03-04-2011, 09:59 PM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
Razni aspekti ekonomskih odnosa SAD sa ostatkom sveta, obrađivani su u literaturi udžbeničkog, stručnog, pretežno teorijskog, kao i izvornog naučno-istraživačkog karaktera, a od tog mnoštva ovde ću samo pomenuti neke: Krugman i Obstfeld (2009), Salvatore (2009), Miskin (2006), Miles i Scott, (2005), Cohen (2009), Thimann (2009), Dees i Saint-Guilhem (2009), Curcuru, Dvorak i Warnok (2009), Ma i Haiwen (2009), Lim (2006), Milesi- Ferretti (2009.), Swiston ( 2005), Blanchard i Milesi-Ferreti (2009), Lane i Milesi-Ferreti, (2005), McGuire i Goetz (2009). Balakrishnan i Tulin (2006), Isard (2006), Blanchard, Giavazzi i Sa (2005), Chinn i Frankel (2004), McKinnon (1998)...
Možda bi bilo dobro na samom početku postaviti hipotetičko pitanje: šta bi bilo kada bi “ostatak sveta“ izgubio u značajnoj meri poverenje u privredu SAD kao “lokomotivu rasta“ i američki dolar kao “glavnu svetsku valutu“? Po svemu sudeći „ostatak sveta“ još uvek nema ni približno razrađenu i održivu alternativu novog „generatora rasta“, niti u razvijenom svetu (EU, Japan), niti u zemljama čije su privrede u naglom usponu (Kina, Brazil, Indija i Rusija tzv. BRIK).
To nije samo ekonomsko, nego i političko (uključujući i vojno-bezbednosno) pitanje. Na primer, veliki troškovi vojnih intervencija, gde se od strane nobelovca Džozefa Štiglica i njegovih saradnika procenje da će samo direktni i indirektni troškovi vojne intervencije u Iraku biti oko 3.000 milijardi dolara, a po svemu sudeći slično će biti i sa Avganistanom, gde su od nedavno SAD znatno povećale svoje vojno angažovanje ...
Sadržaj:
UVOD 3
1.1 Odnosi SAD i Arapskog sveta 4
1.2 Odnosi SAD i zemalja Afrike 7
ZAKLJUČAK 10
LITERATURA 13
Razni aspekti ekonomskih odnosa SAD sa ostatkom sveta, obrađivani su u literaturi udžbeničkog, stručnog, pretežno teorijskog, kao i izvornog naučno-istraživačkog karaktera, a od tog mnoštva ovde ću samo pomenuti neke: Krugman i Obstfeld (2009), Salvatore (2009), Miskin (2006), Miles i Scott, (2005), Cohen (2009), Thimann (2009), Dees i Saint-Guilhem (2009), Curcuru, Dvorak i Warnok (2009), Ma i Haiwen (2009), Lim (2006), Milesi- Ferretti (2009.), Swiston ( 2005), Blanchard i Milesi-Ferreti (2009), Lane i Milesi-Ferreti, (2005), McGuire i Goetz (2009). Balakrishnan i Tulin (2006), Isard (2006), Blanchard, Giavazzi i Sa (2005), Chinn i Frankel (2004), McKinnon (1998)...
Možda bi bilo dobro na samom početku postaviti hipotetičko pitanje: šta bi bilo kada bi “ostatak sveta“ izgubio u značajnoj meri poverenje u privredu SAD kao “lokomotivu rasta“ i američki dolar kao “glavnu svetsku valutu“? Po svemu sudeći „ostatak sveta“ još uvek nema ni približno razrađenu i održivu alternativu novog „generatora rasta“, niti u razvijenom svetu (EU, Japan), niti u zemljama čije su privrede u naglom usponu (Kina, Brazil, Indija i Rusija tzv. BRIK).
To nije samo ekonomsko, nego i političko (uključujući i vojno-bezbednosno) pitanje. Na primer, veliki troškovi vojnih intervencija, gde se od strane nobelovca Džozefa Štiglica i njegovih saradnika procenje da će samo direktni i indirektni troškovi vojne intervencije u Iraku biti oko 3.000 milijardi dolara, a po svemu sudeći slično će biti i sa Avganistanom, gde su od nedavno SAD znatno povećale svoje vojno angažovanje ...
Sadržaj:
UVOD 3
1.1 Odnosi SAD i Arapskog sveta 4
1.2 Odnosi SAD i zemalja Afrike 7
ZAKLJUČAK 10
LITERATURA 13