02-04-2011, 02:56 PM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
Ovaj sistem je dizajniran da ugasi sve moguće požare u postrojenju sa toksičnim hemikalijama. Dve, fizički nezavisne, vodene prskalice za gašenje požara su tako dizajnirane da je svaka sposobna da kontroliše sve vrste požara u postrojenju. Prskalica za gašenje požara 1 je primarna metoda za ubrizgavanje vode. Nakon primanja signala od strane detektora/alarma/pokretača, pumpa 1 startuje automatski povlačenjem vode iz rezervoara i ubrizgava je u područje zahvaćeno vatrom. Ukoliko se pumpa na ovaj način ne aktivira, prelazi se na ručno aktiviranje od strane operatora. Ukoliko se ni na ovaj način sistem ne aktivira, operator će pozvati pomoć vatrogasaca, iako detektor takođe direktno šalje signal vatrogasnoj stanici. Ipak, s obzirom na moguće kašnjenje dolaska vatrogasaca, šteta će svakako biti veća nego da su se upalile prskalice. U svim uslovima, ukoliko spoljašnja energija nije dostupna s obzirom na požar ili iz nekog drugog razloga, lokalni generator bi obezbedio električnu energiju pumpama. Energija alarmnog sistema je obezbeđena preko baterija koje su konstantno punjene od strane spoljašnje energije. I u slučaju da AC energija nije dostupna, očekuje se da DC energija, obezbeđena preko baterija, bude stalno dostupna. Ručni ventili sa obe strane pumpe-1 i pumpe-2 su normalno otvoreni, a ostaju zatvoreni jedino u slučaju popravke. Ceo požarni sistem i generator su smešteni van reaktornog odeljenja i samim tim nisu pod uticajem bilo kakvog unutrašnjeg požara. Proces analize rizika za ovu situaciju se sastoji iz koraka objašnjenih u nastavku teksta.
Identifikacija inicijalnih događaja
U ovom koraku svi događaji koji uzrokuju požar u reaktornom odeljenju moraju biti identifikovani. Ovo treba da uključi neispravnost uređaja, ljudske greške i olaksavajuce okolnosti. Učestalost svakog događaja treba da bude određena. Pretpostavimo da bi svaki od ovih događaja mogao da dovede do iste veličine pozara, jer je krajnji događaj požar, cija je učestalost jednaka sumi frekvencija pojedinačnih uzročnih događaja. Pretpostavimo, na primer, da je izračunata frekvencija pozara 1x10-6 godišnje. S ozirom da je pozar jedina pretnja za elektranu u ovom primeru, završićemo samo sa jednim inicijalnim događajem. Ipak, u kompleksnijim slučajevima veliki broj uzročnih događaja može biti identifikovan, i svaki predstavljati novu pretnju za postrojenje...
Ovaj sistem je dizajniran da ugasi sve moguće požare u postrojenju sa toksičnim hemikalijama. Dve, fizički nezavisne, vodene prskalice za gašenje požara su tako dizajnirane da je svaka sposobna da kontroliše sve vrste požara u postrojenju. Prskalica za gašenje požara 1 je primarna metoda za ubrizgavanje vode. Nakon primanja signala od strane detektora/alarma/pokretača, pumpa 1 startuje automatski povlačenjem vode iz rezervoara i ubrizgava je u područje zahvaćeno vatrom. Ukoliko se pumpa na ovaj način ne aktivira, prelazi se na ručno aktiviranje od strane operatora. Ukoliko se ni na ovaj način sistem ne aktivira, operator će pozvati pomoć vatrogasaca, iako detektor takođe direktno šalje signal vatrogasnoj stanici. Ipak, s obzirom na moguće kašnjenje dolaska vatrogasaca, šteta će svakako biti veća nego da su se upalile prskalice. U svim uslovima, ukoliko spoljašnja energija nije dostupna s obzirom na požar ili iz nekog drugog razloga, lokalni generator bi obezbedio električnu energiju pumpama. Energija alarmnog sistema je obezbeđena preko baterija koje su konstantno punjene od strane spoljašnje energije. I u slučaju da AC energija nije dostupna, očekuje se da DC energija, obezbeđena preko baterija, bude stalno dostupna. Ručni ventili sa obe strane pumpe-1 i pumpe-2 su normalno otvoreni, a ostaju zatvoreni jedino u slučaju popravke. Ceo požarni sistem i generator su smešteni van reaktornog odeljenja i samim tim nisu pod uticajem bilo kakvog unutrašnjeg požara. Proces analize rizika za ovu situaciju se sastoji iz koraka objašnjenih u nastavku teksta.
Identifikacija inicijalnih događaja
U ovom koraku svi događaji koji uzrokuju požar u reaktornom odeljenju moraju biti identifikovani. Ovo treba da uključi neispravnost uređaja, ljudske greške i olaksavajuce okolnosti. Učestalost svakog događaja treba da bude određena. Pretpostavimo da bi svaki od ovih događaja mogao da dovede do iste veličine pozara, jer je krajnji događaj požar, cija je učestalost jednaka sumi frekvencija pojedinačnih uzročnih događaja. Pretpostavimo, na primer, da je izračunata frekvencija pozara 1x10-6 godišnje. S ozirom da je pozar jedina pretnja za elektranu u ovom primeru, završićemo samo sa jednim inicijalnim događajem. Ipak, u kompleksnijim slučajevima veliki broj uzročnih događaja može biti identifikovan, i svaki predstavljati novu pretnju za postrojenje...