11-01-2010, 06:44 PM
Zdravstveni sistem Srbije predstavlja najpristupačnije rešenje gradjanima susednih država u slučajevima kada ne mogu dobiti odgovarajuće usluge unutar svojih zdravstvenih sistema. Značajno veći broj stanovnika koje on pokriva u odnosu na BiH, Crnu Goru ili Makedoniju čiji gradani najčešće dolaze na lečenje u zdravstvene ustanove u Srbiji, omogućava mu u većoj meri razvoj složenih medicinskih procedura nego što je to moguće u tim sredinama.
Razvoj regionalnih zdravstvenih sistema poslednjih godina dovodi do pada interesovanja za manje složenim intervencijama a posebno za dijagnostičkim uslugama. Sa druge strane dostupnost široj populaciji viših standarda lečenja u lokalnim sredinama dovodi do daljeg porasta interesovanja za složenim medicinskim intervencijama i za takvom vrstom lečenja u Srbiji. Sa daljim razvojem zdravstva u regionu što prati i sve veće učešće dodatnog i privatnog zdravstvenog osiguranja očekujemo da će za njihove korisnike zdravstvena ponuda biti sve manje vezana za države u kojima žive. Lečenje stranih državljana na teret njihovih Fondova zdravstvenog osiguranja.
Lečenje pri redovnom boravku u Srbiji:
Strani državljani sa zdravstvenim osiguranjem u zemljama sa kojim Srbija ima potpisan Medjunarodni sporazum o zdravstvenoj zaštiti pri redovnom boravku u Srbiji zdravstvenu zaštitu ostvaruju na osnovu tih sporazuma Sve zemlje u regionu sa Srbijom imaju potpisane ovakve sporazume. Na osnovu njih njihovi gradjani u Srbiji imaju pravo samo na hitnu medicinsku pomoć. Sve ostalo plaćaju, a onda troškove (ne) mogu da refundiraju kod svog matičnog osiguranja ako dokažu da im je ukazana medicinska pomoć morala biti ukazana pre povratka u zemlju.
Ovi sporazumi nisu namenjeni da bude osnova za upućivanje na lečenje u Srbiji. Uslov za njihovo korišćenje je da osiguranici pre dolaska izvade potvrdu kod svojih Fondova da će oni snositi troškove njihovog lečenja. Izdavanje ove potvrde uslovljeno je dokazima da osiguranik ne boluju od hroničnih bolesti i da u trenutku njenog izdavanja nema drugih razloga za njihovo lečenje.
Po dolasku u Srbiju na osnovu potvrde svog Fonda osiguranik u Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje dobija dokument koji ima vrednost zdravstvene knjižice za vrijeme boravka u Srbiji.
Upućivanje osiguranika regionalnih Fondova na lečenje u Srbiji:
Fondovi zdravstvenog osiguranja Republike Srpske, Crne Gore i Makedonije sklapaju posebne ugovore sa zdravstvenim ustanovama u Srbiji za usluge koje ne mogu da pruže njihove zdravstvene ustanove. Procedura upućivanja osiguranika sastoji se od dobijanja preporuke konzilijuma lekara referentne zdravstvene ustanove npr. regionalnog Kliničkog Centra o potrebi upućivanja osiguranika na lečenje u Srbiji. Na osnovu njega dalje komisija Fonda donosi konačnu odluku.
Osnovni problem u ovoj proceduri je da lekarski konzilijum i komisija Fonda istovremeno sa odlikom o upućivanju osiguranika odlučuje i o tome dali će sredstva za njegovo lečenje pripasti njihovoj ustanovi ili nekoj zdravstvenoj ustanovi u Srbiji. Prirodno je da Fondovi imaju restriktivnu politiku prema odlivu sredstava iz svog zdravstvenog sistema. Ovi sistemi su pre svega organizovani da što većoj populaciji stanovništva pruže osnovnu zdravstvenu zaštitu i ne mogu pružiti mnogo više od toga.
Kao primer za ovo može da posluži ugovor Fonda RS sa Institutom za onkologiju u Sremskoj Kamenici u kome se za 2009 godinu predviđa lečenje 40 njegovih osiguranika. Institut u Sremskoj Kamenici ( predgradje Novog Sada ) je centralna ustanova za lečenje onkoloških bolesti u Vojvodini. Složenost lečenja koju zahteva ova vrste bolesti i njena rasprostranjenost u odnosu na ugovoreni broj osiguranika govori o uslugama osnovnog zdravstvenog osiguranja i realnim mogućnostima za upućivanja.negovih osiguranika na lečenje u Srbiji.
Dopunska zdravstvena osiguranja u okviru zdravstvenih Fondova:
Dopunsko zdravstveno osiguranje služi za pokrivanje troškova lečenja koja nisu obuhvaćena obaveznim zdravstvenim osiguranjem.Ono se odnosi na posebne uslove pružanja zdravstvene zaštite a isto tako i na prava koja nisu uopšte obezbedjena obaveznim zdravstvenim osiguranjem. Sve zemlje u regionu u svojim zakonima predvidjaju dopunsko zdravstveno osiguranje u okviru svojih Fondova ZO i od strane privatnih fondova. Do sada nemamo podataka o nekim ozbiljnijim rezultatima državnog dopunskog osiguranja. Kako upravljanje državnim dodatnim osiguranjem treba da vrše isti ljudi koji upravljaju i obaveznim pitanje je koliko će njegova ponuda biti usmerena ka upućivanju osiguranika na lečenje u druge države.
Privatni zdravstveni Fondovi:
Troškove lečenja u državnim i privatnim ustanovama u Srbiji pokriva veći broj privatnih zdravstvenih osiguranja koja su istovremeno registrovana u Srbiji i u ostalim zemljama regiona
• UNIQA osiguranje
• Wiener Stadtiche osiguranje
• Delta Generali osiguranje
• Dunav osiguranje
• DDOR
Pored zdravstvenih osiguranja koja su registrovana za rad u Srbiji troškove lečenja u njenim zdravstvenim ustanovama pokriva i veliki broj stranih osiguravajućih društava koja nemaju poslovnice u Srbiji a svoje korisnike osiguravaju u drugim zemljama.
Trenutno privatno zdravstveno osiguranje još uvek nema dovoljno masovnu primenu. Mislimo da će ovaj vid zdravstvenog osiguranja u budućnosti značajno povećati mogućnosti za lečenjem gradjana u zemljama regiona kao i lečenje u privatnim zdravstvenim ustanovama uopšte.
Razvoj regionalnih zdravstvenih sistema poslednjih godina dovodi do pada interesovanja za manje složenim intervencijama a posebno za dijagnostičkim uslugama. Sa druge strane dostupnost široj populaciji viših standarda lečenja u lokalnim sredinama dovodi do daljeg porasta interesovanja za složenim medicinskim intervencijama i za takvom vrstom lečenja u Srbiji. Sa daljim razvojem zdravstva u regionu što prati i sve veće učešće dodatnog i privatnog zdravstvenog osiguranja očekujemo da će za njihove korisnike zdravstvena ponuda biti sve manje vezana za države u kojima žive. Lečenje stranih državljana na teret njihovih Fondova zdravstvenog osiguranja.
Lečenje pri redovnom boravku u Srbiji:
Strani državljani sa zdravstvenim osiguranjem u zemljama sa kojim Srbija ima potpisan Medjunarodni sporazum o zdravstvenoj zaštiti pri redovnom boravku u Srbiji zdravstvenu zaštitu ostvaruju na osnovu tih sporazuma Sve zemlje u regionu sa Srbijom imaju potpisane ovakve sporazume. Na osnovu njih njihovi gradjani u Srbiji imaju pravo samo na hitnu medicinsku pomoć. Sve ostalo plaćaju, a onda troškove (ne) mogu da refundiraju kod svog matičnog osiguranja ako dokažu da im je ukazana medicinska pomoć morala biti ukazana pre povratka u zemlju.
Ovi sporazumi nisu namenjeni da bude osnova za upućivanje na lečenje u Srbiji. Uslov za njihovo korišćenje je da osiguranici pre dolaska izvade potvrdu kod svojih Fondova da će oni snositi troškove njihovog lečenja. Izdavanje ove potvrde uslovljeno je dokazima da osiguranik ne boluju od hroničnih bolesti i da u trenutku njenog izdavanja nema drugih razloga za njihovo lečenje.
Po dolasku u Srbiju na osnovu potvrde svog Fonda osiguranik u Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje dobija dokument koji ima vrednost zdravstvene knjižice za vrijeme boravka u Srbiji.
Upućivanje osiguranika regionalnih Fondova na lečenje u Srbiji:
Fondovi zdravstvenog osiguranja Republike Srpske, Crne Gore i Makedonije sklapaju posebne ugovore sa zdravstvenim ustanovama u Srbiji za usluge koje ne mogu da pruže njihove zdravstvene ustanove. Procedura upućivanja osiguranika sastoji se od dobijanja preporuke konzilijuma lekara referentne zdravstvene ustanove npr. regionalnog Kliničkog Centra o potrebi upućivanja osiguranika na lečenje u Srbiji. Na osnovu njega dalje komisija Fonda donosi konačnu odluku.
Osnovni problem u ovoj proceduri je da lekarski konzilijum i komisija Fonda istovremeno sa odlikom o upućivanju osiguranika odlučuje i o tome dali će sredstva za njegovo lečenje pripasti njihovoj ustanovi ili nekoj zdravstvenoj ustanovi u Srbiji. Prirodno je da Fondovi imaju restriktivnu politiku prema odlivu sredstava iz svog zdravstvenog sistema. Ovi sistemi su pre svega organizovani da što većoj populaciji stanovništva pruže osnovnu zdravstvenu zaštitu i ne mogu pružiti mnogo više od toga.
Kao primer za ovo može da posluži ugovor Fonda RS sa Institutom za onkologiju u Sremskoj Kamenici u kome se za 2009 godinu predviđa lečenje 40 njegovih osiguranika. Institut u Sremskoj Kamenici ( predgradje Novog Sada ) je centralna ustanova za lečenje onkoloških bolesti u Vojvodini. Složenost lečenja koju zahteva ova vrste bolesti i njena rasprostranjenost u odnosu na ugovoreni broj osiguranika govori o uslugama osnovnog zdravstvenog osiguranja i realnim mogućnostima za upućivanja.negovih osiguranika na lečenje u Srbiji.
Dopunska zdravstvena osiguranja u okviru zdravstvenih Fondova:
Dopunsko zdravstveno osiguranje služi za pokrivanje troškova lečenja koja nisu obuhvaćena obaveznim zdravstvenim osiguranjem.Ono se odnosi na posebne uslove pružanja zdravstvene zaštite a isto tako i na prava koja nisu uopšte obezbedjena obaveznim zdravstvenim osiguranjem. Sve zemlje u regionu u svojim zakonima predvidjaju dopunsko zdravstveno osiguranje u okviru svojih Fondova ZO i od strane privatnih fondova. Do sada nemamo podataka o nekim ozbiljnijim rezultatima državnog dopunskog osiguranja. Kako upravljanje državnim dodatnim osiguranjem treba da vrše isti ljudi koji upravljaju i obaveznim pitanje je koliko će njegova ponuda biti usmerena ka upućivanju osiguranika na lečenje u druge države.
Privatni zdravstveni Fondovi:
Troškove lečenja u državnim i privatnim ustanovama u Srbiji pokriva veći broj privatnih zdravstvenih osiguranja koja su istovremeno registrovana u Srbiji i u ostalim zemljama regiona
• UNIQA osiguranje
• Wiener Stadtiche osiguranje
• Delta Generali osiguranje
• Dunav osiguranje
• DDOR
Pored zdravstvenih osiguranja koja su registrovana za rad u Srbiji troškove lečenja u njenim zdravstvenim ustanovama pokriva i veliki broj stranih osiguravajućih društava koja nemaju poslovnice u Srbiji a svoje korisnike osiguravaju u drugim zemljama.
Trenutno privatno zdravstveno osiguranje još uvek nema dovoljno masovnu primenu. Mislimo da će ovaj vid zdravstvenog osiguranja u budućnosti značajno povećati mogućnosti za lečenjem gradjana u zemljama regiona kao i lečenje u privatnim zdravstvenim ustanovama uopšte.