28-01-2011, 11:08 PM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
NEZAPOSLENOST I PRIRODNA STOPA NEZAPOSLENOSTI
Nezaposlenost jeste najteži problem za lica bez zaposlenja i za članove njihovih porodica, ali nije samo njihov problem. Mala zaposlenost dovodi do malih prihoda fonda za penzijsko i zdravstveno osiguranje, kao i fonda za nezaposlene. Zbog toga su stope doprinosa relativno visoke, ali i stope poreza na zarade, jer se deficiti ovih fondova uglavnom pokrivaju iz budžeta. To poskupljuje troškove rada pa bruto plate i nisu mali trošak za pslodavce, iako su prosečne neto zarade jako male, često toliko da nezaposleni, posebno mladi obrazovani ljudi, nemaju dovoljno motiva da traže zaposlenje i da zasnuju radni odnos. Teško da neto plata od 150 ili 200 evra može biti motiv za zaposlenje mladim ljudima u zemlji gde su cene (posebno proizvoda koji su ili mogu biti predmet međunarodne razmene) u pravilu iznad nivoa u razvijenim zemljama.
Nezaposlenost jeste centralni problem i Srbije i Crne Gore. Stopa nezaposlenosti je iznad 30%, a broj zaposlenih se smanjuje. U odnosu na stanje u 1998. godini, broj zaposlenih u Srbiji i Crnoj Gori opada: ukupan broj zaposlenih u 2002. godini smanjen je za sedam odsto, a broj zaposlenih u državnom i privatnom sektoru, pretežno u malim preduzećima i kod preduzetnika, raste, što je svakako dobar trend, jer pokazuje da se proces svojinskih promena ipak odvija. Loše je što je ovaj proces spor, što rast zaposlenosti u privatnim firmama ne preti smanjivanje zaposlenih u društvenom sektoru, gde je i dalje veoma mnogo prekobrojnih radnika. Promene zaposlenosti održavaju i strukturne promene: zaposlenost u privredi se smanjuje, a u državnim službama i neprivrednim delatnostima - raste. U privredi, proizvodne delatnosti imaju sve manje zaposlenih (poljoprivreda, industrija, građevinarstvo), dok broj zaposlenih u trgovini raste (najviše je malih radnji u trgovini).
Gubitak radnog mesta je najmucniji ekonomski događaj u nečijem životu. Vecina ljudi oslanja se na dohodke od rada da bi očuvala svoj životni standard, a mnogi ljudi od svog posla ne stiču samo dohodak, vec i osecaj licnog ispunjenja. Gubitak radnog mesta podrazumeva niži životni standard u sadašnjosti, uznemirenost u pogledu budućnosi i umanjeno samopoštovanje. Ne čudi, stoga, što političari u svojim izbornim kampanjama često govore o tome kako će politika koju predlažu pomoći stvaranju novih radnih mesta...
NEZAPOSLENOST I PRIRODNA STOPA NEZAPOSLENOSTI
Nezaposlenost jeste najteži problem za lica bez zaposlenja i za članove njihovih porodica, ali nije samo njihov problem. Mala zaposlenost dovodi do malih prihoda fonda za penzijsko i zdravstveno osiguranje, kao i fonda za nezaposlene. Zbog toga su stope doprinosa relativno visoke, ali i stope poreza na zarade, jer se deficiti ovih fondova uglavnom pokrivaju iz budžeta. To poskupljuje troškove rada pa bruto plate i nisu mali trošak za pslodavce, iako su prosečne neto zarade jako male, često toliko da nezaposleni, posebno mladi obrazovani ljudi, nemaju dovoljno motiva da traže zaposlenje i da zasnuju radni odnos. Teško da neto plata od 150 ili 200 evra može biti motiv za zaposlenje mladim ljudima u zemlji gde su cene (posebno proizvoda koji su ili mogu biti predmet međunarodne razmene) u pravilu iznad nivoa u razvijenim zemljama.
Nezaposlenost jeste centralni problem i Srbije i Crne Gore. Stopa nezaposlenosti je iznad 30%, a broj zaposlenih se smanjuje. U odnosu na stanje u 1998. godini, broj zaposlenih u Srbiji i Crnoj Gori opada: ukupan broj zaposlenih u 2002. godini smanjen je za sedam odsto, a broj zaposlenih u državnom i privatnom sektoru, pretežno u malim preduzećima i kod preduzetnika, raste, što je svakako dobar trend, jer pokazuje da se proces svojinskih promena ipak odvija. Loše je što je ovaj proces spor, što rast zaposlenosti u privatnim firmama ne preti smanjivanje zaposlenih u društvenom sektoru, gde je i dalje veoma mnogo prekobrojnih radnika. Promene zaposlenosti održavaju i strukturne promene: zaposlenost u privredi se smanjuje, a u državnim službama i neprivrednim delatnostima - raste. U privredi, proizvodne delatnosti imaju sve manje zaposlenih (poljoprivreda, industrija, građevinarstvo), dok broj zaposlenih u trgovini raste (najviše je malih radnji u trgovini).
Gubitak radnog mesta je najmucniji ekonomski događaj u nečijem životu. Vecina ljudi oslanja se na dohodke od rada da bi očuvala svoj životni standard, a mnogi ljudi od svog posla ne stiču samo dohodak, vec i osecaj licnog ispunjenja. Gubitak radnog mesta podrazumeva niži životni standard u sadašnjosti, uznemirenost u pogledu budućnosi i umanjeno samopoštovanje. Ne čudi, stoga, što političari u svojim izbornim kampanjama često govore o tome kako će politika koju predlažu pomoći stvaranju novih radnih mesta...