnu kritiku ruskog društva sagledavajući ga iz svih uglova.
"Hadži Murat" je delo nastalo u periodu 1896-1904. godine, u završnoj Tolstojevoj stvaralačkoj fazi kao njegov poslednji roman. Objavljen je tek posle njegove smrti, 1906. godine. Istorijska podloga ovog kraćeg romana su borbe koje su Rusi i Čečeni vodili među sobom. Zapravo, radnja se odvija polovinom 19. veka na Kavkazu. Još u 18. veku Rusija je osvojila Gruziju, a pritom joj je pripala i Čečenija. Imam Šamil, čečenski vojskovođa i verski vođa, želeći da osnuje islamsku državu, bori se protiv ruske invazije sve do 1859. godine kada je uhvaćen. Kavkaski ratovi su završeni neposredno posle toga.
Glavni junak priče je Hadži Murat, Čečen, koji bežeći od raskola i izdaje u redovima svojih zemljaka, prelazi na stranu Rusa. Rusi ga prihvataju. Njegov dojučerašnji vođa Šamil, zarobljava njegovu porodicu preti im smrću, ako se Murat ne preda. Hadži Murata prebacuju od jednog do drugog ruskog vojnog zapovednika. Prima ga Voroncov, Zakumeljski traži da dođe kod njega. Vreme prolazi, glavni junak čeka na odgovor Rusa. U međuvremenu, dolazi do cara zahtev s pitanjem kako dalje postupiti sa Muratom. Černišev predaje pismo caru Nikolaju I koji naređuje da se krene u pohod na Čečene. Hadži Murat uporno traži da mu daju određen broj ljudi s kojima će napasti Šamila i spasiti svoju porodicu, što mu je i bio cilj prilikom predaje. Rusi kreću u pohod i spaljuju čečensko selo u kojem je Murat pre predaje odseo. Videvši da njegov zahtev da pođe u oslobađanje porodice nema efekta, shvata da to mora sam učiniti. Pošto se nalazi u nekoj vrsti otvorenog zatvora, u zoru beži sa svojim ljudima. Vojnici uspevaju da ih sustignu i ubiju. Glavu Hadži Murata odsecaju i donose u komandu...
"HADŽI MURAT" – LAV NIKOLAJEVIČ TOLSTOJ
Veliki ruski pisac, Lav Nikolajevič Tolstoj (1828 – 1910), pripadao je epohi realizma u književnosti. Dao nam je u svojim delima sliku Rusije u drugoj polovini 19. veka, na prelazu iz feudalnog u kapitalistički sistem. Beda ruskog sela i izopačenost visokog staleža, Tolstoja je nadahnula u stvaranju nezaboravnih likova u književnosti. Pisac se svojim kritičkim duhom obrušio na klasu aristokratije, iako joj je i sam pripadao, videvši u njoj svu amoralnost, nepravdu i početak njenog propadanja.
Tolstoj je studirao prava i jezik, ali je prekinuo svoje školovanje i otišao u vojnu službu, odakle potiče i njegovo prvo delo "Detinjstvo". Ovim započinje njegov plodni rad bavljenja književnošću. Njegov književni opus obuhvata romane, pripovetke, naučna dela: "Rat i mir","Ana Karenjina","Smrt Ivana Iliča", "Mladost", "Hadži Murat","Krajcerova sonata" i dr. Grof Tolstoj je pripadao visokoj ruskoj klasi i s te tačke gledišta mogao je dati jednu izuzetnu kritiku ruskog društva sagledavajući ga iz svih uglova.
"Hadži Murat" je delo nastalo u periodu 1896-1904. godine, u završnoj Tolstojevoj stvaralačkoj fazi kao njegov poslednji roman. Objavljen je tek posle njegove smrti, 1906. godine. Istorijska podloga ovog kraćeg romana su borbe koje su Rusi i Čečeni vodili među sobom. Zapravo, radnja se odvija polovinom 19. veka na Kavkazu. Još u 18. veku Rusija je osvojila Gruziju, a pritom joj je pripala i Čečenija. Imam Šamil, čečenski vojskovođa i verski vođa, želeći da osnuje islamsku državu, bori se protiv ruske invazije sve do 1859. godine kada je uhvaćen. Kavkaski ratovi su završeni neposredno posle toga.
Glavni junak priče je Hadži Murat, Čečen, koji bežeći od raskola i izdaje u redovima svojih zemljaka, prelazi na stranu Rusa. Rusi ga prihvataju. Njegov dojučerašnji vođa Šamil, zarobljava njegovu porodicu preti im smrću, ako se Murat ne preda. Hadži Murata prebacuju od jednog do drugog ruskog vojnog zapovednika. Prima ga Voroncov, Zakumeljski traži da dođe kod njega. Vreme prolazi, glavni junak čeka na odgovor Rusa. U međuvremenu, dolazi do cara zahtev s pitanjem kako dalje postupiti sa Muratom. Černišev predaje pismo caru Nikolaju I koji naređuje da se krene u pohod na Čečene. Hadži Murat uporno traži da mu daju određen broj ljudi s kojima će napasti Šamila i spasiti svoju porodicu, što mu je i bio cilj prilikom predaje. Rusi kreću u pohod i spaljuju čečensko selo u kojem je Murat pre predaje odseo. Videvši da njegov zahtev da pođe u oslobađanje porodice nema efekta, shvata da to mora sam učiniti. Pošto se nalazi u nekoj vrsti otvorenog zatvora, u zoru beži sa svojim ljudima. Vojnici uspevaju da ih sustignu i ubiju. Glavu Hadži Murata odsecaju i donose u komandu...