19-02-2011, 11:26 PM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
... Nervne ćelije se kod viših kičmenjaka nalaze u površinskom sloju sive mase – moždanoj kori, dok nastavci nervnih ćelija grade unutrašnjost mozga – belu masu. Moždana kora je centar celokupne nervne delatnosi i umne aktivnosti.
Kod većine kičmenjaka površina velikog mozga je glatka; međutim, kod viših sisara, posebno čoveka, ona je uvećana pojavom brazda i nabora. Raspored i izgled brazda je isti kod svih ljudi bez obzira na njihove umne sposobnosti.
Nervni centri su lokalizovani, odnosno u kori mozga se razlikuju zone sa različitim, tačno određenim funkcijama. Tako se u potiljačnoj oblasti nalazi centar za vid, u slepoočnoj je centar za sluh itd. Pošto se nervna vlakna ukrštaju na svom putu, bilo u mozgu bilo u kičmenoj moždini, to desna polovina mozga kontroliše levu stranu tela i obrnuto. Najveću površinu kore zauzimaju tzv. asocijativne zone. U njima su smešteni neuroni koji ostvaruju vezu između drugih oblasti, objedinjuju sve impulse; to su zone psihičkih funkcija, učenja, logičkog mišljenja...
Sadržaj:
Uvod 3
1 Receptori 5
1.1 Lokalizacija, funkcija i vrste alfa i beta receptora 6
2 Agonisti 7
2.1 Agonisti α i β receptora 8
3 Upotreba β2 – agonista 12
3.1 Hronična opstruktivna bolest pluća 12
3.2 Astma 13
3.3 Lekovi 15
3.3.1 Salbutamol 15
3.3.2 Salmeterol 16
3.3.3 Formoterol 18
3.3.4 Bambuterol 18
3.3.5 Clenbuterol 19
3.3.6 Levosalbutamol 20
3.3.7 Terbutalin 21
Zaključak 22
Literatura 24
... Nervne ćelije se kod viših kičmenjaka nalaze u površinskom sloju sive mase – moždanoj kori, dok nastavci nervnih ćelija grade unutrašnjost mozga – belu masu. Moždana kora je centar celokupne nervne delatnosi i umne aktivnosti.
Kod većine kičmenjaka površina velikog mozga je glatka; međutim, kod viših sisara, posebno čoveka, ona je uvećana pojavom brazda i nabora. Raspored i izgled brazda je isti kod svih ljudi bez obzira na njihove umne sposobnosti.
Nervni centri su lokalizovani, odnosno u kori mozga se razlikuju zone sa različitim, tačno određenim funkcijama. Tako se u potiljačnoj oblasti nalazi centar za vid, u slepoočnoj je centar za sluh itd. Pošto se nervna vlakna ukrštaju na svom putu, bilo u mozgu bilo u kičmenoj moždini, to desna polovina mozga kontroliše levu stranu tela i obrnuto. Najveću površinu kore zauzimaju tzv. asocijativne zone. U njima su smešteni neuroni koji ostvaruju vezu između drugih oblasti, objedinjuju sve impulse; to su zone psihičkih funkcija, učenja, logičkog mišljenja...
Sadržaj:
Uvod 3
1 Receptori 5
1.1 Lokalizacija, funkcija i vrste alfa i beta receptora 6
2 Agonisti 7
2.1 Agonisti α i β receptora 8
3 Upotreba β2 – agonista 12
3.1 Hronična opstruktivna bolest pluća 12
3.2 Astma 13
3.3 Lekovi 15
3.3.1 Salbutamol 15
3.3.2 Salmeterol 16
3.3.3 Formoterol 18
3.3.4 Bambuterol 18
3.3.5 Clenbuterol 19
3.3.6 Levosalbutamol 20
3.3.7 Terbutalin 21
Zaključak 22
Literatura 24