30-01-2011, 02:02 PM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
Rasprave o kreativnim industrijama idu u korak sa novim istraživanjima koja ispituju promene u odnosima između kulture i ekonomije, obrazovanja i urbane regeneracije. U poslednjih nekoliko godina, ti odnosi se radikalno menjaju, pa se od jedinstvene definicije kreativnih industrija očekuje da bude integrativna i sve ih obuhvati. Iako se sva pomenuta istraživanja bave praktično istim temama – definisanjem sektora kreativnih industrija, ekonomskim doprinosom u generisanju osnovnih makroekonomskih agregata, ili granskom distribucijom zaposlenosti – još uvek ne postoji standardna metodologija, niti analitičko sredstvo za definisanje pojma i istraživanje ovog polja. Odmah, dakle, treba reći da ne postoji jedinstvena definicija pojma, a da termin „kreativne industrije” prate i mnogobrojne alternative. Na primer, američki analitičari sve više koriste termine „industrije autorskih prava” (copyright industries ili copyright based industries) i „industrije zabave” (entertainment industries), a u evropskim političkim i akademskim krugovima najčešće se koriste termini „kreativne industrije” (creative industries) i „kulturne industrije” (cultural industries) ...
Muzika kao kreativna industrija -dizajn zvuka
Od svog postanka do danas, čovek se služio zvukom kao svojim najpouzdanijim oruđem za preživljavanje, da upozori, prenese poruku, organizuje aktivnosti, zabavi, zavoli... Zvuk na nas utiče najsnažnije, jer zvuk spoznajemo još pre nego što smo postali. Zvuk je bio naš prvi kontakt sa svetom u koji dolazimo pre rođenja, za njega vezujemo iskonske i najsnažnije emocije. Zvukom možemo najplastičnije i najživopisnije opisati evoluciju religije, muzike, jezika, i uopšte evoluciju čoveka i društva kroz istoriju do vremena u kome živimo. U pripovedanju smo se služili akustičkim fenomenima da bi podražavali verovanje u mit i evocirali iskonske emocije kao što su ljubav ili strah, od logorskih vatri pa do savremenih sinepleksa i teatara danas.
Dizajner zvuka, baš kao i stari pripovedač kraj logorske vatre, služeći se beskonačnim kombinacijama slike i zvuka, često na podsvesnom nivou „uvlači” publiku u priču, i metaforom sopstvenog života, na najdirektniji način utiče na njihovu percepciju događaja1. Koristeći se svim sredstvima psihologije, muzike, dramaturgije i akustike, dizajner zvuka pravi savršeni balans između priče, okruženja, likova i emocija, što publiku „navodi” da poveruje u „laž”, a da pri tome nije svesna kojim sredstvima je „manipulisana” da proživi događaj...
Sadržaj :
UVOD 3
1.1 Muzika kao kreativna industrija -dizajn zvuka 4
1.2 Filmska industrija 5
1.3 Definisanje kulturnih i kreativnih industrija 7
1.4 Međunarodni okviri za razvoj kreativnih industrija 11
1.5 Kreativne industrije – sinergija umetnosti i tehnologije! 19
ZAKLJUČAK 21
LITERATURA 22
Rasprave o kreativnim industrijama idu u korak sa novim istraživanjima koja ispituju promene u odnosima između kulture i ekonomije, obrazovanja i urbane regeneracije. U poslednjih nekoliko godina, ti odnosi se radikalno menjaju, pa se od jedinstvene definicije kreativnih industrija očekuje da bude integrativna i sve ih obuhvati. Iako se sva pomenuta istraživanja bave praktično istim temama – definisanjem sektora kreativnih industrija, ekonomskim doprinosom u generisanju osnovnih makroekonomskih agregata, ili granskom distribucijom zaposlenosti – još uvek ne postoji standardna metodologija, niti analitičko sredstvo za definisanje pojma i istraživanje ovog polja. Odmah, dakle, treba reći da ne postoji jedinstvena definicija pojma, a da termin „kreativne industrije” prate i mnogobrojne alternative. Na primer, američki analitičari sve više koriste termine „industrije autorskih prava” (copyright industries ili copyright based industries) i „industrije zabave” (entertainment industries), a u evropskim političkim i akademskim krugovima najčešće se koriste termini „kreativne industrije” (creative industries) i „kulturne industrije” (cultural industries) ...
Muzika kao kreativna industrija -dizajn zvuka
Od svog postanka do danas, čovek se služio zvukom kao svojim najpouzdanijim oruđem za preživljavanje, da upozori, prenese poruku, organizuje aktivnosti, zabavi, zavoli... Zvuk na nas utiče najsnažnije, jer zvuk spoznajemo još pre nego što smo postali. Zvuk je bio naš prvi kontakt sa svetom u koji dolazimo pre rođenja, za njega vezujemo iskonske i najsnažnije emocije. Zvukom možemo najplastičnije i najživopisnije opisati evoluciju religije, muzike, jezika, i uopšte evoluciju čoveka i društva kroz istoriju do vremena u kome živimo. U pripovedanju smo se služili akustičkim fenomenima da bi podražavali verovanje u mit i evocirali iskonske emocije kao što su ljubav ili strah, od logorskih vatri pa do savremenih sinepleksa i teatara danas.
Dizajner zvuka, baš kao i stari pripovedač kraj logorske vatre, služeći se beskonačnim kombinacijama slike i zvuka, često na podsvesnom nivou „uvlači” publiku u priču, i metaforom sopstvenog života, na najdirektniji način utiče na njihovu percepciju događaja1. Koristeći se svim sredstvima psihologije, muzike, dramaturgije i akustike, dizajner zvuka pravi savršeni balans između priče, okruženja, likova i emocija, što publiku „navodi” da poveruje u „laž”, a da pri tome nije svesna kojim sredstvima je „manipulisana” da proživi događaj...
Sadržaj :
UVOD 3
1.1 Muzika kao kreativna industrija -dizajn zvuka 4
1.2 Filmska industrija 5
1.3 Definisanje kulturnih i kreativnih industrija 7
1.4 Međunarodni okviri za razvoj kreativnih industrija 11
1.5 Kreativne industrije – sinergija umetnosti i tehnologije! 19
ZAKLJUČAK 21
LITERATURA 22