27-01-2011, 02:30 AM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
Veoma ubrzan razvoj poslovnih sistema, tokom poslednjih nekoliko decenija doveo je do široke upotrebe komunikacionih mreža u cilju njihovog međusobnog povezivanja. Tokom 50-ih godina računarski sistemi su koristili grupnu obradu sa diskretnim datotekama, a korisnici su nosili fizički svoju papirnu dokumentaciju do računara, na obradu. Tokom 60-ih godina računarske komunikacije preko telefonskih linija su postale pogodnije - koristili su se terminali za unošenje podataka koji će se obrađivati; komunikacija je predstavljala prenos signala (poruka) od terminala do računara i nazad do korisnika. Kasnih 60-ih i 70-ih godina, razvijeni su online real-time sistemi sa ciljem da se pređe sa grupne obrade na pojedinačnu obradu, transakciono usmerenu. Tada su postale neophodne računarske komunikacione mreže....
UOPŠTENO O INTERNET PROTOKOLIMA
Verovatno najjednostavniji način za objašnjenje pojma protokola računarskih mreža jeste poređenje sa ljudima pošto se mi ljudi stalno držimo nekakvih protokola, odnosno pravila ponašanja. Uzmite recimo slučaj kada nekoga treba da pitate koliko je sati. Pravila ponašanja među ljudima ili makar, dobro vaspitanje, nalaže da sve počinje pozdravom, prvo „Zdravo”. Uobičajen odgovor bi takođe glasio „Zdravo". Jasno je da srdačan odgovor „Zdravo" prvoj osobi znači da se razgovor može nastaviti i da može pitati koliko je sati. Drugačiji odgovor na početno „Zdravo", recimo, „Ostavi me na miru!" ili ,,Ne razumem!" ili neki odgovor koji nije za štampu, ukazivao bi na to da druga osoba ne želi ili ne može da nastavi razgovor. U tom slučaju, prema pravilima ponašanja među ljudima, prva osoba ne bi ni upitala koliko je sati. Dešava se da prva osoba ne dobije odgovor na svoj pozdrav i u tom slučaju ona odustaje od toga da pita koliko je sati. Vodite računa o tome da u pravilima ponašanja među ljudima važi to da postoje određene poruke koje šaljemo kao i određeni postupci koje preduzimamo u zavisnosti od dobijenog odgovora i drugih okolnosti (recimo da ne dobijemo odgovor u toku nekog određenog vremena). Jasno je da poslate i primljene poruke, kao i postupci koje preduzimamo prilikom slanja i primanja tih poruka ili dok čekamo na odgovor imaju ključnu ulogu u pravilima ponašanja među ljudima. Ukoliko bi se ljudi ponašali drugačije, na primer, jedna je osoba dobro vaspitana, ali druga nije, ili jedna razume pojam vremena, a druga ne, razgovor između njih ne bi bio moguć i ne bi se postiglo ništa korisno. Isti važi i za umrežavanje - neophodno je da dva (ili više) uređaja koji međusobno komuniciraju koriste isti protokol kako bi ispunili neki zadatak...
Sadržaj :
UVOD 3
1 UOPŠTENO O INTERNET PROTOKOLIMA 4
1.1 IP zaglavlje paketa 8
2 INTERNET PROTOKOL VERZIJA 6 (IPv6) 11
2.1 Predstavljanje adresa u IPV6 15
2.1.1 IPv6 tipovi adresa 17
2.2 Identifikovanje IPv6 tipova adresa 18
2.3 Sigurnost 21
2.4 Podrška mobilnim sistemima 22
3 TRANZICIJA SA INTERNET PROTOKOLA VERZIJE 4 NA VERZIJU 6 I POTENCIJALNI PROBLEMI 23
3.1 Tranzicija hostova 24
3.2 Ruteri i protokoli za rutiranje 24
3.3 DNS 24
4 METODE KOJE OBEZBEĐUJU INTEROPERABILNOST INTERNET PROTOKOLA VERZIJE 4 I VERZIJE 6 25
4.1 Komunikacija između IPv4 i IPv6 terminala 25
4.2 Tunel IPv6 preko IPv4 26
4.3 IPV6 Tunel Broker 28
4.3.1 Teredo 31
4.3.2 ISATAP 31
4.3.3 IPv4/IPv6 transliranje 32
4.3.4 Bump-In-the-Stack mehanizam 32
4.3.5 NAT-PT 32
4.4 Analiza kašnjenja 36
4.5 Analiza propusne moći 37
4.5.1 Analiza CPU korišćenja 38
4.5.2 Analiza gubitaka paketa 38
ZAKLJUČAK 40
LITERATURA 41
Veoma ubrzan razvoj poslovnih sistema, tokom poslednjih nekoliko decenija doveo je do široke upotrebe komunikacionih mreža u cilju njihovog međusobnog povezivanja. Tokom 50-ih godina računarski sistemi su koristili grupnu obradu sa diskretnim datotekama, a korisnici su nosili fizički svoju papirnu dokumentaciju do računara, na obradu. Tokom 60-ih godina računarske komunikacije preko telefonskih linija su postale pogodnije - koristili su se terminali za unošenje podataka koji će se obrađivati; komunikacija je predstavljala prenos signala (poruka) od terminala do računara i nazad do korisnika. Kasnih 60-ih i 70-ih godina, razvijeni su online real-time sistemi sa ciljem da se pređe sa grupne obrade na pojedinačnu obradu, transakciono usmerenu. Tada su postale neophodne računarske komunikacione mreže....
UOPŠTENO O INTERNET PROTOKOLIMA
Verovatno najjednostavniji način za objašnjenje pojma protokola računarskih mreža jeste poređenje sa ljudima pošto se mi ljudi stalno držimo nekakvih protokola, odnosno pravila ponašanja. Uzmite recimo slučaj kada nekoga treba da pitate koliko je sati. Pravila ponašanja među ljudima ili makar, dobro vaspitanje, nalaže da sve počinje pozdravom, prvo „Zdravo”. Uobičajen odgovor bi takođe glasio „Zdravo". Jasno je da srdačan odgovor „Zdravo" prvoj osobi znači da se razgovor može nastaviti i da može pitati koliko je sati. Drugačiji odgovor na početno „Zdravo", recimo, „Ostavi me na miru!" ili ,,Ne razumem!" ili neki odgovor koji nije za štampu, ukazivao bi na to da druga osoba ne želi ili ne može da nastavi razgovor. U tom slučaju, prema pravilima ponašanja među ljudima, prva osoba ne bi ni upitala koliko je sati. Dešava se da prva osoba ne dobije odgovor na svoj pozdrav i u tom slučaju ona odustaje od toga da pita koliko je sati. Vodite računa o tome da u pravilima ponašanja među ljudima važi to da postoje određene poruke koje šaljemo kao i određeni postupci koje preduzimamo u zavisnosti od dobijenog odgovora i drugih okolnosti (recimo da ne dobijemo odgovor u toku nekog određenog vremena). Jasno je da poslate i primljene poruke, kao i postupci koje preduzimamo prilikom slanja i primanja tih poruka ili dok čekamo na odgovor imaju ključnu ulogu u pravilima ponašanja među ljudima. Ukoliko bi se ljudi ponašali drugačije, na primer, jedna je osoba dobro vaspitana, ali druga nije, ili jedna razume pojam vremena, a druga ne, razgovor između njih ne bi bio moguć i ne bi se postiglo ništa korisno. Isti važi i za umrežavanje - neophodno je da dva (ili više) uređaja koji međusobno komuniciraju koriste isti protokol kako bi ispunili neki zadatak...
Sadržaj :
UVOD 3
1 UOPŠTENO O INTERNET PROTOKOLIMA 4
1.1 IP zaglavlje paketa 8
2 INTERNET PROTOKOL VERZIJA 6 (IPv6) 11
2.1 Predstavljanje adresa u IPV6 15
2.1.1 IPv6 tipovi adresa 17
2.2 Identifikovanje IPv6 tipova adresa 18
2.3 Sigurnost 21
2.4 Podrška mobilnim sistemima 22
3 TRANZICIJA SA INTERNET PROTOKOLA VERZIJE 4 NA VERZIJU 6 I POTENCIJALNI PROBLEMI 23
3.1 Tranzicija hostova 24
3.2 Ruteri i protokoli za rutiranje 24
3.3 DNS 24
4 METODE KOJE OBEZBEĐUJU INTEROPERABILNOST INTERNET PROTOKOLA VERZIJE 4 I VERZIJE 6 25
4.1 Komunikacija između IPv4 i IPv6 terminala 25
4.2 Tunel IPv6 preko IPv4 26
4.3 IPV6 Tunel Broker 28
4.3.1 Teredo 31
4.3.2 ISATAP 31
4.3.3 IPv4/IPv6 transliranje 32
4.3.4 Bump-In-the-Stack mehanizam 32
4.3.5 NAT-PT 32
4.4 Analiza kašnjenja 36
4.5 Analiza propusne moći 37
4.5.1 Analiza CPU korišćenja 38
4.5.2 Analiza gubitaka paketa 38
ZAKLJUČAK 40
LITERATURA 41