13-01-2010, 05:21 PM
GLOBALNI EKOLOŠKI PROBLEMI
Kao što je već rečeno, današnji svet se nalazi u velikim ekološkim problemima. Neophodno je da svi ovo problemi životne sredine budu predmet rešavalja, da se smanje ili čak eliminišu. Da bi se to ostvarilo, moramo barem donekle shvatiti načine kako određen ljudska delatnost utiče na životnu sredinu i ljudsko zdravlje. Moramo steći znanja o meri uticaja ovih delatnosti, o njihovom dometu i delovanju, i o mogućnosti ljudske sposobnosti da rešava njihove posledice. Koferencija u Riju i agenda 21 koja je na njoj donesena, predstavlja jedan od osnovnih pokušaja svođenja na razumniu meru tih posledica., koje se ogledaju u :
• Promeni klime
• Smanjenju ozonskog omotača u stratosferi
• Acidifikaciji
• Troposferskom ozonu
• Gubitku biodiverziteta
• Upraljanju slatkovodnim resursima
• Morskom i obalnom zagađenje
• Propadanju šuma
• Degradaciji zemljišta
• Velikim ekološkim incidentima
• Hemijskom riziku
• Opasnostima od zračenja
• Upravljanju otpadom
• Urbanom stresu
Od konferencije u Brazilu se mnogo očekivalo: da ukaže na pravce efikasnijeg globalnog rešavanja problema životne sredine na celoj planeti; da ponudi instrumente za ostvarivanje održivog razvoja; da označi prekretnicu u ekonomskim odnosima u svetu. ZUR i Kina su nametnule kao imperativ da se pitanja životne sredine rešavaju istovremeno sa rešavanjem siromaštva, nezaposlenosti, socijalnih tenzija, spoljnjeg duga, otvaranjem međunarodnog tržišta, transfera čistih i bezbednih tehnologija, zajednička ili diferencijalna odgovornost za stanje životne sredine i obavežu razvijene zemlje da obezbede nove i dodatne izvore sredstava za zaštitu i unapređenje životne sredine u ZUR.
Zemlje sa privredama u tranziciji, su očekivale da UNCED ponudi puteve i mehanizme za olakšanu transformaciju privrede, brzu integraciju u održivi razvoj i olakšani pristup čistim i bezbednim tehnologijama. Tokom cele konfrencije insistirale su na dobijanju posebnog statusa, kao ZUR, prilikom distibucije međunarodne finansijske pomoći, što je i razrešeno u Preambuli Agende 21.
Razvijene zemlje su prvi plan stavljale: globalne probleme životne sredine, uvođenje principa da zagađivač plaća, uvođenje nadoknade štete i procenu uticaja na životnu sredinu. Ipak nisu mogle, a da se ne suoče sa svojim udelom u dosadašnjem ugrožavanju životne sredine, neizbežnošću da zbog toga učestvuju u rešavanju globalnih problema životne sredine, pri čemu su insistirale na jačanju nacionalnih aktivnosti na zaštitu i unapređivanju novih izvora finansiranja. Zato je do kraja konferencije bilo sporno pitanje obezbeđivanja “novih i dodatnih” finansijskih sredstava za ZUR, kako bi im se omogućilo, s’jedne strane, puno učešće u međunarodnoj ekološkoj saradnji i s’ druge, da efikasnije uključe ekološku komponentu u svoje razvojne planove i politike. Mnogo vremena je angažovala i rasprava o pitanjima obezbeđivanja olakšanog pristupa ZUR ekološki čistim i bezbednim tehnologijama, kao i na međunarodno tržište.
Drugi kompleks pitanja oko kojeg se vodila velika rasprava je bilo ogranićavanje emisije gasova sa efektom staklene bašte, koje sobom povlači raspodelu u korišćenju energije, što za mnoge ZUR predstavlja opasnost za ograničavanje razvoja.
Jedno od osetljivijih pitanja bilo je i razrešavanje konflikta imeđu obezbeđenja suvereniteta nad prirodnim resursima i očuvanja onih prirodnih resursa, koji su od opšteg interesa (tropske šume,biološka raznovrsnost) uz omogućavanje razvoja šema u kojima se oni nalaze (najčešće u ZUR).
5.2 Različiti pogledi na ostvarivanje ciljeva Agende 21
Koliko god izgledalo sveobuhvatan i u poglede sinteze različitih teorijskih pozicija i u objedinjavanju teorijskog i praktičnog aspekta i institucionalnog najadekvatnijeg načina praktičnog rešavanja problema ekololoških kriza, od samog početka (objedinjavanja Brundland izveštaja), pa do samita u Johanesburgu, ovaj koncept imao je umerenije i radikalnije kritičare .
Različiti odnosi prema konceptu odživog razvoja uslovno bi mogao da se razvrsta pre svega prema aspektu kritike kome se pridaje najveći značaj.
Pa, tako imamo autore koji kritikuju koncept prevashodno sa načelnog teorijskog stanovišta, ukazujući bilo na međusobno protivurečnost ključnih pojmova “razvoja” i “održivost” bilo na zadržavanje suštinskih kompromisnog reformističkog pristupa kojim se ne dovodi u pitanje neprihvatljiva scijentistička i tehnokratska pozicija rešavanja problema životne sredine.
5.2.1.Negativne kritike Agende
Ovaj aspekt bi mogli da nazovemo ideološko-politički. Za ovaj kritički pristup karakteristično je prepisivanje institucionalnoj varijanti koncepcije održivog rasta jasne namere obmanjivanja javnosti u interesu zaštite svetskog kapitala, kapitalistickog tipa društveno-ekonomskih odnosa i i ekonomskih nejednakosti u globalnim svetskim razmerama. U predstavljanju ovih pozicija izabrali smo tekstove Denisa Midousa, Volfanga Zaha i DŽonatana Porita, koji se prevashodno usredsređuju na teorijsku analizu ove koncepcije uključujući i ovaj aspekt, ali on je ipak dominantniji među autorima koji pripadaju ideoloskoj provenijenčiji radikalne socijalističke ili humanističko-anticipatorske kritike kapitalizma ili antiglobalističkom pokretu za koji je karakteristična radikalna kritika savremenih procesa globalizacije sveta. NJihov radikalni kritički stav zasniva se na uverenju da je proces globalizacije u stvari proces uspostavljanja hegemonije kapitalističkog sistema svetskih razmerama, njegovog prerastanje u svetski sistem sa svim strukturnim suštinski negativnim karakteristikama koje odlikuju kapitalizam kao poseban društveno-politički i ekonomski sistem. Ilustracije ove vrste kritike, izdvojeni su neki od tekstova jednog broja autora okupljenih oko neformalnih internacionalnih organizacija koje su okupljene u “anti-globalistički blok”, kao što je, na primer, TWN ( Third world network –mreža trećeg sveta). Oni naglašavaju da je nejednakost i neravnopravnost gotovo u svim sferama odnosa između razvijenih zemalja i zemalja u razvoju osnovna karakteristika savremenog sveta i da je osnovni cilj procesa globalizacije da se takvi odnosi održe jer one čine platformu razvoja i blagostanja razvijenog sveta. Umerenija varijanta ove vrate kritike je u ukazivanju na činjenicu da zagovornici ove koncepcije ne problamatizuju postojeći društveno-politički i ekonomski poredak, vladajući tip društveno ekonomskih i političkih odnosa unutar država i među državama, kao jedan od razloga za teškoće u rešavanju probema životne sredine. Ovo je u suštini podvarijanta kritike da je koncepcija u pezorativnom smislu reformistička.
5.2.2 Neutralne kritike Agende
Dalje treba i istaći da postoje i kritike koje su vrednosno uglavno neutralne, koje polaze od stanovišta da je u načelu koncept validan, samo da ima značajnih načela u njegovoj realizaciji. U tom smislu najčešće se ističe problem posebih interesa multinacionalnog kapitala i zaštite do sada stečenih privilegija razvijenih zemalja u međunarodnim ekonomskim odnosima. Karakteristično je za predstavnike ovakvog stanovišta da koncepciju održivog razvoja ipak smatraju najadekvatnijim teorijsko-akcionim okvirom za borbu u prevazilaženju tih nejednakosti, a njihovo prevazilaženje imperativom jer su delom i uzrok globalnih ekoloških kriza.
Zbog visokog stepena institualizacije ove koncepcije,za prezentaciju koncepcije održivog razvoja dati su uglavnom ključni delovi iz značajnih dokumenata:
• Koncepcijske osnove održivog razvoja(Brutland izveštaja);
• Agenda 21 – preambula;
• Deklaracija sa konferencije UN u Rio de Žaneiru o životnoj sredini i održivom razvoju
Kada je reč o kritici, preovlađuju autorski tekstovi..
U članku, “Zeleni i rast”, autor DŽonatan Porit nastoji da dokaže logičku besmislenost povezivanja ova dva termina.
U tekstu”Suviše je kasno za postizanje održivog razvoja… ”, Denis Midous (jedan od autora čuvanog izveštaja Rimskog kluba Granice rasta) zastupa tezu da je koncept održivog razvoja formiran suviše kasno, da za njegovu realizaciju nema objektivnih preduslova i da svu svoju energiju moramo da usmerimo na, kako on to kaže, razvoj za preživljavanje.
Tekst Volfganga Zaha “Životna sredina” (objavljenu zborniku The development dictionary: A Guide to Knowledge as Power). Ovaj autor razvija ekstenzivnu kritiku, koja je osmerena na čitavu “scijenisticku orjentaciju u okviru invaermentalistickog pokreta i u tom kontekstu kritikuje i koncept održivog razvoja kao izraz iste orjentacije, samo ispoljen u prikrivenoj formi.
Kao što je već rečeno, današnji svet se nalazi u velikim ekološkim problemima. Neophodno je da svi ovo problemi životne sredine budu predmet rešavalja, da se smanje ili čak eliminišu. Da bi se to ostvarilo, moramo barem donekle shvatiti načine kako određen ljudska delatnost utiče na životnu sredinu i ljudsko zdravlje. Moramo steći znanja o meri uticaja ovih delatnosti, o njihovom dometu i delovanju, i o mogućnosti ljudske sposobnosti da rešava njihove posledice. Koferencija u Riju i agenda 21 koja je na njoj donesena, predstavlja jedan od osnovnih pokušaja svođenja na razumniu meru tih posledica., koje se ogledaju u :
• Promeni klime
• Smanjenju ozonskog omotača u stratosferi
• Acidifikaciji
• Troposferskom ozonu
• Gubitku biodiverziteta
• Upraljanju slatkovodnim resursima
• Morskom i obalnom zagađenje
• Propadanju šuma
• Degradaciji zemljišta
• Velikim ekološkim incidentima
• Hemijskom riziku
• Opasnostima od zračenja
• Upravljanju otpadom
• Urbanom stresu
Od konferencije u Brazilu se mnogo očekivalo: da ukaže na pravce efikasnijeg globalnog rešavanja problema životne sredine na celoj planeti; da ponudi instrumente za ostvarivanje održivog razvoja; da označi prekretnicu u ekonomskim odnosima u svetu. ZUR i Kina su nametnule kao imperativ da se pitanja životne sredine rešavaju istovremeno sa rešavanjem siromaštva, nezaposlenosti, socijalnih tenzija, spoljnjeg duga, otvaranjem međunarodnog tržišta, transfera čistih i bezbednih tehnologija, zajednička ili diferencijalna odgovornost za stanje životne sredine i obavežu razvijene zemlje da obezbede nove i dodatne izvore sredstava za zaštitu i unapređenje životne sredine u ZUR.
Zemlje sa privredama u tranziciji, su očekivale da UNCED ponudi puteve i mehanizme za olakšanu transformaciju privrede, brzu integraciju u održivi razvoj i olakšani pristup čistim i bezbednim tehnologijama. Tokom cele konfrencije insistirale su na dobijanju posebnog statusa, kao ZUR, prilikom distibucije međunarodne finansijske pomoći, što je i razrešeno u Preambuli Agende 21.
Razvijene zemlje su prvi plan stavljale: globalne probleme životne sredine, uvođenje principa da zagađivač plaća, uvođenje nadoknade štete i procenu uticaja na životnu sredinu. Ipak nisu mogle, a da se ne suoče sa svojim udelom u dosadašnjem ugrožavanju životne sredine, neizbežnošću da zbog toga učestvuju u rešavanju globalnih problema životne sredine, pri čemu su insistirale na jačanju nacionalnih aktivnosti na zaštitu i unapređivanju novih izvora finansiranja. Zato je do kraja konferencije bilo sporno pitanje obezbeđivanja “novih i dodatnih” finansijskih sredstava za ZUR, kako bi im se omogućilo, s’jedne strane, puno učešće u međunarodnoj ekološkoj saradnji i s’ druge, da efikasnije uključe ekološku komponentu u svoje razvojne planove i politike. Mnogo vremena je angažovala i rasprava o pitanjima obezbeđivanja olakšanog pristupa ZUR ekološki čistim i bezbednim tehnologijama, kao i na međunarodno tržište.
Drugi kompleks pitanja oko kojeg se vodila velika rasprava je bilo ogranićavanje emisije gasova sa efektom staklene bašte, koje sobom povlači raspodelu u korišćenju energije, što za mnoge ZUR predstavlja opasnost za ograničavanje razvoja.
Jedno od osetljivijih pitanja bilo je i razrešavanje konflikta imeđu obezbeđenja suvereniteta nad prirodnim resursima i očuvanja onih prirodnih resursa, koji su od opšteg interesa (tropske šume,biološka raznovrsnost) uz omogućavanje razvoja šema u kojima se oni nalaze (najčešće u ZUR).
5.2 Različiti pogledi na ostvarivanje ciljeva Agende 21
Koliko god izgledalo sveobuhvatan i u poglede sinteze različitih teorijskih pozicija i u objedinjavanju teorijskog i praktičnog aspekta i institucionalnog najadekvatnijeg načina praktičnog rešavanja problema ekololoških kriza, od samog početka (objedinjavanja Brundland izveštaja), pa do samita u Johanesburgu, ovaj koncept imao je umerenije i radikalnije kritičare .
Različiti odnosi prema konceptu odživog razvoja uslovno bi mogao da se razvrsta pre svega prema aspektu kritike kome se pridaje najveći značaj.
Pa, tako imamo autore koji kritikuju koncept prevashodno sa načelnog teorijskog stanovišta, ukazujući bilo na međusobno protivurečnost ključnih pojmova “razvoja” i “održivost” bilo na zadržavanje suštinskih kompromisnog reformističkog pristupa kojim se ne dovodi u pitanje neprihvatljiva scijentistička i tehnokratska pozicija rešavanja problema životne sredine.
5.2.1.Negativne kritike Agende
Ovaj aspekt bi mogli da nazovemo ideološko-politički. Za ovaj kritički pristup karakteristično je prepisivanje institucionalnoj varijanti koncepcije održivog rasta jasne namere obmanjivanja javnosti u interesu zaštite svetskog kapitala, kapitalistickog tipa društveno-ekonomskih odnosa i i ekonomskih nejednakosti u globalnim svetskim razmerama. U predstavljanju ovih pozicija izabrali smo tekstove Denisa Midousa, Volfanga Zaha i DŽonatana Porita, koji se prevashodno usredsređuju na teorijsku analizu ove koncepcije uključujući i ovaj aspekt, ali on je ipak dominantniji među autorima koji pripadaju ideoloskoj provenijenčiji radikalne socijalističke ili humanističko-anticipatorske kritike kapitalizma ili antiglobalističkom pokretu za koji je karakteristična radikalna kritika savremenih procesa globalizacije sveta. NJihov radikalni kritički stav zasniva se na uverenju da je proces globalizacije u stvari proces uspostavljanja hegemonije kapitalističkog sistema svetskih razmerama, njegovog prerastanje u svetski sistem sa svim strukturnim suštinski negativnim karakteristikama koje odlikuju kapitalizam kao poseban društveno-politički i ekonomski sistem. Ilustracije ove vrste kritike, izdvojeni su neki od tekstova jednog broja autora okupljenih oko neformalnih internacionalnih organizacija koje su okupljene u “anti-globalistički blok”, kao što je, na primer, TWN ( Third world network –mreža trećeg sveta). Oni naglašavaju da je nejednakost i neravnopravnost gotovo u svim sferama odnosa između razvijenih zemalja i zemalja u razvoju osnovna karakteristika savremenog sveta i da je osnovni cilj procesa globalizacije da se takvi odnosi održe jer one čine platformu razvoja i blagostanja razvijenog sveta. Umerenija varijanta ove vrate kritike je u ukazivanju na činjenicu da zagovornici ove koncepcije ne problamatizuju postojeći društveno-politički i ekonomski poredak, vladajući tip društveno ekonomskih i političkih odnosa unutar država i među državama, kao jedan od razloga za teškoće u rešavanju probema životne sredine. Ovo je u suštini podvarijanta kritike da je koncepcija u pezorativnom smislu reformistička.
5.2.2 Neutralne kritike Agende
Dalje treba i istaći da postoje i kritike koje su vrednosno uglavno neutralne, koje polaze od stanovišta da je u načelu koncept validan, samo da ima značajnih načela u njegovoj realizaciji. U tom smislu najčešće se ističe problem posebih interesa multinacionalnog kapitala i zaštite do sada stečenih privilegija razvijenih zemalja u međunarodnim ekonomskim odnosima. Karakteristično je za predstavnike ovakvog stanovišta da koncepciju održivog razvoja ipak smatraju najadekvatnijim teorijsko-akcionim okvirom za borbu u prevazilaženju tih nejednakosti, a njihovo prevazilaženje imperativom jer su delom i uzrok globalnih ekoloških kriza.
Zbog visokog stepena institualizacije ove koncepcije,za prezentaciju koncepcije održivog razvoja dati su uglavnom ključni delovi iz značajnih dokumenata:
• Koncepcijske osnove održivog razvoja(Brutland izveštaja);
• Agenda 21 – preambula;
• Deklaracija sa konferencije UN u Rio de Žaneiru o životnoj sredini i održivom razvoju
Kada je reč o kritici, preovlađuju autorski tekstovi..
U članku, “Zeleni i rast”, autor DŽonatan Porit nastoji da dokaže logičku besmislenost povezivanja ova dva termina.
U tekstu”Suviše je kasno za postizanje održivog razvoja… ”, Denis Midous (jedan od autora čuvanog izveštaja Rimskog kluba Granice rasta) zastupa tezu da je koncept održivog razvoja formiran suviše kasno, da za njegovu realizaciju nema objektivnih preduslova i da svu svoju energiju moramo da usmerimo na, kako on to kaže, razvoj za preživljavanje.
Tekst Volfganga Zaha “Životna sredina” (objavljenu zborniku The development dictionary: A Guide to Knowledge as Power). Ovaj autor razvija ekstenzivnu kritiku, koja je osmerena na čitavu “scijenisticku orjentaciju u okviru invaermentalistickog pokreta i u tom kontekstu kritikuje i koncept održivog razvoja kao izraz iste orjentacije, samo ispoljen u prikrivenoj formi.