30-01-2011, 02:14 PM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
VEBEROVO POIMANJE DRUŠTVENOG ODNOSA
Veberov interes je pre svega političko-ideološki. Iz te perspektive dolazi do njegovog interesovanja za probleme vremena i krizu kapitalizma koju on želi da reši. Veber smatra da zbog razvoja kapitalizma i njegovo prelaženje u birokratsku fazu u kojoj je izgubljeno stvaralaštvo a i zbog preteće opasnosti socijalizma koji je opet moguć samo kao birokratski sistem --rešenje valja potražiti u delanju harizmatske ličnosti.
Princip volje je tako postavljen na značajno mesto u društvenom životu. Međutim, Veberovo delo se ne pokazuje isključivo kao apologija ideologije i politike već kao uspešna kombinacija nauke i politike, vrednosti i činjenica, romantizma i racionalizma, što nije dato svakom stvaraocu i po čemu se Veber izdvaja kao veliki društveni mislilac.
Kao u svih velikih sociologa, očeva te naučne discipline, i Veberu će sadržina društvenog vremena biti najvažnija inspiracija za celokupno stvaralaštvo. Okvir stvarawa, osnovni pojmovi, kao i metodska strana istraživanja biće uslovljeni duhom epohe. Ali, za razliku od ovih mislilaca, u Vebera je ovaj momenat poprimio izraz prave drame jer ,,bogovi veka‘‘, kako je on video duh vremena, bili su u nepomirljiivoj borbi. A bogovi su izuzetno moćni: građanski etos i nadolazeća socijalistička revolucija, francuski pozitivizam i nemački romantizam.
Uz ovu odliku moći, bogovi su imali i drugu važnu crtu: bili su isključivi, te je u obzir dolazila ili pobeda ili smrt. Borba je dakle bila bespoštedna a u njoj se rađalo nešto veliko, nešto što do tada nije postojalo: u njoj su se stvarali novi svetovi - društveni sistemi. Baš zbog veličine stvaranja koje je sa sobom nosila, borba je, svakako, nalagala opredeljenje kojim bogovima se valja prikloniti, kako je isticao sam Veber, da bi se uopšte moglo biti intelektualno plodonosan i na nivou kako vremena tako i borbe. To opredeljenje je bilo i ljudsko (političko) i naučno (stvaralačko)...
S A D R Ž A J
1. UVOD 3
2. VEBEROVO POIMANJE DRUŠTVENOG ODNOSA 4
2.1. Ocena individualno-psihološke teorije društva 7
3. KLASE I KLASNO DRUŠTVO 7
3.1. Veber o klase i klasnim društvom 8
4. VEBEROVA DRŽAVA 10
5. RACIONALIZACIJA 12
6. ZAKLJUČAK 14
LITERATURA 16
VEBEROVO POIMANJE DRUŠTVENOG ODNOSA
Veberov interes je pre svega političko-ideološki. Iz te perspektive dolazi do njegovog interesovanja za probleme vremena i krizu kapitalizma koju on želi da reši. Veber smatra da zbog razvoja kapitalizma i njegovo prelaženje u birokratsku fazu u kojoj je izgubljeno stvaralaštvo a i zbog preteće opasnosti socijalizma koji je opet moguć samo kao birokratski sistem --rešenje valja potražiti u delanju harizmatske ličnosti.
Princip volje je tako postavljen na značajno mesto u društvenom životu. Međutim, Veberovo delo se ne pokazuje isključivo kao apologija ideologije i politike već kao uspešna kombinacija nauke i politike, vrednosti i činjenica, romantizma i racionalizma, što nije dato svakom stvaraocu i po čemu se Veber izdvaja kao veliki društveni mislilac.
Kao u svih velikih sociologa, očeva te naučne discipline, i Veberu će sadržina društvenog vremena biti najvažnija inspiracija za celokupno stvaralaštvo. Okvir stvarawa, osnovni pojmovi, kao i metodska strana istraživanja biće uslovljeni duhom epohe. Ali, za razliku od ovih mislilaca, u Vebera je ovaj momenat poprimio izraz prave drame jer ,,bogovi veka‘‘, kako je on video duh vremena, bili su u nepomirljiivoj borbi. A bogovi su izuzetno moćni: građanski etos i nadolazeća socijalistička revolucija, francuski pozitivizam i nemački romantizam.
Uz ovu odliku moći, bogovi su imali i drugu važnu crtu: bili su isključivi, te je u obzir dolazila ili pobeda ili smrt. Borba je dakle bila bespoštedna a u njoj se rađalo nešto veliko, nešto što do tada nije postojalo: u njoj su se stvarali novi svetovi - društveni sistemi. Baš zbog veličine stvaranja koje je sa sobom nosila, borba je, svakako, nalagala opredeljenje kojim bogovima se valja prikloniti, kako je isticao sam Veber, da bi se uopšte moglo biti intelektualno plodonosan i na nivou kako vremena tako i borbe. To opredeljenje je bilo i ljudsko (političko) i naučno (stvaralačko)...
S A D R Ž A J
1. UVOD 3
2. VEBEROVO POIMANJE DRUŠTVENOG ODNOSA 4
2.1. Ocena individualno-psihološke teorije društva 7
3. KLASE I KLASNO DRUŠTVO 7
3.1. Veber o klase i klasnim društvom 8
4. VEBEROVA DRŽAVA 10
5. RACIONALIZACIJA 12
6. ZAKLJUČAK 14
LITERATURA 16