17-02-2011, 11:32 PM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
Kakvu sliku prodavci najčešće nude krajnjim korisnicima u marketinškoj kampanji? Pakard kaže da su reklame, zapravo, predstave o nama samima i o našim projekcijama. Naime, studije narcizma pokazale su da ljudi ništa ne vole kao sebe same i „zašto ne pomoći ljudima da kupuju projekcije samih sebe? Na taj način predstave će unapred imati svoju potrošačku publiku, sastavljenu od ličnosti koje imaju afinitet za određenu predstavu ”. "Ti identiteti, nastali čitanjem ideološke poruke određene reklame, nosioci su značenja i vrednosti koje kupci žele da imaju i konotacija koje idu uz taj proizvod", objašnjava dalje Pakard.
Odakle potreba proizvođača za šokantnim, drugačijim i scenskim predstavljanjem proizvoda? Upravo zbog njh, potrošači kupuju određeni, a ne bilo koji proizvod. „Dok konkurencija može lako proizvesti proizvod koji je sličan vašem proizvodu po sastavu i kvalitetu, privlačnu individualnu sliku vaših proizvoda je mnogo teže imitirati i zato je predstava o proizvodu pouzdaniji faktor u prodajama ". Kakve će biti predstave odlučuju sami potrošači, odnosno njihova podsvest i „skrivene potrebe” koje im se, upakovane u reklamu, vraćaju kroz konotacije i značenja robe ili, češće, robne marke. Te skrivene potrebe su :
1. prodavanje emocionalne sigurnosti,
2. prodaja uverenosti u sopstvenu vrednost,
3. prodaja zadovoljenja sopstvenog ega,
4. prodaja mogućnosti za kreativno izražavanje,
5. prodaja objekata ljubavi,
6. prodaja osećanja moći,
7. prodaja osećanja ukorenjenosti i
8. prodaja besmrtnosti...
Sadržaj :
UVOD 3
1.1 Mas mediji i posledice 5
1.2 Nasilje u sportu 6
1.3 Uloga mas-medija u sportskom nasilju 6
1.4 Neka dosadašnja istraživanja uticaja medija na nasilje mladih 7
1.5 Mladi kao sportska publika i nasilnici 8
1.6 Poruke nasilja koje mas-mediji šalju mladima 9
1.7 Deca i televizija 11
1.8 Tinejdžeri i televizija 13
1.9 Sprovedena istraživanja 13
1.10 Efekti nasilja 14
1.10.1 I crtaći podstiču nasilje 15
1.10.2 Deca vole televizijske serije 15
1.10.3 Igra i san uz TV ekran 16
1.10.4 Nasilje i film 17
1.11 Televizija i njen uticaj na decu 17
1.12 Edukativna vrednost televizije 19
1.13 Interakcija uticaja medija i obrazovanja 21
ZAKLJUČAK 27
LITERATURA 28
Kakvu sliku prodavci najčešće nude krajnjim korisnicima u marketinškoj kampanji? Pakard kaže da su reklame, zapravo, predstave o nama samima i o našim projekcijama. Naime, studije narcizma pokazale su da ljudi ništa ne vole kao sebe same i „zašto ne pomoći ljudima da kupuju projekcije samih sebe? Na taj način predstave će unapred imati svoju potrošačku publiku, sastavljenu od ličnosti koje imaju afinitet za određenu predstavu ”. "Ti identiteti, nastali čitanjem ideološke poruke određene reklame, nosioci su značenja i vrednosti koje kupci žele da imaju i konotacija koje idu uz taj proizvod", objašnjava dalje Pakard.
Odakle potreba proizvođača za šokantnim, drugačijim i scenskim predstavljanjem proizvoda? Upravo zbog njh, potrošači kupuju određeni, a ne bilo koji proizvod. „Dok konkurencija može lako proizvesti proizvod koji je sličan vašem proizvodu po sastavu i kvalitetu, privlačnu individualnu sliku vaših proizvoda je mnogo teže imitirati i zato je predstava o proizvodu pouzdaniji faktor u prodajama ". Kakve će biti predstave odlučuju sami potrošači, odnosno njihova podsvest i „skrivene potrebe” koje im se, upakovane u reklamu, vraćaju kroz konotacije i značenja robe ili, češće, robne marke. Te skrivene potrebe su :
1. prodavanje emocionalne sigurnosti,
2. prodaja uverenosti u sopstvenu vrednost,
3. prodaja zadovoljenja sopstvenog ega,
4. prodaja mogućnosti za kreativno izražavanje,
5. prodaja objekata ljubavi,
6. prodaja osećanja moći,
7. prodaja osećanja ukorenjenosti i
8. prodaja besmrtnosti...
Sadržaj :
UVOD 3
1.1 Mas mediji i posledice 5
1.2 Nasilje u sportu 6
1.3 Uloga mas-medija u sportskom nasilju 6
1.4 Neka dosadašnja istraživanja uticaja medija na nasilje mladih 7
1.5 Mladi kao sportska publika i nasilnici 8
1.6 Poruke nasilja koje mas-mediji šalju mladima 9
1.7 Deca i televizija 11
1.8 Tinejdžeri i televizija 13
1.9 Sprovedena istraživanja 13
1.10 Efekti nasilja 14
1.10.1 I crtaći podstiču nasilje 15
1.10.2 Deca vole televizijske serije 15
1.10.3 Igra i san uz TV ekran 16
1.10.4 Nasilje i film 17
1.11 Televizija i njen uticaj na decu 17
1.12 Edukativna vrednost televizije 19
1.13 Interakcija uticaja medija i obrazovanja 21
ZAKLJUČAK 27
LITERATURA 28