28-01-2011, 01:47 PM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
Termin “strategija” prvi put se koristio još pre nove ere u staroj Grčkoj. Pojam potiče od reči strategos koja je označavala funkciju komandujućeg u vojsci,“kako se postaje general”,da bi se kasnije njen značaj proširio i na njegove veštine tj. njegove lične sposobnosti i umeće da komanduje na bojnom polju.
Za uspešno poslovanje preduzeća,kao i za njegovu sposobnost i brzinu prilagođavanja promenama,nije dovoljno sprovesti strategijsku anlizu i odrediti ciljeve poslovanja,već je neophodno utvrditi i način delovanja za ostvarivanje ciljeva. “ Način delovanja za ostvarivanje ciljeva naziva se strategija.”
Izraz strategija koja se upotrebljava u strategijskom menadžmentu pozajmljen je iz vojničkog rečnika i iz teore igara.Tek nakon II Svetskog rata javlja se ideja da je strategijsko planiranje i implemetacija tih planova poseban proces menadžmenta-proces koji danas nosi naziv strategijski menadžment. U literaturi o menadžmentu koncept strategije je uveden 1962. godine od strane istoričara biznisa Alfreda Čelendera (Alfred Chandler). On je prvi definisao strategiju i uveo je kao značajnu temu u menadžment literaturu. Po njemu strategija se definiše kao: “ Način određivanja bazičnih dugoročnih ciljeva preduzeća,usvajanje pravca njegovog razvoja i alokaciju resursa neophodnih da se postavljeni ciljevi ostvare”
Strategijski menadžment je,kako smatra dr Mića Jovanović “nova naučna disciplina,koja se javlja kao potreba usled povećanja turbulentnosti i kompeksnosti sredine. Pod njime se podrazumeva kontinualan proces stalnog prilagođavanja preduzeća promenljivoj okolini,u kome se okolina vrši permanentan uticaj na preduzeće,a samo preduzeće,takoše,vrši određeni uticaj na okolinu u kojoj egzistira i kojoj se prilagođava.” ...
Sadržaj:
1 UVOD 1
2 STRATEGIJSKI MENADŽMENT 4
2.1 Aktivnosti strategijskog menadžmenta 5
2.2 Koreni strategije 9
2.3 Definisanje strategije 10
2.4 Strategijsko prilagođavanje 11
2.5 Karakteristike strategije menadžementa 11
2.6 Osnovni elementi konkurencije 11
2.7 Konkurentne sredine 12
2.8 Relativno trajna konkurentna prednost 12
2.9 Komparativna prednost 13
2.10 Smisao strategijske akcije 13
3 ODNOSI SA JAVNOŠĆU 15
3.1 Opšti pojam internih komunikacija 16
3.2 Odnosi sa javnošću u preduzeću 17
3.3 Interni odnosi sa javnošću u preduzeću 17
3.4 Mediji za internu javnost 18
3.5 Pravci komuniciranja 19
3.6 Funkcionalni značaj interne komunikacije 20
3.7 Vrednosni značaj interne komunikacije 21
3.8 Interna komunikacija kao ključni poticaj za razvoj organizacije 22
4 STRATEGIJSKI ASPEKTI ODNOSA SA JAVNOŠĆU 24
4.1 Odnosi sa javnošću i njemu srodne oblasti 26
4.2 PR i marketing i Reklamne inicijative 27
4.3 PR i direktna komunikacija sa korisnicima 28
4.4 PR i indirektna komunikacija 28
4.5 Nosioci PR funkcije i njihove osobine 29
4.6 Strateški plan i značaj planiranja u odnosima sa javnošću 29
4.7 Vrste intervjua 36
5 ZAKLJUČAK 39
6 LITERATURA 41
Termin “strategija” prvi put se koristio još pre nove ere u staroj Grčkoj. Pojam potiče od reči strategos koja je označavala funkciju komandujućeg u vojsci,“kako se postaje general”,da bi se kasnije njen značaj proširio i na njegove veštine tj. njegove lične sposobnosti i umeće da komanduje na bojnom polju.
Za uspešno poslovanje preduzeća,kao i za njegovu sposobnost i brzinu prilagođavanja promenama,nije dovoljno sprovesti strategijsku anlizu i odrediti ciljeve poslovanja,već je neophodno utvrditi i način delovanja za ostvarivanje ciljeva. “ Način delovanja za ostvarivanje ciljeva naziva se strategija.”
Izraz strategija koja se upotrebljava u strategijskom menadžmentu pozajmljen je iz vojničkog rečnika i iz teore igara.Tek nakon II Svetskog rata javlja se ideja da je strategijsko planiranje i implemetacija tih planova poseban proces menadžmenta-proces koji danas nosi naziv strategijski menadžment. U literaturi o menadžmentu koncept strategije je uveden 1962. godine od strane istoričara biznisa Alfreda Čelendera (Alfred Chandler). On je prvi definisao strategiju i uveo je kao značajnu temu u menadžment literaturu. Po njemu strategija se definiše kao: “ Način određivanja bazičnih dugoročnih ciljeva preduzeća,usvajanje pravca njegovog razvoja i alokaciju resursa neophodnih da se postavljeni ciljevi ostvare”
Strategijski menadžment je,kako smatra dr Mića Jovanović “nova naučna disciplina,koja se javlja kao potreba usled povećanja turbulentnosti i kompeksnosti sredine. Pod njime se podrazumeva kontinualan proces stalnog prilagođavanja preduzeća promenljivoj okolini,u kome se okolina vrši permanentan uticaj na preduzeće,a samo preduzeće,takoše,vrši određeni uticaj na okolinu u kojoj egzistira i kojoj se prilagođava.” ...
Sadržaj:
1 UVOD 1
2 STRATEGIJSKI MENADŽMENT 4
2.1 Aktivnosti strategijskog menadžmenta 5
2.2 Koreni strategije 9
2.3 Definisanje strategije 10
2.4 Strategijsko prilagođavanje 11
2.5 Karakteristike strategije menadžementa 11
2.6 Osnovni elementi konkurencije 11
2.7 Konkurentne sredine 12
2.8 Relativno trajna konkurentna prednost 12
2.9 Komparativna prednost 13
2.10 Smisao strategijske akcije 13
3 ODNOSI SA JAVNOŠĆU 15
3.1 Opšti pojam internih komunikacija 16
3.2 Odnosi sa javnošću u preduzeću 17
3.3 Interni odnosi sa javnošću u preduzeću 17
3.4 Mediji za internu javnost 18
3.5 Pravci komuniciranja 19
3.6 Funkcionalni značaj interne komunikacije 20
3.7 Vrednosni značaj interne komunikacije 21
3.8 Interna komunikacija kao ključni poticaj za razvoj organizacije 22
4 STRATEGIJSKI ASPEKTI ODNOSA SA JAVNOŠĆU 24
4.1 Odnosi sa javnošću i njemu srodne oblasti 26
4.2 PR i marketing i Reklamne inicijative 27
4.3 PR i direktna komunikacija sa korisnicima 28
4.4 PR i indirektna komunikacija 28
4.5 Nosioci PR funkcije i njihove osobine 29
4.6 Strateški plan i značaj planiranja u odnosima sa javnošću 29
4.7 Vrste intervjua 36
5 ZAKLJUČAK 39
6 LITERATURA 41