03-03-2011, 03:47 AM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
Etika je nauka o moralu ili nauka o ispitivanju morala. Sam termin etika i osamostaljenje etike kao posebne filozofske discipline vezani su za Aristotela. On je deleći ljudsku psihičku delatnost na dve oblasti:
- na razumski, logički i
- nerazumski ili alogički deo (htenje, požude) podelio i ljudske vrline i umešnosti koje tim oblastima odgovaraju.
One koje odgovaraju razumskom delu (znanje, moć shvatanja, pamet) nazvao je dianoetičkim (intelektualnim) a one koje se odnose na alogički deo – etičkim (moralnim). U ovu drugu grupu svojstava, odnosno vrlina spadaju na primer, hrabrost, ponos, umerenost itd. Poslednju oznaku etički primenila je njegova škola na učiteljeve spise koji tretiraju moral i konačno na samu disciplinu. Tako je nastala reč etika.
Ova odredba etike je terminološka i formalna; jedini njen sadržajni momenat je ukazivanje na predmet etike kao naučne discipline. Da bi smo dobili sadržajniji odredbu etike, potrebno je da govorimo o njenim zadacima u ispitivanju morala, o metodima njenim kao i o njenom mestu među drugim naukama. . .
Najnovija etička učenja
Etičko učenje Maksa i Engelsa
Pre svega se nameće pitanje: da li marksizam uopšte ima svoju etiku? Ovo pitanje je nužno raspraviti zato što kod samog Marksa i Engelsa nalazimo neke izjave o moralu koje, kad bismo ih uzeli izolovano, mogle bi navesti na misao da oni zastupaju neku vrstu moralnog nihilizma i da potpuno podređuje moral politici. Tako, na primer, u pismu Engelsu od 4. novembra 1864. godine, Marks kaže da je bio prinuđen od strane macinijevskih elemenata da u uvodu ustava Internacionale unese reči o »dužnosti« i »pravu«, »a takođe i o istini, moralnosti i pravičnosti« kao osnovi međusobnih odnosa u Internacionali i prema svim drugim ljudima. Marks u ovom pismu dodaje i to da su ta mesta uneta tako, da ne mogu naneti ni¬kakve štete. . .
S A D R Ž A J
UVOD 3
1 Najnovija etička učenja 4
1.1 Etičko učenje Maksa i Engelsa 4
1.2 Etičko učenje Hajdegera 9
1.3 Etičko učenje Lenjina 14
ZAKLJUČAK 16
LITERATURA 17
Etika je nauka o moralu ili nauka o ispitivanju morala. Sam termin etika i osamostaljenje etike kao posebne filozofske discipline vezani su za Aristotela. On je deleći ljudsku psihičku delatnost na dve oblasti:
- na razumski, logički i
- nerazumski ili alogički deo (htenje, požude) podelio i ljudske vrline i umešnosti koje tim oblastima odgovaraju.
One koje odgovaraju razumskom delu (znanje, moć shvatanja, pamet) nazvao je dianoetičkim (intelektualnim) a one koje se odnose na alogički deo – etičkim (moralnim). U ovu drugu grupu svojstava, odnosno vrlina spadaju na primer, hrabrost, ponos, umerenost itd. Poslednju oznaku etički primenila je njegova škola na učiteljeve spise koji tretiraju moral i konačno na samu disciplinu. Tako je nastala reč etika.
Ova odredba etike je terminološka i formalna; jedini njen sadržajni momenat je ukazivanje na predmet etike kao naučne discipline. Da bi smo dobili sadržajniji odredbu etike, potrebno je da govorimo o njenim zadacima u ispitivanju morala, o metodima njenim kao i o njenom mestu među drugim naukama. . .
Najnovija etička učenja
Etičko učenje Maksa i Engelsa
Pre svega se nameće pitanje: da li marksizam uopšte ima svoju etiku? Ovo pitanje je nužno raspraviti zato što kod samog Marksa i Engelsa nalazimo neke izjave o moralu koje, kad bismo ih uzeli izolovano, mogle bi navesti na misao da oni zastupaju neku vrstu moralnog nihilizma i da potpuno podređuje moral politici. Tako, na primer, u pismu Engelsu od 4. novembra 1864. godine, Marks kaže da je bio prinuđen od strane macinijevskih elemenata da u uvodu ustava Internacionale unese reči o »dužnosti« i »pravu«, »a takođe i o istini, moralnosti i pravičnosti« kao osnovi međusobnih odnosa u Internacionali i prema svim drugim ljudima. Marks u ovom pismu dodaje i to da su ta mesta uneta tako, da ne mogu naneti ni¬kakve štete. . .
S A D R Ž A J
UVOD 3
1 Najnovija etička učenja 4
1.1 Etičko učenje Maksa i Engelsa 4
1.2 Etičko učenje Hajdegera 9
1.3 Etičko učenje Lenjina 14
ZAKLJUČAK 16
LITERATURA 17