05-03-2011, 10:16 AM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
Prilično je raširena pojava da se inteligencija i osobine ličnosti smatraju zasebnim, različitim ili, čak, suprotstavljenim svojstvima; ovo se naročito sreće kod "običnih" ljudi i struka udaljenih od psihologije. Uobičajeno je, na primer, da se razum (često izjednačen sa celokupnom kognicijom) tretira kao da je suprotstavljen osećanjima; slično važi za pretpostavljene odnose između pomenutih osobina i motoričkih, ili, pak, konstitucionalnih odlika sa druge strane. Na žalost, teoretičari i praktičari različitih antropoloških disciplina, pa i psiholozi, još uvek se, ne tako retko, ponašaju kao da su ove grupe svojstava stvarno međusobno nezavisne. Ovakva shvatanja, bar implicitno, podrazumevaju da je čovek sastavljen od različitih "delova" koji se međusobno ne preklapaju....
SADRŽAJ
Uvod 2
1. TEORIJSKI PRISTUP ISTRAŽIVANJU 5
1.1. Inteligencija 5
1.2. Socijalna inteligencija 12
1.3. Emocionalna inteligencija 12
1.4. Pol i inteligencija 13
1.5. Ličnost 14
1.5.1. Šta su crte ličnosti? 15
1.5.2. Sposobnosti kao crte ličnosti 16
1.6. Crte ličnosti u Ajzenkovoj teoriji 16
1.7. Ekstraverzija 18
1.8. Introverzija 18
1.9. Fiziološke osnove crta ličnosti 19
1.10. Neuroticizam 19
1.11. Psihoticizam 21
1.12. Empatija 22
1.13. Dosadašnja istraživanja o odnosu inteligencije i crta ličnosti 23
2. METODOLOŠKI DEO 27
2.1. Problem istraživanja 27
2.2. Predmet istraživanja 27
2.3. Cilj istraživanja 28
2.4. Značaj i karakteristike istraživanja 28
2.5. Zadaci istraživanja 28
2.6. Hipoteze 29
2.7. Varijable istraživanja i operacionalizacija 29
2.8. Tehnike i instrumenti istraživanja 30
2.9. Populacija i uzorak istraživanja 31
3. PRIKAZ I ANALIZA REZULTATA 32
ZAKLJUČAK I ZAVRŠNE NAPOMENE 38
BIBLIOGRAFIJA 39
Prilično je raširena pojava da se inteligencija i osobine ličnosti smatraju zasebnim, različitim ili, čak, suprotstavljenim svojstvima; ovo se naročito sreće kod "običnih" ljudi i struka udaljenih od psihologije. Uobičajeno je, na primer, da se razum (često izjednačen sa celokupnom kognicijom) tretira kao da je suprotstavljen osećanjima; slično važi za pretpostavljene odnose između pomenutih osobina i motoričkih, ili, pak, konstitucionalnih odlika sa druge strane. Na žalost, teoretičari i praktičari različitih antropoloških disciplina, pa i psiholozi, još uvek se, ne tako retko, ponašaju kao da su ove grupe svojstava stvarno međusobno nezavisne. Ovakva shvatanja, bar implicitno, podrazumevaju da je čovek sastavljen od različitih "delova" koji se međusobno ne preklapaju....
SADRŽAJ
Uvod 2
1. TEORIJSKI PRISTUP ISTRAŽIVANJU 5
1.1. Inteligencija 5
1.2. Socijalna inteligencija 12
1.3. Emocionalna inteligencija 12
1.4. Pol i inteligencija 13
1.5. Ličnost 14
1.5.1. Šta su crte ličnosti? 15
1.5.2. Sposobnosti kao crte ličnosti 16
1.6. Crte ličnosti u Ajzenkovoj teoriji 16
1.7. Ekstraverzija 18
1.8. Introverzija 18
1.9. Fiziološke osnove crta ličnosti 19
1.10. Neuroticizam 19
1.11. Psihoticizam 21
1.12. Empatija 22
1.13. Dosadašnja istraživanja o odnosu inteligencije i crta ličnosti 23
2. METODOLOŠKI DEO 27
2.1. Problem istraživanja 27
2.2. Predmet istraživanja 27
2.3. Cilj istraživanja 28
2.4. Značaj i karakteristike istraživanja 28
2.5. Zadaci istraživanja 28
2.6. Hipoteze 29
2.7. Varijable istraživanja i operacionalizacija 29
2.8. Tehnike i instrumenti istraživanja 30
2.9. Populacija i uzorak istraživanja 31
3. PRIKAZ I ANALIZA REZULTATA 32
ZAKLJUČAK I ZAVRŠNE NAPOMENE 38
BIBLIOGRAFIJA 39