29-01-2011, 12:45 AM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
Nekadašnja Jugoslavija smatrana je za jednu od prvih istočnoevropskih zemalja koja je mogla da ispuni uslove za ulazak u Evropsku uniju. Iako je imala sopstveni politički model, kome su mnogi zamerali nedostatak demokratije, Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija imala je dobre kulturne, ekonomske i političke odnose sa Zapadom.
Međutim događaji koji su pratili raspad Jugoslavije bili su razarajući za ceo region, čije evropske integracije tada nisu samo zaustavljene, već su otišle mnogo koraka unazad.
„Rat i ratne strahote su one koja se mogu kriviti za ono što se dešavalo - za kašnjenja u integracijama. U umovima ljudi stvorila se slika da Zapadni Balkan nema ništa zajedničko sa ostatkom Evrope, upravo zbog onoga što se dešavalo tokom rata“, ocenjuje analitičar pri Centru za evropske političke studije u Briselu, Vasilis Maragars. I dok su se novonastale države u regionu oporavljale, svaka od svojih rana, u evrointegracionom procesu pretekle su ih Baltičke zemlje, neke države Centralne Evrope, Malta, Kipar, a zatim i Bugarska i Rumunija...
Problemi u zemljama bivše Jugoslavije i prepreke priključenju Evropskoj Uniji
Jugoistočna Evropa je jedan od glavnih delova Evrope i zbog svog geografskog položaja koji Evropi omogućava otvorenost prema jugoistočnoj Aziji tj. Maloj Aziji pa sve do severoistočne Afrike, dobila je naziv “srce Evrope”. Ovaj deo obiluje mnogim prirodnim bogatsvima koje ni mi ni zemlje u okruženju nisu u stanju i mogućnosti da iskoriste. Zato je danas Jugostočna Evropa poprište mnogih investitora koji su spremni da pomognu ovom nerazvijenom delu Evrope. Jedan od većih problema Balkana je taj što velikih gradova ima malo, a stepen urbanizacije je među najnižim u Evropi. Slabo razvijena ekonomija i donedavno znatno veći udeo poljoprivrednog stanovništva nego u ostalim evropskim zemljama - velikim su delom posledice zaostajanja u doba osmanlijske vlasti i čestih unutrašnjih sukoba i ratova. Pojam balkanizacije postao je sinonim zaostalosti u ekonomiji i kulturnom životu, a oznaka “bure baruta” dobila je najtragičniju potvrdu u ratovima početkom devedesetih godina prošlog veka na tlu nekadašnje Jugoslavije. Ni problemi međunacionalne mržnje nisu zaobišle ovaj deo Evrope. Zbog ove mržnje Jugoistočnoj Evropi preti talas “raspada” koji se može proširiti i na celu Evropu...
Sadržaj
Uvod - 2 -
1. Problemi u zemljama bivše Jugoslavije i prepreke priključenju Evropskoj Uniji - 3 -
1.1 Problem izbeglica - 4 -
1.2 Problem saradnje sa medjunarodnim sudom u Hagu - 4 -
2. Rezultat bivših zemalja Jugoslavije na planu približavanja Evropskoj Uniji - 5 -
2.1 Političke reforme i reforma pravnog sistema - 5 -
2.2 Napredak na polju ekonomije - 6 -
3. Razlozi za ulazak zemalja bivše Jugoslavije u Evropsku Uniju - 7 -
• Program razmene studenata - 7 -
• Jedinstveno tržište - 7 -
• Mir - 7 -
• Evro - 8 -
• Regionalni fondovi - 8 -
• Zaštiita potrošača - 8 -
• Zdravija Evropa - 8 -
• Zaštita čovekove okoline - 8 -
• Jednake mogućnosi - bobrba protiv diskriminacije - 8 -
• Spoljno trgovinska razmena - 9 -
Zaključak - 9 -
Literatura - 9 -
Nekadašnja Jugoslavija smatrana je za jednu od prvih istočnoevropskih zemalja koja je mogla da ispuni uslove za ulazak u Evropsku uniju. Iako je imala sopstveni politički model, kome su mnogi zamerali nedostatak demokratije, Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija imala je dobre kulturne, ekonomske i političke odnose sa Zapadom.
Međutim događaji koji su pratili raspad Jugoslavije bili su razarajući za ceo region, čije evropske integracije tada nisu samo zaustavljene, već su otišle mnogo koraka unazad.
„Rat i ratne strahote su one koja se mogu kriviti za ono što se dešavalo - za kašnjenja u integracijama. U umovima ljudi stvorila se slika da Zapadni Balkan nema ništa zajedničko sa ostatkom Evrope, upravo zbog onoga što se dešavalo tokom rata“, ocenjuje analitičar pri Centru za evropske političke studije u Briselu, Vasilis Maragars. I dok su se novonastale države u regionu oporavljale, svaka od svojih rana, u evrointegracionom procesu pretekle su ih Baltičke zemlje, neke države Centralne Evrope, Malta, Kipar, a zatim i Bugarska i Rumunija...
Problemi u zemljama bivše Jugoslavije i prepreke priključenju Evropskoj Uniji
Jugoistočna Evropa je jedan od glavnih delova Evrope i zbog svog geografskog položaja koji Evropi omogućava otvorenost prema jugoistočnoj Aziji tj. Maloj Aziji pa sve do severoistočne Afrike, dobila je naziv “srce Evrope”. Ovaj deo obiluje mnogim prirodnim bogatsvima koje ni mi ni zemlje u okruženju nisu u stanju i mogućnosti da iskoriste. Zato je danas Jugostočna Evropa poprište mnogih investitora koji su spremni da pomognu ovom nerazvijenom delu Evrope. Jedan od većih problema Balkana je taj što velikih gradova ima malo, a stepen urbanizacije je među najnižim u Evropi. Slabo razvijena ekonomija i donedavno znatno veći udeo poljoprivrednog stanovništva nego u ostalim evropskim zemljama - velikim su delom posledice zaostajanja u doba osmanlijske vlasti i čestih unutrašnjih sukoba i ratova. Pojam balkanizacije postao je sinonim zaostalosti u ekonomiji i kulturnom životu, a oznaka “bure baruta” dobila je najtragičniju potvrdu u ratovima početkom devedesetih godina prošlog veka na tlu nekadašnje Jugoslavije. Ni problemi međunacionalne mržnje nisu zaobišle ovaj deo Evrope. Zbog ove mržnje Jugoistočnoj Evropi preti talas “raspada” koji se može proširiti i na celu Evropu...
Sadržaj
Uvod - 2 -
1. Problemi u zemljama bivše Jugoslavije i prepreke priključenju Evropskoj Uniji - 3 -
1.1 Problem izbeglica - 4 -
1.2 Problem saradnje sa medjunarodnim sudom u Hagu - 4 -
2. Rezultat bivših zemalja Jugoslavije na planu približavanja Evropskoj Uniji - 5 -
2.1 Političke reforme i reforma pravnog sistema - 5 -
2.2 Napredak na polju ekonomije - 6 -
3. Razlozi za ulazak zemalja bivše Jugoslavije u Evropsku Uniju - 7 -
• Program razmene studenata - 7 -
• Jedinstveno tržište - 7 -
• Mir - 7 -
• Evro - 8 -
• Regionalni fondovi - 8 -
• Zaštiita potrošača - 8 -
• Zdravija Evropa - 8 -
• Zaštita čovekove okoline - 8 -
• Jednake mogućnosi - bobrba protiv diskriminacije - 8 -
• Spoljno trgovinska razmena - 9 -
Zaključak - 9 -
Literatura - 9 -