09-02-2011, 09:06 AM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
Saobraćaj je jedan od najznačajnijih podsistema društvenog sistema, a vezan je za kretanja koja proizilaze iz zadovoljenja ljudskih potreba.
Kretanje se ostvaruje putem saobraćajnog sistema koji čine razni vidovi (putni, železnički, avi-onski, vodni, cevovodni). Svaki od vidova saobraćajnog sistema ima i odgovarajuću infrastrukturu. Predmet izučavanja inženjera građevinarstva, pre svega, su putne i železničke saobraćajnice sa odgovarajućim pratećim objektima (stanice, parkirališta i sl.), ali i aerodromi, cevovodi i luke. . .
Razvoj saobraćaja - XX i XXI vek
U prvoj polovini XX veka serijska proizvodnja automobila i aviona pretpostavlja razvoj drumskog, a kasnije avionskog saobraćaja. Tokom druge polovine XX veka brza modernizacija svih sredstava transporta učiniće saobraćaj važnim faktorom oblikovanja ekonomskog prostora. Izraz te modernizacije je stalno povećavanje brzine saobraćajnih sredstava, povećavanje njihove veličine i uvođenje novih transportnih sistema (specijalizacija prevoza i kontejnerizacija (što olakšava pretovar), monošinske brze pruge, pneumo-kontejnerski cevovodi, itd.). korišćenje različitih vidova saobraćaja u različitim oblastima u svetu zavisi od prirodnih, ali se čini još više od društveno-ekonomskih uslova. Tako na primer, u SAD oko 90% radne populacije putuje svojim automobilom na posao (čak i u gradovima kakav je Njujork koji ima razvijen javni prevoz oko 2/3 radnog stanovništva putuje svojim autom na posao). Sa druge strane, evropski gradovi, koji su inače manje suburbanizovani i gde je prosečna distanca koju stanovnik evropskog grada pređe od kuće do posla polovina one u Severnoj Americi, svega oko 40% ljudi koristi sopstveni prevoz do posla. To je još manje u Japanu, gde u Tokiju svega 15% radno aktivnog stanovništva koristi automobil kao prevozno sredstvo do posla. U zemljama u razvoju došlo je vremenom do veliko razmimoilaženja između nedostatka finansijski sredstava za izgradnju adekvatne saobraćajne mreže u gradovima i sve veće potrebe za mobilnošću stanovnika tih gradova. Najčešći je slučaj da je sistem javnog prevoza nerazvijen ili nedovoljno razvijen, te korišćenje sopstvenog prevoza pravi ogromne gužve, zastoje i stvara visoko zagađenje u gradovima...
S A D R Ž A J
UVOD 3
1.1 Razvoj saobraćaja - XX i XXI vek 3
2 SAOBRAĆAJ SRBIJE 5
2.1 PLANIRANJE I RAZVOJ SAOBRAĆAJNE INFRASTRUKTURE SRBIJE 7
2.2 VAŽNOST PLANIRANJA I RAZVOJ SEKTORA TRANSPORTA U SRBIJI 8
2.3 ŽELEZNIČKI SAOBRAĆAJ SRBIJE 10
2.4 INTEGRISANI ELEKTRIČNI TRANSPORTNI SISTEM 11
3 NACIONALNA STRATEGIJA PRIVREDNOG RAZVOJA REPUBLIKE SRBIJE 12
ZAKLJUČAK 15
LITERATURA 16
Saobraćaj je jedan od najznačajnijih podsistema društvenog sistema, a vezan je za kretanja koja proizilaze iz zadovoljenja ljudskih potreba.
Kretanje se ostvaruje putem saobraćajnog sistema koji čine razni vidovi (putni, železnički, avi-onski, vodni, cevovodni). Svaki od vidova saobraćajnog sistema ima i odgovarajuću infrastrukturu. Predmet izučavanja inženjera građevinarstva, pre svega, su putne i železničke saobraćajnice sa odgovarajućim pratećim objektima (stanice, parkirališta i sl.), ali i aerodromi, cevovodi i luke. . .
Razvoj saobraćaja - XX i XXI vek
U prvoj polovini XX veka serijska proizvodnja automobila i aviona pretpostavlja razvoj drumskog, a kasnije avionskog saobraćaja. Tokom druge polovine XX veka brza modernizacija svih sredstava transporta učiniće saobraćaj važnim faktorom oblikovanja ekonomskog prostora. Izraz te modernizacije je stalno povećavanje brzine saobraćajnih sredstava, povećavanje njihove veličine i uvođenje novih transportnih sistema (specijalizacija prevoza i kontejnerizacija (što olakšava pretovar), monošinske brze pruge, pneumo-kontejnerski cevovodi, itd.). korišćenje različitih vidova saobraćaja u različitim oblastima u svetu zavisi od prirodnih, ali se čini još više od društveno-ekonomskih uslova. Tako na primer, u SAD oko 90% radne populacije putuje svojim automobilom na posao (čak i u gradovima kakav je Njujork koji ima razvijen javni prevoz oko 2/3 radnog stanovništva putuje svojim autom na posao). Sa druge strane, evropski gradovi, koji su inače manje suburbanizovani i gde je prosečna distanca koju stanovnik evropskog grada pređe od kuće do posla polovina one u Severnoj Americi, svega oko 40% ljudi koristi sopstveni prevoz do posla. To je još manje u Japanu, gde u Tokiju svega 15% radno aktivnog stanovništva koristi automobil kao prevozno sredstvo do posla. U zemljama u razvoju došlo je vremenom do veliko razmimoilaženja između nedostatka finansijski sredstava za izgradnju adekvatne saobraćajne mreže u gradovima i sve veće potrebe za mobilnošću stanovnika tih gradova. Najčešći je slučaj da je sistem javnog prevoza nerazvijen ili nedovoljno razvijen, te korišćenje sopstvenog prevoza pravi ogromne gužve, zastoje i stvara visoko zagađenje u gradovima...
S A D R Ž A J
UVOD 3
1.1 Razvoj saobraćaja - XX i XXI vek 3
2 SAOBRAĆAJ SRBIJE 5
2.1 PLANIRANJE I RAZVOJ SAOBRAĆAJNE INFRASTRUKTURE SRBIJE 7
2.2 VAŽNOST PLANIRANJA I RAZVOJ SEKTORA TRANSPORTA U SRBIJI 8
2.3 ŽELEZNIČKI SAOBRAĆAJ SRBIJE 10
2.4 INTEGRISANI ELEKTRIČNI TRANSPORTNI SISTEM 11
3 NACIONALNA STRATEGIJA PRIVREDNOG RAZVOJA REPUBLIKE SRBIJE 12
ZAKLJUČAK 15
LITERATURA 16