28-01-2011, 01:25 PM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
Poslednju deceniji XX veka karakteriše proces internacionalizacije proizvodnje i trgovine, koji se naziva globalizacija svetske privrede, i koji se intenzivirao u poslednje vreme. Dominantni privredni subjekti postaju transnacionalna preduzeća koja, u svojoj poslovnoj strategiji, svetsko tržište posmatraju kao jedinstvenu celinu. Jedan od tokova koji stimulišu proces globalizacije svetske privrede je intenzivirana institucionalna integracija država, posebno u oblasti ekonomske saradnje. Pod institucionalnom integracijom podrazumevamo sve oblike institucionalizovanih odnosa između država u svetu, bilo da se radi o saradnji država kroz stvaranje međuvladinih organizacija ili saradnji kroz niz neformalnih međunarodnih grupa (na primer, Grupa 7, Grupa 77, Grupa 24 i slično). U takvim okolnostima je 1995. godine nastala Svetska trgovinska organizacija, kao treća međunarodna ekonomska organizacija čime je zaokružen proces institucionalizacije u oblasti međunarodne međudržavne ekonomske saradnje. Dok su prve dve međunarodne ekonomske organizacije "zadužene" za oblast međunarodnih finansija (kratkoročnih i dugoročnih), Svetska trgovinska organizacija reguliše međunarodnu trgovinu. Ove tri organizacije su odlučujući činioci u donošenju i sprovođenju globalne ekonomske politike.
Sama međunarodna trgovina predstavlja proces razmene dobara, roba i usluga koja tom prilikom prelaze međunarodno priznate granice ili teritorije. U većini zemalja ona stvara značajan deo BDP-a. Iako se međunarodna trgovina obavljala tokom dobrog dela istorije čovečanstva, ona je tokom poslednjih nekoliko vekova dobila na ekonomskom, društvenom i političkom značaju. Industrijalizacija je unapredila prevoz, a globalizacija, multinacionalne korporacije, i autsorsing takođe imaju značajan uticaj na međunarodnu trgovinu . Rast obima međunarodne trgovine je osnov procesa globalizacije. ..
Pojam i razvoj spoljne trgovine
Pod pojmom spoljne trgovine podrazumevaju se svi oblici ekonomske saradnje jedne zemlje sa inostranstvom. U užem smislu spoljna trgovina obuhvata promet roba i usluga koje jedna zemlja obavi sa inostranstvom. U teorijskom smislu (spoljna) trgovina predstavlja "organizovanu razmenu dobara između pojedinih članova svetske privrede po načelima celishodnosti i ekonomičnosti" . Ukratko trgovina se definiše kao organizovani i razvijeni vid robne razmene. Podela trgovine na unutrašnju i spoljnu je više stvar konvencije, s obzirom da su funkcije trgovine veoma slične, ali postoje i razlike između nje i spoljne trgovine. Sa ekonomske tačke gledišta unutrašnja i spoljna trgovina čine jedinstvenu trgovinsku delatnost koja u ciklusu proizvodnje obavlja prometnu funkciju kojom se završava celokupni proces proizvodnje i pretvaranje robe u novac.
Suštinske ekonomske razlike između unutrašnje i spoljne trgovine rezultiraju iz mobilnosti i efikasnosti faktora proizvodnje i specifičnih uslova privređivanja u pojedinim zemljama. Razlike potenciraju i mere državne intervencije u spoljnotrgovinskim odnosima sa inostranstvom koje spoljnoj trgovini nameću drugačije ponašanje u realizaciji spoljnotrgovinskih transakcija od onih u unutrašnjoj trgovini. Razlike između unutrašnje i spoljne trgovine su i rezultat privredne individualnosti i podvojenosti između zemalja učesnica u spoljnoj trgovini. Ukratko razlike između unutrašnje i spoljne trgovine rezultat su sledećih uticaja.
Dok unutrašnja trgovina obuhvata delatnost prometa u okviru jedinstvenog ekonomskog i pravnog područja na kojem važe jedinstveni uslovi poslovanja spoljna trgovina obavlja promet između dvaju pravnih i fizičkih lica čije se sedište nalazi u raznim državama, odnosno carinskim područjima na kojima važe različiti ekonomski i pravni uslovi...
Sadržaj :
UVOD 3
1 Pojam i razvoj spoljne trgovine 4
1.1 Spoljnotrgovinski poslovi i međunarodna trgovina 5
2 Međunarodni trgovinski i drugi sporazumi 7
2.1 STO – Svetska Trgovinska Organizacija 7
2.1.1 Odnos GATT–a i Svetske Trgovinske Organizacije 8
2.1.2 Uloga osnivanja i zadaci STO 10
2.1.3 Organi i tela Svetske Trgovinske Organizacije 10
2.1.4 Članstvo u Svetskoj trgovinskoj organizaciji 11
2.1.5 Uloga Svetske Trgovinske Organizacije na međunarodnoj sceni 12
2.1.6 Principi trgovinskog sistema 13
2.1.7 Način funkcionisanja STO 14
2.1.8 Osnovni sporazum u STO 16
2.1.9 Neminovnost postojanja STO 19
3 Slobodan promet roba i usluga u EU 21
3.1 Karakteristike i ciljevi EU 21
3.2 Pravna načela na kojima se zasniva EU 21
3.3 Carinska unija u okviru granica EU 21
3.4 Zajedničko tržište EU 21
4 Osnovne slobode u EU 21
4.1 Slobodno kretanje roba 21
4.2 Sloboda kretanja radnika 21
4.3 Sloboda pružanja usluga 21
4.4 Sloboda kretanja kapitala u EU 21
5 Zakonodavni sistem EU 21
ZAKLJUČAK 21
LITERATURA 21
Poslednju deceniji XX veka karakteriše proces internacionalizacije proizvodnje i trgovine, koji se naziva globalizacija svetske privrede, i koji se intenzivirao u poslednje vreme. Dominantni privredni subjekti postaju transnacionalna preduzeća koja, u svojoj poslovnoj strategiji, svetsko tržište posmatraju kao jedinstvenu celinu. Jedan od tokova koji stimulišu proces globalizacije svetske privrede je intenzivirana institucionalna integracija država, posebno u oblasti ekonomske saradnje. Pod institucionalnom integracijom podrazumevamo sve oblike institucionalizovanih odnosa između država u svetu, bilo da se radi o saradnji država kroz stvaranje međuvladinih organizacija ili saradnji kroz niz neformalnih međunarodnih grupa (na primer, Grupa 7, Grupa 77, Grupa 24 i slično). U takvim okolnostima je 1995. godine nastala Svetska trgovinska organizacija, kao treća međunarodna ekonomska organizacija čime je zaokružen proces institucionalizacije u oblasti međunarodne međudržavne ekonomske saradnje. Dok su prve dve međunarodne ekonomske organizacije "zadužene" za oblast međunarodnih finansija (kratkoročnih i dugoročnih), Svetska trgovinska organizacija reguliše međunarodnu trgovinu. Ove tri organizacije su odlučujući činioci u donošenju i sprovođenju globalne ekonomske politike.
Sama međunarodna trgovina predstavlja proces razmene dobara, roba i usluga koja tom prilikom prelaze međunarodno priznate granice ili teritorije. U većini zemalja ona stvara značajan deo BDP-a. Iako se međunarodna trgovina obavljala tokom dobrog dela istorije čovečanstva, ona je tokom poslednjih nekoliko vekova dobila na ekonomskom, društvenom i političkom značaju. Industrijalizacija je unapredila prevoz, a globalizacija, multinacionalne korporacije, i autsorsing takođe imaju značajan uticaj na međunarodnu trgovinu . Rast obima međunarodne trgovine je osnov procesa globalizacije. ..
Pojam i razvoj spoljne trgovine
Pod pojmom spoljne trgovine podrazumevaju se svi oblici ekonomske saradnje jedne zemlje sa inostranstvom. U užem smislu spoljna trgovina obuhvata promet roba i usluga koje jedna zemlja obavi sa inostranstvom. U teorijskom smislu (spoljna) trgovina predstavlja "organizovanu razmenu dobara između pojedinih članova svetske privrede po načelima celishodnosti i ekonomičnosti" . Ukratko trgovina se definiše kao organizovani i razvijeni vid robne razmene. Podela trgovine na unutrašnju i spoljnu je više stvar konvencije, s obzirom da su funkcije trgovine veoma slične, ali postoje i razlike između nje i spoljne trgovine. Sa ekonomske tačke gledišta unutrašnja i spoljna trgovina čine jedinstvenu trgovinsku delatnost koja u ciklusu proizvodnje obavlja prometnu funkciju kojom se završava celokupni proces proizvodnje i pretvaranje robe u novac.
Suštinske ekonomske razlike između unutrašnje i spoljne trgovine rezultiraju iz mobilnosti i efikasnosti faktora proizvodnje i specifičnih uslova privređivanja u pojedinim zemljama. Razlike potenciraju i mere državne intervencije u spoljnotrgovinskim odnosima sa inostranstvom koje spoljnoj trgovini nameću drugačije ponašanje u realizaciji spoljnotrgovinskih transakcija od onih u unutrašnjoj trgovini. Razlike između unutrašnje i spoljne trgovine su i rezultat privredne individualnosti i podvojenosti između zemalja učesnica u spoljnoj trgovini. Ukratko razlike između unutrašnje i spoljne trgovine rezultat su sledećih uticaja.
Dok unutrašnja trgovina obuhvata delatnost prometa u okviru jedinstvenog ekonomskog i pravnog područja na kojem važe jedinstveni uslovi poslovanja spoljna trgovina obavlja promet između dvaju pravnih i fizičkih lica čije se sedište nalazi u raznim državama, odnosno carinskim područjima na kojima važe različiti ekonomski i pravni uslovi...
Sadržaj :
UVOD 3
1 Pojam i razvoj spoljne trgovine 4
1.1 Spoljnotrgovinski poslovi i međunarodna trgovina 5
2 Međunarodni trgovinski i drugi sporazumi 7
2.1 STO – Svetska Trgovinska Organizacija 7
2.1.1 Odnos GATT–a i Svetske Trgovinske Organizacije 8
2.1.2 Uloga osnivanja i zadaci STO 10
2.1.3 Organi i tela Svetske Trgovinske Organizacije 10
2.1.4 Članstvo u Svetskoj trgovinskoj organizaciji 11
2.1.5 Uloga Svetske Trgovinske Organizacije na međunarodnoj sceni 12
2.1.6 Principi trgovinskog sistema 13
2.1.7 Način funkcionisanja STO 14
2.1.8 Osnovni sporazum u STO 16
2.1.9 Neminovnost postojanja STO 19
3 Slobodan promet roba i usluga u EU 21
3.1 Karakteristike i ciljevi EU 21
3.2 Pravna načela na kojima se zasniva EU 21
3.3 Carinska unija u okviru granica EU 21
3.4 Zajedničko tržište EU 21
4 Osnovne slobode u EU 21
4.1 Slobodno kretanje roba 21
4.2 Sloboda kretanja radnika 21
4.3 Sloboda pružanja usluga 21
4.4 Sloboda kretanja kapitala u EU 21
5 Zakonodavni sistem EU 21
ZAKLJUČAK 21
LITERATURA 21