05-04-2011, 05:21 PM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
Tehnologija od odavno teži da se transformiše kako bi ljudi lekše komunicirali i sarađivali jedni sa drugima. Od najranijih dana računara i rada Daga Englebarta postoji vizija elektronskog integrisanja raznih načina komunikaciji. Danas, ova se vizija ostvarila u mnogim oblastima našeg života: način na koji poslujemo, način na koji smo se zabavljali, onako kako se družimo, način na koji putujemo svi u velikoj meri pod uticajem računarima, međutim, postoji nekoliko oblasti gde tehnologija ima vrlo malo uticaja. Učionica je jedan takav domen. Dok učionice danas imaju digitalne projektore i brojna predavanja se zasnivaju na digitalnim slajdovima, tehnologija je učinila malo da ispuni obećanje transformacije načina na koji se uči. Postoji mnogo dokaza koji pokazuju potencijal koji računarska tehnologija ima da obezbedi bogatije iskustvo i za studente. I tako ostaje pitanje zašto nije bilo većeg prodora tehnologije u učionicama?
Jedna rasprostranjena zabrinutost koja se često postavlja kada se ukazuje na uvođenje tehnologija u učionice je da tehnologija nije neophodna ako instruktor jednostavno poboljšava svoj metod, uključivanjem veoma ubedljivog aktivnog učenja. Postoji više različitih odgovora na ovaj problem. Prvo, istina je da dobar nastavnik postigne dosta u učionici punoj tehnologije, međutim tehnologija može da pomogne instruktorima da prate najbolje pedagoške prakse i mogu da omoguće interakcije koje nije drugačije moguće izvesti. Takođe, dobri nastavnici su retka roba. Drugi razlog za uvođenje tehnologije u učionice je da se olakša teret instruktora, bez obzira na njegov nivo veština. Tehnologija može da napravi elektronsku distribuciju, prikupljanje, agregaciju i materijala lakše. Konačno, tehnologija ima potencijal da omogući nastavnicima da dobro odmere svoje sposobnosti usmerene ka većoj publici i omogući im da dopru do što više ljudi, lakše nego u konvencionalnim učionicama...
SADRŽAJ
1. UVOD 2
2. AKTIVNO UČENJE 3
3. TEHNOLOGIJE U UČIONICI 4
4. CASE STUDY 7
5. ZAKLJUČAK 9
6. KORIŠĆENA I REFERENTNA LITERATURA 11
Tehnologija od odavno teži da se transformiše kako bi ljudi lekše komunicirali i sarađivali jedni sa drugima. Od najranijih dana računara i rada Daga Englebarta postoji vizija elektronskog integrisanja raznih načina komunikaciji. Danas, ova se vizija ostvarila u mnogim oblastima našeg života: način na koji poslujemo, način na koji smo se zabavljali, onako kako se družimo, način na koji putujemo svi u velikoj meri pod uticajem računarima, međutim, postoji nekoliko oblasti gde tehnologija ima vrlo malo uticaja. Učionica je jedan takav domen. Dok učionice danas imaju digitalne projektore i brojna predavanja se zasnivaju na digitalnim slajdovima, tehnologija je učinila malo da ispuni obećanje transformacije načina na koji se uči. Postoji mnogo dokaza koji pokazuju potencijal koji računarska tehnologija ima da obezbedi bogatije iskustvo i za studente. I tako ostaje pitanje zašto nije bilo većeg prodora tehnologije u učionicama?
Jedna rasprostranjena zabrinutost koja se često postavlja kada se ukazuje na uvođenje tehnologija u učionice je da tehnologija nije neophodna ako instruktor jednostavno poboljšava svoj metod, uključivanjem veoma ubedljivog aktivnog učenja. Postoji više različitih odgovora na ovaj problem. Prvo, istina je da dobar nastavnik postigne dosta u učionici punoj tehnologije, međutim tehnologija može da pomogne instruktorima da prate najbolje pedagoške prakse i mogu da omoguće interakcije koje nije drugačije moguće izvesti. Takođe, dobri nastavnici su retka roba. Drugi razlog za uvođenje tehnologije u učionice je da se olakša teret instruktora, bez obzira na njegov nivo veština. Tehnologija može da napravi elektronsku distribuciju, prikupljanje, agregaciju i materijala lakše. Konačno, tehnologija ima potencijal da omogući nastavnicima da dobro odmere svoje sposobnosti usmerene ka većoj publici i omogući im da dopru do što više ljudi, lakše nego u konvencionalnim učionicama...
SADRŽAJ
1. UVOD 2
2. AKTIVNO UČENJE 3
3. TEHNOLOGIJE U UČIONICI 4
4. CASE STUDY 7
5. ZAKLJUČAK 9
6. KORIŠĆENA I REFERENTNA LITERATURA 11