11-02-2011, 04:45 AM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
Razvoj informacionih i telekomunikacionih tehnologija krajem dvadesetog veka doveo je do povećanja udela informacija i znanja, kako u proizvodnim tehnologijama tako i u samim proizvodima. Povećani udeo znanja u novostvorenoj vrednosti predstavlja glavnu karakterisitiku prelaza iz industrijskog doba u novu ekonomiju, koja se još naziva i ekonomija znanja, odnosno, prelaza iz industrijskog u informatičko društvo. Prenošenje znanja postalo je glavni pokretač ekonomije 21. veka. Mnogim kompanijama koje sada priznaju ljudski kapital kao najveću imovinu (i vrednost) za poslovni uspeh, pristup znanju i pravovremenom učenju važniji su nego ikada ranije. Kontinuirane promene i inovacije u informacionoj tehnologiji i telekomunikacijama učiniće još lakši pristup znanju.
Preduslov za uspešno poslovanje jedne kompanije u teškim uslovima, jeste da ona na vreme shvati u kakvom se okruženju nalazi, koje mogućnosti poseduje kako bi postigla konkurentsku prednost. Takođe treba da zna šta uslovljava njeno ponašanje, i šta ona može da učini kako bi upravljala promenama. . .
Intelektualni kapital
Definisanje intelektualnog kapitala
Pod pojmom intelektualni kapital, u stručnoj literaturi, smatra se sva neopipljiva imovina ( neopipljivi faktori poslovanja ) preduzeća koja značajno utiče na uspeh poslovanja, a nije eksplicitno izražena u bilansima. Izvor tog kapitala je intelekt tj. znanje, koje možemo susresti u svom materijalnom (planovi, nacrti, baze podataka, priručnici i sl.) i nematerijalnom obliku (znanje, sposobnost delovanja, kultura i sl.)
Intelektualni kapital (neopipljiva imovina) često dostiže 80 – 90% vrednosti firme i glavni je pokretač inovacija i konkurentske prednosti u današnjoj, na znanju baziranoj ekonomiji.
Menadžment znanja se prepoznaje kao osnovna aktivnost za nastajanje, razvoj i opstajanje intelektualnog kapitala u organizaciji. Uspešna implementacija i korist od menadžmenta znanja uslovljava porast intelektualnog kapitala.
Znati šta, znati kako, znati gde i znati kada, su najvažniji elementi poslovnog uspeha i zato je ključni izazov nove ekonomije definisanje, upravljanje, merenje, unapređvanje i vrednovanje znanja i njegovog ekonomski relevantnog pojavnog oblika intelektualnog kapitala. . .
S A D R Ž A J
UVOD 2
1 Intelektualni kapital 3
1.1 Definisanje intelektualnog kapitala 3
1.2 Ljudski kapital 4
2 Menadžment znanja 6
2.1.1 Prenos znanja 8
2.1.2 Prepreke pri transferu znanja zaposlenih 9
3 Primeri mogućnosti ostvarivanja dobitaka iz znanja 10
3.1 Revolucija u General Electronic – u 10
ZAKLJUČAK 15
LITERATURA 16
Razvoj informacionih i telekomunikacionih tehnologija krajem dvadesetog veka doveo je do povećanja udela informacija i znanja, kako u proizvodnim tehnologijama tako i u samim proizvodima. Povećani udeo znanja u novostvorenoj vrednosti predstavlja glavnu karakterisitiku prelaza iz industrijskog doba u novu ekonomiju, koja se još naziva i ekonomija znanja, odnosno, prelaza iz industrijskog u informatičko društvo. Prenošenje znanja postalo je glavni pokretač ekonomije 21. veka. Mnogim kompanijama koje sada priznaju ljudski kapital kao najveću imovinu (i vrednost) za poslovni uspeh, pristup znanju i pravovremenom učenju važniji su nego ikada ranije. Kontinuirane promene i inovacije u informacionoj tehnologiji i telekomunikacijama učiniće još lakši pristup znanju.
Preduslov za uspešno poslovanje jedne kompanije u teškim uslovima, jeste da ona na vreme shvati u kakvom se okruženju nalazi, koje mogućnosti poseduje kako bi postigla konkurentsku prednost. Takođe treba da zna šta uslovljava njeno ponašanje, i šta ona može da učini kako bi upravljala promenama. . .
Intelektualni kapital
Definisanje intelektualnog kapitala
Pod pojmom intelektualni kapital, u stručnoj literaturi, smatra se sva neopipljiva imovina ( neopipljivi faktori poslovanja ) preduzeća koja značajno utiče na uspeh poslovanja, a nije eksplicitno izražena u bilansima. Izvor tog kapitala je intelekt tj. znanje, koje možemo susresti u svom materijalnom (planovi, nacrti, baze podataka, priručnici i sl.) i nematerijalnom obliku (znanje, sposobnost delovanja, kultura i sl.)
Intelektualni kapital (neopipljiva imovina) često dostiže 80 – 90% vrednosti firme i glavni je pokretač inovacija i konkurentske prednosti u današnjoj, na znanju baziranoj ekonomiji.
Menadžment znanja se prepoznaje kao osnovna aktivnost za nastajanje, razvoj i opstajanje intelektualnog kapitala u organizaciji. Uspešna implementacija i korist od menadžmenta znanja uslovljava porast intelektualnog kapitala.
Znati šta, znati kako, znati gde i znati kada, su najvažniji elementi poslovnog uspeha i zato je ključni izazov nove ekonomije definisanje, upravljanje, merenje, unapređvanje i vrednovanje znanja i njegovog ekonomski relevantnog pojavnog oblika intelektualnog kapitala. . .
S A D R Ž A J
UVOD 2
1 Intelektualni kapital 3
1.1 Definisanje intelektualnog kapitala 3
1.2 Ljudski kapital 4
2 Menadžment znanja 6
2.1.1 Prenos znanja 8
2.1.2 Prepreke pri transferu znanja zaposlenih 9
3 Primeri mogućnosti ostvarivanja dobitaka iz znanja 10
3.1 Revolucija u General Electronic – u 10
ZAKLJUČAK 15
LITERATURA 16