25-03-2011, 05:01 PM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
Liberalizam (lit. liberalis-napredan)-je političko učenje koje obuhvata nekoliko istorijskih i modernih ideologija koje smatraju odbranu ličnih sloboda osnovnom svrhom državnog ustrojstva (vlade).
Liberalni stav nastao je iz interesa novog građanskog sloja za jednakošću u svim sferama života. Začetnici liberalizma su pre svega insistirali na jednoj stvari: na tome da se državni, ili bilo koji autoritet, uzdrži od mešanja u privatni život i privatno poslovanje građana. Dakle, ono u šta jedinka veruje, odnosno ono što ona svojom radinošću stvara, mora biti izuzeto iz nadzora bilo koje nadređene instance - crkve, feudalnog gospodara ili državnih službi. U tom smislu zaštita privatne sfere individue bilo je i ostalo ključno obeležje ove doktrine.
U početku bio je to zahtev jedne relativno male grupe prosvećenih, odraz njihovog sazrelog uverenja da ljudi poseduju određena prava utemeljena u samom prirodnom poretku, dakle onom poretku koji fundamentalno prethodi svim naknadno uspostavljenim hijerarhijama i podelama. Međutim, ovaj zahtev je postavljen univerzalno - on govori u ime svake jedinke, nezavisno od položaja u društvu u kome se ona trenutno nalazi. Na taj način se zahtev jedne još uvek malobrojne elite obrazovanih ljudi oslonio na široku demokratsku osnovu. Jedna od ključnih osobenosti liberalizma je optimizam: on je konstantan i povezuje ideju o ljudskom napretku i stalnoj evoluciji društva...
Sadržaj
UVOD 2
1. POJAM LIBERALIZMA 3
1.1. Liberalno shvatanje ideje slobode pojedinca 4
2. KORENI LIBERALIZMA 6
2.1. Džon Stjuart Mil 6
2.2. Adam Smit 7
2.3. Džon Lok 8
2.4. Vilhelm fon Humbolt 9
2.5. Fridrih fon Hajek 10
2.6. Tomas Pejn 11
3. NEOLIBERALIZAM 13
4. LIBERALIZAM U SRBIJI 14
REZIME 15
LITERATURA 16
Liberalizam (lit. liberalis-napredan)-je političko učenje koje obuhvata nekoliko istorijskih i modernih ideologija koje smatraju odbranu ličnih sloboda osnovnom svrhom državnog ustrojstva (vlade).
Liberalni stav nastao je iz interesa novog građanskog sloja za jednakošću u svim sferama života. Začetnici liberalizma su pre svega insistirali na jednoj stvari: na tome da se državni, ili bilo koji autoritet, uzdrži od mešanja u privatni život i privatno poslovanje građana. Dakle, ono u šta jedinka veruje, odnosno ono što ona svojom radinošću stvara, mora biti izuzeto iz nadzora bilo koje nadređene instance - crkve, feudalnog gospodara ili državnih službi. U tom smislu zaštita privatne sfere individue bilo je i ostalo ključno obeležje ove doktrine.
U početku bio je to zahtev jedne relativno male grupe prosvećenih, odraz njihovog sazrelog uverenja da ljudi poseduju određena prava utemeljena u samom prirodnom poretku, dakle onom poretku koji fundamentalno prethodi svim naknadno uspostavljenim hijerarhijama i podelama. Međutim, ovaj zahtev je postavljen univerzalno - on govori u ime svake jedinke, nezavisno od položaja u društvu u kome se ona trenutno nalazi. Na taj način se zahtev jedne još uvek malobrojne elite obrazovanih ljudi oslonio na široku demokratsku osnovu. Jedna od ključnih osobenosti liberalizma je optimizam: on je konstantan i povezuje ideju o ljudskom napretku i stalnoj evoluciji društva...
Sadržaj
UVOD 2
1. POJAM LIBERALIZMA 3
1.1. Liberalno shvatanje ideje slobode pojedinca 4
2. KORENI LIBERALIZMA 6
2.1. Džon Stjuart Mil 6
2.2. Adam Smit 7
2.3. Džon Lok 8
2.4. Vilhelm fon Humbolt 9
2.5. Fridrih fon Hajek 10
2.6. Tomas Pejn 11
3. NEOLIBERALIZAM 13
4. LIBERALIZAM U SRBIJI 14
REZIME 15
LITERATURA 16