31-03-2011, 03:52 AM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
Promene koje karakteriše preraspodela učešća zaposlenih u privrednim sektorima gde dolazi do prelivanja radne snage iz primarnog i sekundarnog u tercijalni sektor i ključni trend razvoja iz industrijskog u informatičko društvo dovele su do stvaranja potrebe za novim, drugačijim, strategijama razvoja zasnovanom na udruživanju, prvenstveno malih i srednjih preduzeća, i zajedničkom delovanju na tržištu.
U tom pogledu se naglašava potreba nastanka društva u kome je osnovni resurs informacija, odnosno veština, znanje i umeće. Osnovni impuls razvoju postaje razmena informacija sa okruženjem. Obzirom na specifičnosti zahteva današnjeg tržišta i mogućnosti ispunjavanja tih zahteva od strane privrede koja je u regionima u razvoju, obično, u vrlo lošem stanju treba pažljivo birati mehanizme kojim bi se povećala konkuretnost preduzeća i privrede zemlje u celini.
Iskustva nam govore o greškama u razvojnim strategijama u kojima je zanemarivana raznolikost regiona i njihovih specifičnosti u pogledu koncentracije različitih privrednih: delatnosti, resursa, znanja i tradicije.
Nedostajalo je njihovo profilisanje u datom pogledu i podsticanje dalje fleskibilne specijalizacije i poslovnog umrežavanja. Sve to je uticalo na smanjenje efektivnosti dosadašnjih razvojnih projekata. Sredstva koja su namenjena za razvoj regiona su izdvajana bez tačne usmerenosti ka privrednoj oblasti ili bez konkretne ideje ili stimulacije onih delatnosti koje bi mogle biti nosioci razvoja. Ciljevi razvoja regiona su bili suviše uopšteni.
U tim uslovima finansiranje pojedinačnih preduzeća ili samostalnih privrednika – zanatlija ili poljoprivrednih prizvođača, nije moglo da kreira kritičnu masu privrednih aktivnosti i novostvorenu vrednost koja bi značajnije pokrenula privredu regiona. Sredstva koja su ulagana brzo su potrošena bez značajnijih rezultata. Podsticajna politika, kao neka vrsta razvojne kompenzacije, nije uspevala da spreči dalje zaostajanje nerazvijenih područja niti da pospeši razvoj razvijenijih. Takav pristup neminovno je vodio produbljavanju regionalnih i strukturnih razvojnih problema. Velike i strateški važne oblasti ostaju populaciono nepokrivene, a njihovi resursi neiskorišćeni. Zbog nerazvijenosti privrede uvoze se sve vrste roba, pa čak i one po čemu su zemlje ili regioni vekovima prepoznatljivi i što treba da bude njihov izvozni adut. . .
S A D R Ž A J
UVOD 3
1 Ekonomska korist (benefit) uvođenja klastera u šumarstvu 4
1.1 Pojam i karakteristike klastera u šumarstvu 4
1.2 Organizacija klastera u šumarstvu 9
2 Ekonomska (benefit) korist klastera u šumarstvu 11
ZAKLJUČAK 14
LITERATURA 15
Promene koje karakteriše preraspodela učešća zaposlenih u privrednim sektorima gde dolazi do prelivanja radne snage iz primarnog i sekundarnog u tercijalni sektor i ključni trend razvoja iz industrijskog u informatičko društvo dovele su do stvaranja potrebe za novim, drugačijim, strategijama razvoja zasnovanom na udruživanju, prvenstveno malih i srednjih preduzeća, i zajedničkom delovanju na tržištu.
U tom pogledu se naglašava potreba nastanka društva u kome je osnovni resurs informacija, odnosno veština, znanje i umeće. Osnovni impuls razvoju postaje razmena informacija sa okruženjem. Obzirom na specifičnosti zahteva današnjeg tržišta i mogućnosti ispunjavanja tih zahteva od strane privrede koja je u regionima u razvoju, obično, u vrlo lošem stanju treba pažljivo birati mehanizme kojim bi se povećala konkuretnost preduzeća i privrede zemlje u celini.
Iskustva nam govore o greškama u razvojnim strategijama u kojima je zanemarivana raznolikost regiona i njihovih specifičnosti u pogledu koncentracije različitih privrednih: delatnosti, resursa, znanja i tradicije.
Nedostajalo je njihovo profilisanje u datom pogledu i podsticanje dalje fleskibilne specijalizacije i poslovnog umrežavanja. Sve to je uticalo na smanjenje efektivnosti dosadašnjih razvojnih projekata. Sredstva koja su namenjena za razvoj regiona su izdvajana bez tačne usmerenosti ka privrednoj oblasti ili bez konkretne ideje ili stimulacije onih delatnosti koje bi mogle biti nosioci razvoja. Ciljevi razvoja regiona su bili suviše uopšteni.
U tim uslovima finansiranje pojedinačnih preduzeća ili samostalnih privrednika – zanatlija ili poljoprivrednih prizvođača, nije moglo da kreira kritičnu masu privrednih aktivnosti i novostvorenu vrednost koja bi značajnije pokrenula privredu regiona. Sredstva koja su ulagana brzo su potrošena bez značajnijih rezultata. Podsticajna politika, kao neka vrsta razvojne kompenzacije, nije uspevala da spreči dalje zaostajanje nerazvijenih područja niti da pospeši razvoj razvijenijih. Takav pristup neminovno je vodio produbljavanju regionalnih i strukturnih razvojnih problema. Velike i strateški važne oblasti ostaju populaciono nepokrivene, a njihovi resursi neiskorišćeni. Zbog nerazvijenosti privrede uvoze se sve vrste roba, pa čak i one po čemu su zemlje ili regioni vekovima prepoznatljivi i što treba da bude njihov izvozni adut. . .
S A D R Ž A J
UVOD 3
1 Ekonomska korist (benefit) uvođenja klastera u šumarstvu 4
1.1 Pojam i karakteristike klastera u šumarstvu 4
1.2 Organizacija klastera u šumarstvu 9
2 Ekonomska (benefit) korist klastera u šumarstvu 11
ZAKLJUČAK 14
LITERATURA 15