Gotovi Seminarski Diplomski Maturalni Master ili Magistarski

Puna verzija: Može li nauka bez filozofije sama sebe da razume
Trenutno pregledate Lite verziju foruma. Pogledajte punu verziju sa odgovarajućim oblikovanjima.
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Istraživanja pojma vrednosti i metoda vrednovanja, objavljena u nevelikom spisu pod imenom Dogovor, nametnula su potrebu ozbiljnog preispitivanja prirode čoveka, kroz njegov odnos prema pojmovima mudrosti i saznanja. Čovek, zbog svoje ograničenosti, o svemu što ga aficira ima samo delimična saznanja, svoj odnos prema pojmovima koji ga aficiraju određuje na osnovu delimičnog poznavanja prirode pojmova, pa često greši. Pojmove koji ga aficiraju, čovek mora brižljivo posmatrati iz svih uglova iz kojih se oni mogu primetiti, i o tim iskustvima, putem nekog komunikacijskog medija, druga bića zajednice umnih bića izvestiti.

Sve te slike, pojedinačne poglede iz različitih uglova posmatranja, zajednica umnih bića, po nekoj metodi, slaže u mozaik slika običajnog i građanskog prava, jedinog puta na kome zajednica umnih bića može da traje. Promatranje iz tog ugla viđenja dovelo je do slike spleta saznanja u kojoj se filozofsko, naučno, teološko i religijsko saznanje tako stiču i dopunjuju, da postaju nužni delovi riznice mudrosti ljudske zajednice, a ne nezavisna saznanja koja protivreče jedna drugima. . .

Nauka i filozofija?


Nauka o prirodi nazvana je fizika, a nauka o slobodi (moralu) etika. Ovde vidimo kako i iz kojih razloga je počelo deljenje filozofije na zasebne celine, koje su imenovane posebnim imenima. Međutim, stalno treba imati na umu da činom imenovanja nove naučne discipline mi definiramo jednu grupu srodnih pitanja u okviru filozofije, a nikako posebnu znanost (mudrost) van okvira filozofije. Stoga, sve što je umno, što jest ili može biti predmet uma, to je određena mudrost, filozofija, a ono što nije umno (nije predmet uma) nije ni mudrost, pa to nije ni filozofija, ni nauka.

Bez obzira koliko je mišljenje, da je filozofija oblik spoznaje sveta kao celine pretenciozno, jer je čovek prostorno i vremenski ograničen da bi mogao shvatiti svet kao celinu ili ono što je najopćenitije, potreba da se svet na takav način shvati se ne može isključiti. Čovek, shvaćen kao jedno biće, je, uistinu, tako ograničen, da ni jedan pojam koji saznaje ne razumije apsolutno, nego samo delimično, kroz poznavanje određenog dela svojstava tog pojma. Radi toga, čovek može saznavati i najsloženije pojmove, ne pokušavajući o njima saznati apsolutno sve, nego samo ona svojstva pojma na osnovu kojih može odrediti svoj odnos prema pojmu koga saznaje. S druge strane, ograničenost u pogledu obima informacija koje može saznati čovek nadomešta zapisivanjem i arhiviranjem informacija u nekom mediju i umu drugih umnih bića u zajednici. . .

Sadržaj :

UVOD 3
1.1 Nauka i filozofija? 4
ZAKLJUČAK 8
LITERATURA 9

Referentni URL