05-03-2011, 09:54 AM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
Tokom života, u govoru, knjigama, razonodi okruženi smo pojmovima i koristimo ih, a da najčešće toga nismo svesni. Međutim, školsko znanje, čiju osnovu čine naučni pojmovi, ne može da se zasniva na njihovoj stihijskoj i nasumičnoj upotrebi.
U Enciklopedijskom rečniku pedagogije (1963) pojam se može određuje kao "skup bitnih i tipičnih oznaka neke skupine objekata i pojava koji je stvoren misaonim procesom na osnovi uređivanja i analize pojedinačnih objekata i pojava, apstrahovanjem bitnih obeležja od akcesornih i slučajnih i generalizacijom takvih bitnih obeležja na sve pojave i objekte te vrste".
Pojam se ne usvaja u gotovoj formi, već njegovo stvaranje prolazi kroz četiri faze: ....
Priroda pojmova
Pojmovi su, po mišljenju Klausmajera, mentalni konstruktivni deo organizovane kognitivne strukture pojedinca. Oni su logički i višedimenzionalni saznajni modeli a definišu se pomoću svojih atributa (svojstava), koji ih klasifikuju u grupu konkretnih i apstraktnih (relacionih), odnosno, opštih i posebnih pojmova. Kod konkretnih pojmova ti atributi su vidljivi, dostupni čulima, a kod apstraktnih nisu. Isto tako određivanje atributa pojma koji je opštiji, daleko je teže od onoga koji je posebniji, jer se opšti pojmovi odnose na više primera. Atributi pojma svode se na unutrašnje svojstvo koje je dostupno čulima, ili se do njega može doći procesima generalizacije.
Svojstva (atributi) pojmova mogu biti definišuća ili suštinska; na osnovu njih je moguće odrediti da li neki primer pripada određenoj klasi, ili ne pripada. Ovo određivanje moguće je izvršiti kod klasičnih pojmova koji imaju suštinu. Međutim, u slučajevima relacionih pojmova i svih onih čiji su kriterijumi grupisanja promenljivi, teško je odrediti suštinske ili definišuće atribute ...
Tokom života, u govoru, knjigama, razonodi okruženi smo pojmovima i koristimo ih, a da najčešće toga nismo svesni. Međutim, školsko znanje, čiju osnovu čine naučni pojmovi, ne može da se zasniva na njihovoj stihijskoj i nasumičnoj upotrebi.
U Enciklopedijskom rečniku pedagogije (1963) pojam se može određuje kao "skup bitnih i tipičnih oznaka neke skupine objekata i pojava koji je stvoren misaonim procesom na osnovi uređivanja i analize pojedinačnih objekata i pojava, apstrahovanjem bitnih obeležja od akcesornih i slučajnih i generalizacijom takvih bitnih obeležja na sve pojave i objekte te vrste".
Pojam se ne usvaja u gotovoj formi, već njegovo stvaranje prolazi kroz četiri faze: ....
Priroda pojmova
Pojmovi su, po mišljenju Klausmajera, mentalni konstruktivni deo organizovane kognitivne strukture pojedinca. Oni su logički i višedimenzionalni saznajni modeli a definišu se pomoću svojih atributa (svojstava), koji ih klasifikuju u grupu konkretnih i apstraktnih (relacionih), odnosno, opštih i posebnih pojmova. Kod konkretnih pojmova ti atributi su vidljivi, dostupni čulima, a kod apstraktnih nisu. Isto tako određivanje atributa pojma koji je opštiji, daleko je teže od onoga koji je posebniji, jer se opšti pojmovi odnose na više primera. Atributi pojma svode se na unutrašnje svojstvo koje je dostupno čulima, ili se do njega može doći procesima generalizacije.
Svojstva (atributi) pojmova mogu biti definišuća ili suštinska; na osnovu njih je moguće odrediti da li neki primer pripada određenoj klasi, ili ne pripada. Ovo određivanje moguće je izvršiti kod klasičnih pojmova koji imaju suštinu. Međutim, u slučajevima relacionih pojmova i svih onih čiji su kriterijumi grupisanja promenljivi, teško je odrediti suštinske ili definišuće atribute ...