05-04-2011, 05:04 PM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
Finansiranje iz eksternih izvora najčešće podrazumeva emitovanje i prodaju hartija od vrednosti, odnosno finansijskih instrumenata, bilo da se radi o osnovnim ili izvedenim instrumentima, odnosno finansijskim derivatima. Međutim, značajan izvor finansiranja trebalo bi da bude akumulirani dobitak, kao interni izbor kapitala.
Važno je konstatovati da kapital nije besplatan, odnosno da on ima svoju cenu. Međutim, kod eksternih izvora finansiranja (obveznice, predferencijalne akcije i obične akcije) ta cena predstavlja realni trošak finansiranja za preduzeće , odnosno ona pretpostavlja stvarno izdavane gotovine, po osnovu kamate ili dividende, za pribavljeni kapital. Kod akumuliranog dobitka, nema stvarnog odliva gotovine u vezi sa njegovim korišćenjem, već je cena ovog kapitala kao opotrunitetni trošak.
Pored utvrđivanja cena pojedinih izvora finansiranja za preduzeće je značajno da utvrdi i prosečnu cenu kapitala, kao ponderisani prosek pojedinih izvora. Ova cena je značajna jer se često koristi kao kriterijum rentabilnosti prilikom ocene investicionih ulaganja. Ona je takođe bitna prilikom utvrđivanja vrednosti preduzeća gde se koristi kao diskontna stopa.
Politika raspodele neto dobitka na dividendu i akumulirani dobitak, odnosno dividendna politika takođe tangira probleme cene kapitala i tržišne vrednosti predzeća.
Rasprava o ceni pojedinih izvora finansiranja kao i prosečnoj ceni kapitala pretpostavlja da funkcioniše finansijsko tržište, odnosno tržište kapitala i tržište novca. Zbog toga će izlaganja u ovom radu početi sa razmatranjem osnovnih funkcija finansijskog tržišta...
Finansiranje iz eksternih izvora najčešće podrazumeva emitovanje i prodaju hartija od vrednosti, odnosno finansijskih instrumenata, bilo da se radi o osnovnim ili izvedenim instrumentima, odnosno finansijskim derivatima. Međutim, značajan izvor finansiranja trebalo bi da bude akumulirani dobitak, kao interni izbor kapitala.
Važno je konstatovati da kapital nije besplatan, odnosno da on ima svoju cenu. Međutim, kod eksternih izvora finansiranja (obveznice, predferencijalne akcije i obične akcije) ta cena predstavlja realni trošak finansiranja za preduzeće , odnosno ona pretpostavlja stvarno izdavane gotovine, po osnovu kamate ili dividende, za pribavljeni kapital. Kod akumuliranog dobitka, nema stvarnog odliva gotovine u vezi sa njegovim korišćenjem, već je cena ovog kapitala kao opotrunitetni trošak.
Pored utvrđivanja cena pojedinih izvora finansiranja za preduzeće je značajno da utvrdi i prosečnu cenu kapitala, kao ponderisani prosek pojedinih izvora. Ova cena je značajna jer se često koristi kao kriterijum rentabilnosti prilikom ocene investicionih ulaganja. Ona je takođe bitna prilikom utvrđivanja vrednosti preduzeća gde se koristi kao diskontna stopa.
Politika raspodele neto dobitka na dividendu i akumulirani dobitak, odnosno dividendna politika takođe tangira probleme cene kapitala i tržišne vrednosti predzeća.
Rasprava o ceni pojedinih izvora finansiranja kao i prosečnoj ceni kapitala pretpostavlja da funkcioniše finansijsko tržište, odnosno tržište kapitala i tržište novca. Zbog toga će izlaganja u ovom radu početi sa razmatranjem osnovnih funkcija finansijskog tržišta...