25-03-2011, 05:24 PM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
Reč retorika (lat. rhetorica) u užem smislu protumačena, znači besednička veština, rečitost, veština dobrog govora; ali pošto ni jedno značenje u potpunosti ne predstavlja adekvatan prevod termina retorika, u srpskom jeziku je još na snazi izvorni izraz za ovu disciplinu, kojim se i mi danas služimo. Sveobuhvatniji pristup u tumačenju ove reči otvara prostor za različite stavove i diskusije, ali i jedno pitanje koje, nesumnjivo, zaslužuje posebnu pažnju: da li retorika podrazumeva samo tehniku dobrog govora, ili teoriju besedništva, koja se prirodno i nenametljivo, sa besedništvom razvijala?...
Pojam i nastanak retorike
Nema sumnje da prvi začeci besedništva potiču iz čovekove iskonske potrebe da svoje misli, osećanja i želje, iskaže na način koji bi ostavio što snažniji utisak na sagovornike, kako bi ih pridobio za svoje ideje i stavove i ubedio u ispravnost vlastitih uverenja i životnih nazora. Otuda je prirodno što se pitanje rečitosti uzdiže do nivoa naučne discipline, koja pod imenom retorika kao elemenat kulturnog, javnog i političkog života drevne Helade, započinje da se razvija još pre nove ere. Stari Grci su, izgleda, prvi shvatili da na ovom svetu nema ništa jače od žive reči, ako je u pravom trenutku, na pravi način i na pravom mestu izgovorena, niti što nemoćnije, ako tako nije učinjeno. Kao da su znali za onu kinesku poslovicu koja uči da hladan čaj ili pirinač još nekako možemo da podnesemo, ali hladnu reč baš nikako. U našem narodu veoma je poznata maksima o snazi ljudske rečitosti: "Lepa reč i gvozdena vrata otvara". Pitanje govora i čovekove rečitosti dobijaju posebnu važnost ako se ima u vidu činjenica da i najsnažnija reč, koju bi izgovorio neki drugi besednik, u nekoj drugoj situaciji od one u kojoj smo je već čuli, nikada neće imati isti zvuk, istu snagu i isto značenje...
Reč retorika (lat. rhetorica) u užem smislu protumačena, znači besednička veština, rečitost, veština dobrog govora; ali pošto ni jedno značenje u potpunosti ne predstavlja adekvatan prevod termina retorika, u srpskom jeziku je još na snazi izvorni izraz za ovu disciplinu, kojim se i mi danas služimo. Sveobuhvatniji pristup u tumačenju ove reči otvara prostor za različite stavove i diskusije, ali i jedno pitanje koje, nesumnjivo, zaslužuje posebnu pažnju: da li retorika podrazumeva samo tehniku dobrog govora, ili teoriju besedništva, koja se prirodno i nenametljivo, sa besedništvom razvijala?...
Pojam i nastanak retorike
Nema sumnje da prvi začeci besedništva potiču iz čovekove iskonske potrebe da svoje misli, osećanja i želje, iskaže na način koji bi ostavio što snažniji utisak na sagovornike, kako bi ih pridobio za svoje ideje i stavove i ubedio u ispravnost vlastitih uverenja i životnih nazora. Otuda je prirodno što se pitanje rečitosti uzdiže do nivoa naučne discipline, koja pod imenom retorika kao elemenat kulturnog, javnog i političkog života drevne Helade, započinje da se razvija još pre nove ere. Stari Grci su, izgleda, prvi shvatili da na ovom svetu nema ništa jače od žive reči, ako je u pravom trenutku, na pravi način i na pravom mestu izgovorena, niti što nemoćnije, ako tako nije učinjeno. Kao da su znali za onu kinesku poslovicu koja uči da hladan čaj ili pirinač još nekako možemo da podnesemo, ali hladnu reč baš nikako. U našem narodu veoma je poznata maksima o snazi ljudske rečitosti: "Lepa reč i gvozdena vrata otvara". Pitanje govora i čovekove rečitosti dobijaju posebnu važnost ako se ima u vidu činjenica da i najsnažnija reč, koju bi izgovorio neki drugi besednik, u nekoj drugoj situaciji od one u kojoj smo je već čuli, nikada neće imati isti zvuk, istu snagu i isto značenje...