29-01-2011, 02:40 PM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
Kada se sistematično istražuje istorija ekonomske misli i analize lako se uočava da je unapređenje metodologije predstavljao jedan od fundamentalnih i istovremeno najtežih zadataka u ekonomskoj nauci. Kupmans smatra da je, bez ikakve sumnje, najviše istraživačke energije i diskusija u ekonomskoj nauci bilo upravo usmereno ka unapređenju njene metodologije (Koopmans, 1983). Šumpeter je metodološki napredak, odnosno unapređenje nivoa ekonomske analize, smatrao najznačajnijim izrazom napretka ekonomske nauke (Schumpeter, 1975). Zanimljivo je da su ovi doprinosi često dolazili od ljudi koji nisu po formalnom obrazovanju bili ekonomisti. Među njima značajan je udeo matematičara. . .
Biografija Fridriha fon Hajeka
Jedan od najistaknutijih pripadnika mlađe „austrijske škole“ i, bez ikakve sumnje, jedan od najvećih socijalnih mislilaca 20. veka (izdavač Hajekovih sabranih dela poredi njegov ugled u društvenim naukama sa ugledom Bora i Ajnštajna u fizici), rođen je u Beču 8. maja 1899. godine u porodici univerzitetskog profesora. Hajekov deda bio je biolog, a otac profesor medicine i botanike. Beč je u to vreme ne samo moćan politički, već uticajan i podsticajan intelektualni centar u kojem cvetaju filozofija, fizika, matematika, psihologija, muzika.
Kao dete Hajek je strasno skupljao kamenčiće, insekte i cveće, a kao nešto stariji dečak bio je zadivljen fosilima i evolucijom (interes za evoluciju zadržao je do kraja života). U ranoj mladosti njegov interes se pomera na psihologiju i društvene odnose. Učestvovao je u Prvom svetskom ratu u vojsci Austrougarske monarhije i godinu dana proveo je na italijanskom frontu. Razboleo se i u toku lečenja do ruku su mu došle ekonomske knjige. Između ostalog, pročitao je i Mengerove Grundsätze. Nakon povratka u Beč Hajek se upisuje na studije prava. Prema vlastitim rečima, provodio je vreme na univerzitetu od jutra do večeri, slušajući predavanja iz raznih naučnih oblasti (između ostalog i ekonomije). Inače, Beč u to vreme predstavlja i jedan od tri vodeća centra u svetu za studije ekonomije (druga dva su bili Kembridž i Stokholm). U Beču je 1921. godine Hajek završio (tada se govorilo „doktorirao“) pravo, a 1923. godine i „društvene i političke nauke“. . .
Sadržaj :
UVOD 3
1.1 Biografija Fridriha fon Hajeka 4
1.2 Revolucija i kontrarevolucija nauke 5
1.2.1 Kritika socijalizma i intervencionizma 7
1.3 „Kontrarevolucija nauke“ 9
ZAKLJUČAK 13
LITERATURA 14
Kada se sistematično istražuje istorija ekonomske misli i analize lako se uočava da je unapređenje metodologije predstavljao jedan od fundamentalnih i istovremeno najtežih zadataka u ekonomskoj nauci. Kupmans smatra da je, bez ikakve sumnje, najviše istraživačke energije i diskusija u ekonomskoj nauci bilo upravo usmereno ka unapređenju njene metodologije (Koopmans, 1983). Šumpeter je metodološki napredak, odnosno unapređenje nivoa ekonomske analize, smatrao najznačajnijim izrazom napretka ekonomske nauke (Schumpeter, 1975). Zanimljivo je da su ovi doprinosi često dolazili od ljudi koji nisu po formalnom obrazovanju bili ekonomisti. Među njima značajan je udeo matematičara. . .
Biografija Fridriha fon Hajeka
Jedan od najistaknutijih pripadnika mlađe „austrijske škole“ i, bez ikakve sumnje, jedan od najvećih socijalnih mislilaca 20. veka (izdavač Hajekovih sabranih dela poredi njegov ugled u društvenim naukama sa ugledom Bora i Ajnštajna u fizici), rođen je u Beču 8. maja 1899. godine u porodici univerzitetskog profesora. Hajekov deda bio je biolog, a otac profesor medicine i botanike. Beč je u to vreme ne samo moćan politički, već uticajan i podsticajan intelektualni centar u kojem cvetaju filozofija, fizika, matematika, psihologija, muzika.
Kao dete Hajek je strasno skupljao kamenčiće, insekte i cveće, a kao nešto stariji dečak bio je zadivljen fosilima i evolucijom (interes za evoluciju zadržao je do kraja života). U ranoj mladosti njegov interes se pomera na psihologiju i društvene odnose. Učestvovao je u Prvom svetskom ratu u vojsci Austrougarske monarhije i godinu dana proveo je na italijanskom frontu. Razboleo se i u toku lečenja do ruku su mu došle ekonomske knjige. Između ostalog, pročitao je i Mengerove Grundsätze. Nakon povratka u Beč Hajek se upisuje na studije prava. Prema vlastitim rečima, provodio je vreme na univerzitetu od jutra do večeri, slušajući predavanja iz raznih naučnih oblasti (između ostalog i ekonomije). Inače, Beč u to vreme predstavlja i jedan od tri vodeća centra u svetu za studije ekonomije (druga dva su bili Kembridž i Stokholm). U Beču je 1921. godine Hajek završio (tada se govorilo „doktorirao“) pravo, a 1923. godine i „društvene i političke nauke“. . .
Sadržaj :
UVOD 3
1.1 Biografija Fridriha fon Hajeka 4
1.2 Revolucija i kontrarevolucija nauke 5
1.2.1 Kritika socijalizma i intervencionizma 7
1.3 „Kontrarevolucija nauke“ 9
ZAKLJUČAK 13
LITERATURA 14