20-02-2011, 02:10 PM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
Klinička medicina je Grčka reč kline koja je etimon i iz koje su nastale reči klinika, klinička medicina i slične. U užem smislu klinička medicinaje deo primenjene medicine (medicinske prakse), zapravo primena naučnih saznanja u području medicine, koje lekar realizuje u cilju postavljanja dijagnoze (bilesti) i lečenje obolele lličnosti. Dosledno etimonu, klinička medicina bib bila onaj deo medicinske prakse koji se ostvaruju uz bolesničku postelju. Šire i celovitije se u kliničkoj medicini danas govori ne samo kao delu (vrsti,vidu) medicinske prakse, već podrazumevajući i stručnu medicinsku edukaciju, nastavu, koja se ostvaruje u uslovima neposredne prisutnosti bilesnika...
Dijagnoza i tokovi (razvoj) bolesti
Dijagnostički proces u postupku aktivnosti usmerene ka ustanovljavanju poznate bolesti (konkretne) kao nozološke jedinice – entiteta, oblika klasifikovane kliničke jedinice bolesti je složen proces. On podrazumeva niz aktivnosti lekara i saradnika („članova medicinskog tima“) koji osmatraju (nadziru) bolesnika ispituju ga – njega i njegove produkte: mokraću, krv, izmet i drugo – da bi potom razmatranjem dobijenih podataka mogli da zaključe dijagnozu (raspoznavanje prirode bolesti).
Zadatak lekara je da na osnovu analize kliničkih simptoma i podataka – rezultata – pomoćno – dijagnostičkih postupaka postavi patogenetsku dijagnozu, što podrazumeva i anatomsku dijagnozu bolesti određenog bolesnika. Dijagnoza po ovom zahtevu (inperativu savremene medicine) ne može biti opasna (deskriptivna), ona je patogenetska.
Značajniji deo, čak prvorazredan po redosledu, čini anamnestički postupak. On se realizuje aktivnošću po poznatom metodama, a sa ciljem da se dobiju podaci (informacije) značajni za ličnost koja se opservira (osmatra, ispituje). Tim postupcima se dobija anamneza (sećanje, prošlost, predhodna zbivanja) bolesti i njenog nosioca – bolesnika...
Sadržaj:
Uvod 3
1 Dijagnoza i tokovi (razvoj) bolesti 4
1.1 Perkusija 4
1.2 Auskultacija 5
1.3 Anamneza 5
1.4 Fizikalni pregled 6
1.5 Ostali dijagnostički metodi 6
1.6 Dijagnoza – medicinskoetički problem 7
1.6.1 Dijagnoza i dijagnostikovanje danas 7
1.6.2 Dijagnostička procedura u primeni prećena rizicima 7
1.6.3 Dužnost lekara i angažovanje svog znanja u dijagnozi 8
1.6.4 Savremena medicina, novonastali odnos lekar - pacijent 8
1.7 Etički problemi dijagnoze u medicini 8
2 Tok bolesti 10
3 Osnove dijagnostike kardiovaskularnog oboljenja 12
3.1 Istrija tok bolesti kardiovaskulanog sistema 12
3.2 Fizički pegled kardiovaskularnog sistema 13
4 Dijagnostika bolesti organa za disanje 14
4.1 Anamnezni podaci bolesti organa za disanje 14
4.2 Invazivna dijagnostika disajnih organa 14
4.3 Ultrazvučna dijagnostika 14
Zaključak 16
Literatura 17
Klinička medicina je Grčka reč kline koja je etimon i iz koje su nastale reči klinika, klinička medicina i slične. U užem smislu klinička medicinaje deo primenjene medicine (medicinske prakse), zapravo primena naučnih saznanja u području medicine, koje lekar realizuje u cilju postavljanja dijagnoze (bilesti) i lečenje obolele lličnosti. Dosledno etimonu, klinička medicina bib bila onaj deo medicinske prakse koji se ostvaruju uz bolesničku postelju. Šire i celovitije se u kliničkoj medicini danas govori ne samo kao delu (vrsti,vidu) medicinske prakse, već podrazumevajući i stručnu medicinsku edukaciju, nastavu, koja se ostvaruje u uslovima neposredne prisutnosti bilesnika...
Dijagnoza i tokovi (razvoj) bolesti
Dijagnostički proces u postupku aktivnosti usmerene ka ustanovljavanju poznate bolesti (konkretne) kao nozološke jedinice – entiteta, oblika klasifikovane kliničke jedinice bolesti je složen proces. On podrazumeva niz aktivnosti lekara i saradnika („članova medicinskog tima“) koji osmatraju (nadziru) bolesnika ispituju ga – njega i njegove produkte: mokraću, krv, izmet i drugo – da bi potom razmatranjem dobijenih podataka mogli da zaključe dijagnozu (raspoznavanje prirode bolesti).
Zadatak lekara je da na osnovu analize kliničkih simptoma i podataka – rezultata – pomoćno – dijagnostičkih postupaka postavi patogenetsku dijagnozu, što podrazumeva i anatomsku dijagnozu bolesti određenog bolesnika. Dijagnoza po ovom zahtevu (inperativu savremene medicine) ne može biti opasna (deskriptivna), ona je patogenetska.
Značajniji deo, čak prvorazredan po redosledu, čini anamnestički postupak. On se realizuje aktivnošću po poznatom metodama, a sa ciljem da se dobiju podaci (informacije) značajni za ličnost koja se opservira (osmatra, ispituje). Tim postupcima se dobija anamneza (sećanje, prošlost, predhodna zbivanja) bolesti i njenog nosioca – bolesnika...
Sadržaj:
Uvod 3
1 Dijagnoza i tokovi (razvoj) bolesti 4
1.1 Perkusija 4
1.2 Auskultacija 5
1.3 Anamneza 5
1.4 Fizikalni pregled 6
1.5 Ostali dijagnostički metodi 6
1.6 Dijagnoza – medicinskoetički problem 7
1.6.1 Dijagnoza i dijagnostikovanje danas 7
1.6.2 Dijagnostička procedura u primeni prećena rizicima 7
1.6.3 Dužnost lekara i angažovanje svog znanja u dijagnozi 8
1.6.4 Savremena medicina, novonastali odnos lekar - pacijent 8
1.7 Etički problemi dijagnoze u medicini 8
2 Tok bolesti 10
3 Osnove dijagnostike kardiovaskularnog oboljenja 12
3.1 Istrija tok bolesti kardiovaskulanog sistema 12
3.2 Fizički pegled kardiovaskularnog sistema 13
4 Dijagnostika bolesti organa za disanje 14
4.1 Anamnezni podaci bolesti organa za disanje 14
4.2 Invazivna dijagnostika disajnih organa 14
4.3 Ultrazvučna dijagnostika 14
Zaključak 16
Literatura 17