25-03-2011, 12:57 PM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
I pored vrtoglavog razvoja tehnike i tehnologije, nastavnici ostaju ključni faktor u realizaciji kvalitetnog obrazovanja. Bez obzira na to koliko je neka promena u obrazovanju utemeljena i teorijski, «na papiru», razvijena, ona ne može ni dodirnuti praksu bez nastavnika koji promene razumeju, prihvataju i obučeni su da ih primene. U najnovijoj literaturi iz oblasti obrazovanja, kao i u dokumentima o reformama obrazovanja u brojnim zemljama, sreće se novi termin: profesionalni razvoj nastavnika. Na prvi pogled, prepoznajemo celu sintagmu, sve reči u njoj bliske su nam i jasno nam je da je reč o ulozi nastavnika i njegovom usavršavanju. Neki od naših stručnjaka iz oblasti obrazovanja koriste termin profesionalni razvoj nastavnika kao sinonim za obrazovanje nastavnika. Da li je to, onda, samo igra reči, termin koji je u modi, a, u stvari, označava probleme bazičnog obrazovanja i usavršavanja nastavnika? Da li je reč o novom nazivu za već poznati koncept nastavničke uloge, ili je reč o novom konceptu ovog, veoma važnog i posebno složenog, zanimanja?Pojam profesionalni razvoj nastavnika, ipak, označava nov koncept nastavničke profesije, koji drugačije zasniva pripremanje za ovaj posao, zahteve koji se pred nastavnike postavljaju, a podrazumeva i drugačije vrednovanje rada nastavnika, kao i njihov drugačiji položaj u društvu. U ovom radu upravo razmatramo karakteristike tog novog pojma profesionalni razvoj nastavnika i promene koje njegovo prihvatanje nužno povlači za sobom.
Ključne reči: profesionalni razvoj nastavnika, usavršavanje nastavnika, reforma obrazovanja.
Nastavnik : zanimanje ili profesija?
Postoje brojni, možda ne jednako značajni, ali veoma važni faktori koji utiču na društveni status nastavnika. Mogli bismo ih uslovno podeliti u dve grupe: spoljne, koji su rezultat odnosa obrazovanja s drugim relevantnim sektorima, i unutrašnje, one koji su proizvod unutrašnje organizacije ili načina funkcionisanja samog sistema obrazovanja. Postoji niz »sitnih«, ali veoma važnih unutrašnjih faktora koji deluju na nastavnika i njegov doživljaj vlastite profesije. Evo samo nekih:
• Teorijski gledano, u postojećem obrazovnom sistemu ako želite možete raditi svoj nastavnički posao na potpuno isti način sve do penzije. Ako je on administrativno korektno propraćen, to može proći bez ikakve primedbe sa strane, niko vas neće zbog toga otpustiti ili zameniti nekim ko drugačije, kvalitetnije radi. Međutim, suština je u tome da način na koji je obrazovni sistem koncipiran pruža takvu mogućnost, da ova »rupa u sistemu« postoji bez obzira na to da li je nastavnici koriste ili ne koriste. Samo postojanje ovakve mogućnosti šalje veoma lošu poruku: da u suštini nije ni važno koliko kvalitetno nastavnik radi, da niko nije zaista zainteresovan za to kako on radi, da se ne vodi računa o pravim efektima njegovog rada. Uostalom, i način vrednovanja nastavničkog rada usmeren je na početak procesa (uglavnom na administraciju - vođenje dnevnika), a ne na njegov kraj, efekte koje je postigao kod učenika...
I pored vrtoglavog razvoja tehnike i tehnologije, nastavnici ostaju ključni faktor u realizaciji kvalitetnog obrazovanja. Bez obzira na to koliko je neka promena u obrazovanju utemeljena i teorijski, «na papiru», razvijena, ona ne može ni dodirnuti praksu bez nastavnika koji promene razumeju, prihvataju i obučeni su da ih primene. U najnovijoj literaturi iz oblasti obrazovanja, kao i u dokumentima o reformama obrazovanja u brojnim zemljama, sreće se novi termin: profesionalni razvoj nastavnika. Na prvi pogled, prepoznajemo celu sintagmu, sve reči u njoj bliske su nam i jasno nam je da je reč o ulozi nastavnika i njegovom usavršavanju. Neki od naših stručnjaka iz oblasti obrazovanja koriste termin profesionalni razvoj nastavnika kao sinonim za obrazovanje nastavnika. Da li je to, onda, samo igra reči, termin koji je u modi, a, u stvari, označava probleme bazičnog obrazovanja i usavršavanja nastavnika? Da li je reč o novom nazivu za već poznati koncept nastavničke uloge, ili je reč o novom konceptu ovog, veoma važnog i posebno složenog, zanimanja?Pojam profesionalni razvoj nastavnika, ipak, označava nov koncept nastavničke profesije, koji drugačije zasniva pripremanje za ovaj posao, zahteve koji se pred nastavnike postavljaju, a podrazumeva i drugačije vrednovanje rada nastavnika, kao i njihov drugačiji položaj u društvu. U ovom radu upravo razmatramo karakteristike tog novog pojma profesionalni razvoj nastavnika i promene koje njegovo prihvatanje nužno povlači za sobom.
Ključne reči: profesionalni razvoj nastavnika, usavršavanje nastavnika, reforma obrazovanja.
Nastavnik : zanimanje ili profesija?
Postoje brojni, možda ne jednako značajni, ali veoma važni faktori koji utiču na društveni status nastavnika. Mogli bismo ih uslovno podeliti u dve grupe: spoljne, koji su rezultat odnosa obrazovanja s drugim relevantnim sektorima, i unutrašnje, one koji su proizvod unutrašnje organizacije ili načina funkcionisanja samog sistema obrazovanja. Postoji niz »sitnih«, ali veoma važnih unutrašnjih faktora koji deluju na nastavnika i njegov doživljaj vlastite profesije. Evo samo nekih:
• Teorijski gledano, u postojećem obrazovnom sistemu ako želite možete raditi svoj nastavnički posao na potpuno isti način sve do penzije. Ako je on administrativno korektno propraćen, to može proći bez ikakve primedbe sa strane, niko vas neće zbog toga otpustiti ili zameniti nekim ko drugačije, kvalitetnije radi. Međutim, suština je u tome da način na koji je obrazovni sistem koncipiran pruža takvu mogućnost, da ova »rupa u sistemu« postoji bez obzira na to da li je nastavnici koriste ili ne koriste. Samo postojanje ovakve mogućnosti šalje veoma lošu poruku: da u suštini nije ni važno koliko kvalitetno nastavnik radi, da niko nije zaista zainteresovan za to kako on radi, da se ne vodi računa o pravim efektima njegovog rada. Uostalom, i način vrednovanja nastavničkog rada usmeren je na početak procesa (uglavnom na administraciju - vođenje dnevnika), a ne na njegov kraj, efekte koje je postigao kod učenika...