Gotovi Seminarski Diplomski Maturalni Master ili Magistarski

Puna verzija: Tržišna privreda i održivost
Trenutno pregledate Lite verziju foruma. Pogledajte punu verziju sa odgovarajućim oblikovanjima.
1.9 Principi Strategije održivog razvoja tržišne privrede

Strategija održivog razvoja Srbije se zasniva na globalno prihvaćenim principima koji su definisani u Deklaraciji održivog razvoja iz Johanesburga, Milenijumskim ciljevima razvoja UN i Strategiji održivog razvoja EU. To su:
• Međugeneracijska solidarnost i solidarnost unutar generacije. Zadovoljiti potrebe sadašnjih generacija bez ugrožavanja prava budućih generacija da zadovolje svoje potrebe. Solidarnost unutar generacije postići demokratski usaglašenom raspodelom raspoloživog prirodnog i stvorenog kapitala, na način koji obezbeđuje osnovne ljudske potrebe za sve društvene grupe.
• Otvoreno i demokratsko društvo - učešće građana u odlučivanju. Garantovati građanska prava, obezbediti pristup informacijama i osigurati dostupnost pravde. Razviti odgovarajuće konsultacije i učešće građana u donošenju odluka. Braniti stabilnost demokratskih institucija na osnovama mira, bezbednosti i slobode.
• Znanje kao nosilac razvoja. Promovisati prosperitetnu, inovativnu, konkurentnu i ekološki efikasnu ekonomiju zasnovanu na znanju, koja obezbeđuje visok standard života i punu i visokokvalitetnu zaposlenost. Promovisati obrazovanje i razvijanje javne svesti o održivom razvoju.
• Uključenost u društvene procese. Promovisati punu integraciju građana u društvo, podsticati jednake mogućnosti za svakoga, promovisanjem osnovnih prava, borbom protiv svih oblika diskriminacije i smanjenjem siromaštva. Razlike i polarizaciju među članovima društva treba svoditi na najmanju moguću meru i stalno se boriti protiv socijalne isključenosti i siromaštva.
• Integrisanje pitanja životne sredine u ostale sektorske politike. Promovisati integraciju ekonomskih, socijalnih i ekoloških pristupa i analiza, te podržati korišćenje instrumenata kao što je strateška procena životne sredine. Podsticati socijalni dijalog, društveno-odgovorno poslovanje i javno-privatno partnerstvo.
• Princip predostrožnosti. Zahtevati očuvanje prirodne ravnoteže u okolnostima kada nema pouzdanih informacija o određenom problemu. Svaka aktivnost mora biti planirana i sprovedena na način da prouzrokuje najmanju moguću promenu u životnoj sredini. U slučaju mogućih i značajnih uticaja na životnu sredinu preduzimati preventivne aktivnosti.
• Princip zagađivač/korisnik plaća, uključenje troškova vezanih za životnu sredinu u cenu proizvoda. Izvršiti internalizaciju troškova vezanih za životnu sredinu, odnosno uključivanje troškova degradacije životne sredine u ekonomske troškove zagađivača/korisnika, primenom principa zagađivač/korisnik plaća. Na taj način se postiže pokrivanje pune ekonomske cene, u koju ulaze troškovi proizvodnje, upotrebe i odlaganja proizvoda, u toku čitavog njegovog životnog ciklusa.
• Održiva proizvodnja i potrošnja. Poštovati bilanse prirodnih resursa i obezbediti visok nivo zaštite i poboljšanja kvaliteta životne sredine. Smanjiti zagađenje životne sredine i promovisati održivu potrošnju i proizvodnju, tako da ekonomski rast ne uzrokuje proporcionalni porast degradacije životne sredine.

1.10 Tranzicija kao ključni ekonomski mehanizam

Proces tranzicije može da se karakteriše i ključnim ekonomskim mehanizmima koji je određuju. Realokacija je ključni proces i on označava preusmerenje resursa (rada, kapitala...) iz jednih sektora u druge. Zapravo, iz sektora u kojima su se proizvodila inferiorna dobra - u sistemu u kome je takva proizvodnja bila subvencionirana, u sektore u kojima se proizvode superiorna dobra. To podrazumeva da u procesu tranzicije ka tržišnoj privredi neki sektori (poput nekih industrijskih grana) opadaju, dok drugi (kao što su trgovina i usluge) rastu.

Restruktuiranje je drugi mehanizam i on je vezan za preduzeća. Da bi preživela u novim okolnostima preduzeća moraju da se suštinski transformišu. To se odnosi kako na svojinske odnose tako i na strukturu i organizaciju njihove proizvodnje. Zbog podsticaja generisanih od strane netržišnih mehanizma preduzeća pre inicirane tranzicije su bila prevelika, i sasvim malobrojna. Ona su bila izrazito vertikalno integrisana,da bi time predupredile zastoje u snabdevanju,suprotno mehanizmima vertikalne inegracije koju podstiče tržite. Isti mehanizmi su generisali i proizvodni program lošeg kvaliteta. Kapitalna intenzivnost je bila visoka u odnosu na onu na Zapadu, iako je tehnologija otelovljena u tom kapitalu bila inferiorna. U novim okolnostima ova preduzeća vrlo krupnu sistemsku promenu koja može da se opiše i kao svojevrsni institucionalni vakum.

Do uspostavljanja novih veza može se govoriti o dezorganizaciji, posebnom procesu. On objašnjava gašenje mnoštva aktivnosti, što je i jedna od najvidljivijih manifestacija tranzicije. Dezorganizacija je suštinski različita od reorganizacije, sa kojom se takođe objašnjava pad proizvodnje. Ovaj fenomen se zasniva na ideji da sistemska promena čini dobar deo stoka informacija i znanja zastarelim. Dok se novi stokovi ne generišu, što iziskuje vreme, proizvodnja mora da pada. Očigledno je da ovaj mehanizam nije identičan sa realokacijom. Državna preduzeća nestaju ne zbog toga što tragaju za novim znanjima nego upravo suprotno: bivaju potisnuta jer to ne čine.

Gornje određenje tranzicije može da se interpretira i kao jedinstvo dva simultana procesa. Prvi je proces realokacije resursa iz državnog/društvenog sektora u efikasniji privatni sektor. I, drugi, koji pretpostavlja reorganizaciju klasičnog javnog sektora. Zajednički imenitelj i jednog i drugog je privatizacija, mada između restrukturiranja i privatizacije se ne može staviti znak jednakosti. U ovom kontekstu, obuhvat procesa privatizacije se može uzeti kao ključna odrednica i pouzdana mera napretka tranzicionog procesa.
Referentni URL