11-01-2010, 05:24 PM
Elektronsko poslovanje u bankarstvu
Sadržaj
1. Internet
1.1. Pojam, nastanak, struktura . . . . . .3
1.2. Tehnički aspekt . . .. . . . 3
1.3. Internet – platforma savremenog poslovanja . . . . 4
2. Elektronsko poslovanje
2.1. Definicija. elektronskog poslovanja . . . . 5
2.2. Modeli elektronskog poslovanja . . .5
2.3. Razvoj elektronskog poslovanja . . 6
3. Plaćanja putem Interneta
3.1. Modeli plaćanja u poslovnim transakcijama . . 7
3.2. Sredstva plaćanja na Internetu. . . .8
3.3. Načini plaćanja na Internetu . . .. . . 8
3.4. Sistemi plaćanja na Internetu . . . . . 9
4. Internet bankarstvo
4.1. Zašto se banke pojavljuju na Internetu. . . . . 11
4.2. Oblici pojavljivanja na Internetu. . . 12
4.3. Najčešći poslovi banaka na Internetu. . . . . . 12
4.4. Primeri banaka na Internetu . . . . . 13
4.5. Platni promet u bankama – potsticaj elektronskom bankarstvu. . . 15
5. Sigurnost na Internetu . . . . . . . 17
6. Zaključak. . .. . . .19
7. Literatura. . . . . .20
1. Internet
1.1. Pojam, nastanak, struktura
»Internetski način života« ili »internetski način rada« su novi način života i rada, prošireni iskorišćavanjem prednosti digitalnih uređaja i digitalnih veza i s tim u vezi digitalnih informacija, po rečima B. Gejtsa, sa ciljem uspostavljanja trenutnih poslovnih refleksa i stalnog, interaktivnog strateškog razmišljanja.
Fenomen Interneta je u onome što Internet pruža, promenama koje pokreće, on je novi mas-medij, nova kultura i novi način razmišljanja (B.Radenković, M.Ivković).
Osnove Interneta postavljene su šezdesetih godina u Americi, iako se Internet kao termin prvi put pojavljuje osamdesetih godina prošlog veka.
Prvi projekat izgradnje jedinstvene mreže je ARPANET ( Advanced Research Project Agency Network). Finansiralo ga je ministarstvo odbrane SAD. Sedamdesetih godina na ovu mrežu se priključuju univerziteti u SAD, a osamdesetih akademske institucije Evrope.
Za širenje mreže od krucijalnog značaja je definisanje komunikacionog protokola (TCP/IP – Transmission Control Protocol/ Internet Protocol), 1974., sa konačnom verzijom 1978.
Preokret u razvoju Interneta nastaje devedesetih godina izlaskom i van akademskog okruženja, odnosno legalizacijom komercijalnih aktivnosti na Internetu.
Na početku novog milenijuma Internet postaje globalna mreža.
Iako Internet deluje kao jedinstvena svetska mreža, reč je o decentralizovanoj organizaciji koju objedinjuje jedinstvena tehnologija rada. Kao takva ona nema vlasnika. Iako postoje standardi, ne postoji niko ko nadgleda da li se oni poštuju.
1.2. Tehnički aspekt
Tehnički, Internet se opisuje kao »mreža svih mreža«, koja jedinstveno radi na globalnom nivou, iako ima mnogo računarskih mreža koje nisu uključene u Internet. Tačno je da je Internet – globalna računarska mreža koja se sastoji iz hiljada međusobno povezanih mreža koje za međusobno komuniciranje koriste TCP/IP protokol (TCP/IP – Transmission Control Protocol/Internet Protocol ). Ovaj protokol je omogućio univerzalnost
povezivanja računara različitih arhitektura i nezavisnost komunikacije od tehnologije mrežnog povezivanja.
Delovi Interneta za posebne namene i posebno zaštićeni su »intranet« i »ekstranet«.
Intranet predstavlja izolovani, kompanijski Internet čiji su servisi organizovani za podršku tekućem poslovanju.
Ekstranet predstavlja one »intranet« sisteme koji koriste Internet kao spoljašnju komunikacionu infrastrukturu da bi komunicirali sa drugim informacionim sistemima (korisnika ili poslovnih partnera).
Ekstranet u funkciji veze međusobno udaljenih delova kompanijskog informacionog sistema se naziva virtuelna privatna mreža – VPN.
2. Elektronsko poslovanje
2.1. Definicija elektronskog poslovanja
Tradicionalno poslovanje zasnovano je na korišćenju strukturiranih papirnih dokumenata u prethodno definisanoj i opšteprihvaćenoj komunikaciji između učesnika u procesu poslovanja.
Poslovanje u kome se poslovne transakcije prevashodno ostvaruju elektronskim putem poznato je pod imenom elektronsko poslovanje ( e-business).
Sa različitih stanovišta, elektronsko poslovanje se može definisati na različite načine.
Sa stanovišta komunikacija, predstavlja dostavljanje informacija, proizvoda/usluga, ili plaćanje putem telefona, kompjuterske mreže, ili nekog drugog sredstva.
Sa stanovišta poslovanja, predstavlja primenu novih, digitalnih tehnologija nad već automatizovanim poslovnim transakcijama.
Sa stanovišta usluga, predstavlja alat koji korisnicima usluga, daje podatke o firmama i nudi servise boljeg uvida u ponudu, brže i jeftinije.
Sa stanovišta on-line perspektive, daje mogućnost kupovine i prodaje proizvoda i informacija putem Interneta i drugih on-line servisa.
Generalno, elektronsko poslovanje je »kupovina i prodaja informacija, proizvoda i usluga putem računarske mreže i podrška za bilo koju vrstu poslovnih transakcija putem digitalne infrastrukture.«
Najpopularniji kanal elektronskog poslovanja jeste Internet.
Sadržaj
1. Internet
1.1. Pojam, nastanak, struktura . . . . . .3
1.2. Tehnički aspekt . . .. . . . 3
1.3. Internet – platforma savremenog poslovanja . . . . 4
2. Elektronsko poslovanje
2.1. Definicija. elektronskog poslovanja . . . . 5
2.2. Modeli elektronskog poslovanja . . .5
2.3. Razvoj elektronskog poslovanja . . 6
3. Plaćanja putem Interneta
3.1. Modeli plaćanja u poslovnim transakcijama . . 7
3.2. Sredstva plaćanja na Internetu. . . .8
3.3. Načini plaćanja na Internetu . . .. . . 8
3.4. Sistemi plaćanja na Internetu . . . . . 9
4. Internet bankarstvo
4.1. Zašto se banke pojavljuju na Internetu. . . . . 11
4.2. Oblici pojavljivanja na Internetu. . . 12
4.3. Najčešći poslovi banaka na Internetu. . . . . . 12
4.4. Primeri banaka na Internetu . . . . . 13
4.5. Platni promet u bankama – potsticaj elektronskom bankarstvu. . . 15
5. Sigurnost na Internetu . . . . . . . 17
6. Zaključak. . .. . . .19
7. Literatura. . . . . .20
1. Internet
1.1. Pojam, nastanak, struktura
»Internetski način života« ili »internetski način rada« su novi način života i rada, prošireni iskorišćavanjem prednosti digitalnih uređaja i digitalnih veza i s tim u vezi digitalnih informacija, po rečima B. Gejtsa, sa ciljem uspostavljanja trenutnih poslovnih refleksa i stalnog, interaktivnog strateškog razmišljanja.
Fenomen Interneta je u onome što Internet pruža, promenama koje pokreće, on je novi mas-medij, nova kultura i novi način razmišljanja (B.Radenković, M.Ivković).
Osnove Interneta postavljene su šezdesetih godina u Americi, iako se Internet kao termin prvi put pojavljuje osamdesetih godina prošlog veka.
Prvi projekat izgradnje jedinstvene mreže je ARPANET ( Advanced Research Project Agency Network). Finansiralo ga je ministarstvo odbrane SAD. Sedamdesetih godina na ovu mrežu se priključuju univerziteti u SAD, a osamdesetih akademske institucije Evrope.
Za širenje mreže od krucijalnog značaja je definisanje komunikacionog protokola (TCP/IP – Transmission Control Protocol/ Internet Protocol), 1974., sa konačnom verzijom 1978.
Preokret u razvoju Interneta nastaje devedesetih godina izlaskom i van akademskog okruženja, odnosno legalizacijom komercijalnih aktivnosti na Internetu.
Na početku novog milenijuma Internet postaje globalna mreža.
Iako Internet deluje kao jedinstvena svetska mreža, reč je o decentralizovanoj organizaciji koju objedinjuje jedinstvena tehnologija rada. Kao takva ona nema vlasnika. Iako postoje standardi, ne postoji niko ko nadgleda da li se oni poštuju.
1.2. Tehnički aspekt
Tehnički, Internet se opisuje kao »mreža svih mreža«, koja jedinstveno radi na globalnom nivou, iako ima mnogo računarskih mreža koje nisu uključene u Internet. Tačno je da je Internet – globalna računarska mreža koja se sastoji iz hiljada međusobno povezanih mreža koje za međusobno komuniciranje koriste TCP/IP protokol (TCP/IP – Transmission Control Protocol/Internet Protocol ). Ovaj protokol je omogućio univerzalnost
povezivanja računara različitih arhitektura i nezavisnost komunikacije od tehnologije mrežnog povezivanja.
Delovi Interneta za posebne namene i posebno zaštićeni su »intranet« i »ekstranet«.
Intranet predstavlja izolovani, kompanijski Internet čiji su servisi organizovani za podršku tekućem poslovanju.
Ekstranet predstavlja one »intranet« sisteme koji koriste Internet kao spoljašnju komunikacionu infrastrukturu da bi komunicirali sa drugim informacionim sistemima (korisnika ili poslovnih partnera).
Ekstranet u funkciji veze međusobno udaljenih delova kompanijskog informacionog sistema se naziva virtuelna privatna mreža – VPN.
2. Elektronsko poslovanje
2.1. Definicija elektronskog poslovanja
Tradicionalno poslovanje zasnovano je na korišćenju strukturiranih papirnih dokumenata u prethodno definisanoj i opšteprihvaćenoj komunikaciji između učesnika u procesu poslovanja.
Poslovanje u kome se poslovne transakcije prevashodno ostvaruju elektronskim putem poznato je pod imenom elektronsko poslovanje ( e-business).
Sa različitih stanovišta, elektronsko poslovanje se može definisati na različite načine.
Sa stanovišta komunikacija, predstavlja dostavljanje informacija, proizvoda/usluga, ili plaćanje putem telefona, kompjuterske mreže, ili nekog drugog sredstva.
Sa stanovišta poslovanja, predstavlja primenu novih, digitalnih tehnologija nad već automatizovanim poslovnim transakcijama.
Sa stanovišta usluga, predstavlja alat koji korisnicima usluga, daje podatke o firmama i nudi servise boljeg uvida u ponudu, brže i jeftinije.
Sa stanovišta on-line perspektive, daje mogućnost kupovine i prodaje proizvoda i informacija putem Interneta i drugih on-line servisa.
Generalno, elektronsko poslovanje je »kupovina i prodaja informacija, proizvoda i usluga putem računarske mreže i podrška za bilo koju vrstu poslovnih transakcija putem digitalne infrastrukture.«
Najpopularniji kanal elektronskog poslovanja jeste Internet.