Gotovi Seminarski Diplomski Maturalni Master ili Magistarski

Puna verzija: Zaštita od korozije –Tehnički materijali
Trenutno pregledate Lite verziju foruma. Pogledajte punu verziju sa odgovarajućim oblikovanjima.
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.



Korozioni zamor se odvija u metalima i legurama kao posledica kombinovanog dejstva cikličnih naprezanja i korozione sredine. Zavisi od interakcije opterećenja sa metalurškim faktorima i faktorima korozione sredine. Koroziona sredina znatno olakšava obrazovanje i rast
zamorne prsline. Faktori koji utiču na brzinu rasta zamorne prsline u korozionoj sredini su mehanički, metalurški I elektrohemijski. Od mehaničkih faktora
najvažniji su oblast intenziteta napona, frekvencija odnos naprezanja. Najbitiji metalurški faktori su sastav I struktura čelika, nastala termičkom, mehaničkom ili termomehaničkom obradom. Od elektrohemijskih faktora najveći značaj imaju sastav, pH vrednost I koncentracija korozione sredine, kao i elektrodni potencijal čelika. Obrazovanje i rast koroziono-zamorne prsline se najčešće odvija na mestu zavarenog spoja. Prisustvo fizičkih defekata u zavarenom spoju kod ugljeničnih I niskolegiranih čelika, kao i prisustvo zaostalih zateznih naprezanja posle zavarivanja, znatno smanjuju otpornost prema korozionom zamoru. Oblik vara, kao I njegova geometrija, imaju takođe veliki uticaj. Efikasan način sprečavanja korozionog zamora zavarenih spojeva je uklanjanje zaostalih zateznih naprezanja i njihova zamena naprezanjima na pritisak, npr. sačmarenjem. Osim toga, mogu se primeniti zaštitne
metalne prevlake koje se ponašaju anodno u odnosu na osnovni metal (prevlaka Zn) ili neke organske prevlake (epoksidne) itd. .


VIDOVI KOROZIJE ZAVARENIH SPOJEVA

Tokom zavarivanja ugljeničnih i niskolegiranih čelika dolazi do promena u mikrostrukturi usled odvijanja
strukturnih i faznih transformacija. Kao primer, mogu se navesti transformacije u podeutektoidnom hladno
deformisanom čeliku [3]. Polazna struktura čelika je feritno-perlitna, sa izduženim, deformisanim zrnima. Pri hlađenju, posle zavarivanja, u zoni uticaja toplote se obrazuje konačna struktura zavarenog spoja. U okviru zone uticaja toplote pojavljuju se četiri zone, koje se međusobno razlikuju po izgledu i po osobinama. Prva zona, ili zona pregrevanja, obrazuje se hlađenjem i nastaje oblast krupnog i grubog austenitnog zrna. Ta zrna se ne odlikuju homogenom raspodelom ugljenika, već u okviru jednog zrna postoje oblasti koje su značajno osiromašene ugljenikom, odnosno oblasti u kojima je sadržaj ugljenika visok. . .
Referentni URL