04-03-2011, 09:44 PM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
Varijabla, pouzdanost i valjanost
Varijabla – obim varijable
Varijable su atributi, svojstva ili osobine entiteta. U žargonu, ali ne samo žargonu, danas se atributi nazivaju varijablama. Pošto su psihički atributi obično skriveni, nedostupni čulima, sadrže manju ili veću dozu hipotetičnosti. Zato se nazivaju i konstruktima. Sledstveno tome, i konstrukte često nazivamo varijablama. Međutim, stroga statistička definicija varijable je da je to rezultat meranja nekog atributa na skupu entiteta.U statistici se ovakva varijabla naziva slučajna varijabla. Varijable su rezultat bilo kakvog merenja (testiranja, upoređivanja, procenjivanja, anketiranja, brojanja i dr.) ili podele na grupe (npr. muško-žensko, sportisti-nesportisti i dr.) neke određene grupe entitet. Primenom nekog odgovarajućeg mernog instrumenta meri se reakcija svih entiteta u uzorku, registruje se, a skup svih rezultata merenja odgovarajuće manifestacije čini - varijablu. Naziv varijabla za takav skup brojeva je zbog toga što su svi ti brojevi različiti, oni variraju. Ako bi bili svi jednaki, tada bi imali - konstante, a ne varijable. U tom slučaju nema daljih istraživanja i statističkih analiza...
Pouzdanost – greške merenja
Pouzdanost je osobina mernog instrumenta (testa, upitnika, skale, aparata) i samog postupka merenja koja u određenom stepenu obezbeđuje doslednost merenja, tj. osigurava da u ponovljenim merenjima istim instrumentom na istom uzorku pojava dobijemo iste ili vrlo slične rezultate. Najčešće tehnike ove procene ili merenja pouzdanosti su: test - retest metoda, metoda paralelnih formi i sl. Podaci o pouzdanosti su ne samo preduslov već i determinante granica valjanosti testa. To je psihometrijski aksiom. Srećom, uopšte nije teško zadovoljiti prihvaćeni standard u ovom pogledu, a to je znak psihometrijske zanatske veštine. U pogledu internih metrijskih karakteristika (pouzdanosti, reprezentativnosti - msa) i korelacijom sa ukupnim skorom) prva stavka ima značajnu statističku prednost nad drugom tako da bi svaki pshometeričar, pri zdravom razumu, pre nju uvrstio u skalu nego ovu drugu. Stavite se na mesto psihologa koji vrši selekciju ljudstva za poslove bezbednosti i recite kakva bi svojstva (znanja, veštine, sposobnosti i osobine - ZVSO ) trebalo da poseduje kandidat za prvo, a kakve za drugo radno mesto!? Ovim upitom želi se ilustrovati i ukazati na činjenicu, da preterano insistiranje na aksiomu pouzdanosti “trasira put” zanemarivanju ostalih metrijskih karakteristika. Umesto da se jednostavno poštuje standard pouzdanosti neki psihometričari često “zaboravljaju” drugi metrijski aksiom koji glasi “da bi neki test bio visoko prediktivan on istovremeno ne može da bude impozantno pouzdan”...
S A D R Ž A J
1 Varijabla, pouzdanost i valjanost 3
1.1 Varijabla – obim varijable 3
1.2 Pouzdanost – greške merenja 4
1.3 Valjanost – kriterijumi valjanosti 5
LITERATURA 8
Varijabla, pouzdanost i valjanost
Varijabla – obim varijable
Varijable su atributi, svojstva ili osobine entiteta. U žargonu, ali ne samo žargonu, danas se atributi nazivaju varijablama. Pošto su psihički atributi obično skriveni, nedostupni čulima, sadrže manju ili veću dozu hipotetičnosti. Zato se nazivaju i konstruktima. Sledstveno tome, i konstrukte često nazivamo varijablama. Međutim, stroga statistička definicija varijable je da je to rezultat meranja nekog atributa na skupu entiteta.U statistici se ovakva varijabla naziva slučajna varijabla. Varijable su rezultat bilo kakvog merenja (testiranja, upoređivanja, procenjivanja, anketiranja, brojanja i dr.) ili podele na grupe (npr. muško-žensko, sportisti-nesportisti i dr.) neke određene grupe entitet. Primenom nekog odgovarajućeg mernog instrumenta meri se reakcija svih entiteta u uzorku, registruje se, a skup svih rezultata merenja odgovarajuće manifestacije čini - varijablu. Naziv varijabla za takav skup brojeva je zbog toga što su svi ti brojevi različiti, oni variraju. Ako bi bili svi jednaki, tada bi imali - konstante, a ne varijable. U tom slučaju nema daljih istraživanja i statističkih analiza...
Pouzdanost – greške merenja
Pouzdanost je osobina mernog instrumenta (testa, upitnika, skale, aparata) i samog postupka merenja koja u određenom stepenu obezbeđuje doslednost merenja, tj. osigurava da u ponovljenim merenjima istim instrumentom na istom uzorku pojava dobijemo iste ili vrlo slične rezultate. Najčešće tehnike ove procene ili merenja pouzdanosti su: test - retest metoda, metoda paralelnih formi i sl. Podaci o pouzdanosti su ne samo preduslov već i determinante granica valjanosti testa. To je psihometrijski aksiom. Srećom, uopšte nije teško zadovoljiti prihvaćeni standard u ovom pogledu, a to je znak psihometrijske zanatske veštine. U pogledu internih metrijskih karakteristika (pouzdanosti, reprezentativnosti - msa) i korelacijom sa ukupnim skorom) prva stavka ima značajnu statističku prednost nad drugom tako da bi svaki pshometeričar, pri zdravom razumu, pre nju uvrstio u skalu nego ovu drugu. Stavite se na mesto psihologa koji vrši selekciju ljudstva za poslove bezbednosti i recite kakva bi svojstva (znanja, veštine, sposobnosti i osobine - ZVSO ) trebalo da poseduje kandidat za prvo, a kakve za drugo radno mesto!? Ovim upitom želi se ilustrovati i ukazati na činjenicu, da preterano insistiranje na aksiomu pouzdanosti “trasira put” zanemarivanju ostalih metrijskih karakteristika. Umesto da se jednostavno poštuje standard pouzdanosti neki psihometričari često “zaboravljaju” drugi metrijski aksiom koji glasi “da bi neki test bio visoko prediktivan on istovremeno ne može da bude impozantno pouzdan”...
S A D R Ž A J
1 Varijabla, pouzdanost i valjanost 3
1.1 Varijabla – obim varijable 3
1.2 Pouzdanost – greške merenja 4
1.3 Valjanost – kriterijumi valjanosti 5
LITERATURA 8