27-01-2011, 02:24 AM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
U poslednjoj deceniji XX veka proces internacionalizacije proizvodnje i trgovine, koji se naziva globalizacija svetske privrede, se intenzivirao. Dominantni privredni subjekti postaju transnacionalna preduzeća koja, u svojoj poslovnoj strategiji, svetsko tržište posmatraju kao jedinstvenu celinu. Jedan od tokova koji stimulišu proces globalizacije svetske privrede je intenzivirana institucionalna integracija država, posebno u oblasti ekonomske saradnje. Pod institucionalnom integracijom podrazumevamo sve oblike institucionalizovanih odnosa između država u svetu, bilo da se radi o saradnji država kroz stvaranje međuvladinih organizacija ili saradnji kroz niz neformalnih međunarodnih grupa (na primer, Grupa 7, Grupa 77, Grupa 24 i slično). U takvim okolnostima je 1995. godine nastala Svetska trgovinska organizacija, kao treća međunarodna ekonomska organizacija čime je zaokružen proces institucionalizacije u oblasti međunarodne međudržavne ekonomske saradnje. Dok su prve dve međunarodne ekonomske organizacije "zadužene" za oblast međunarodnih finansija (kratkoročnih i dugoročnih), Svetska trgovinska organizacija reguliše međunarodnu trgovinu. Ove tri organizacije su odlučujući činioci u donošenju i sprovođenju globalne ekonomske politike...
Pojam i razvoj spoljne trgovine
Pod pojmom spoljne trgovine podrazumevaju se svi oblici ekonomske saradnje jedne zemlje sa inostranstvom. U užem smislu spoljna trgovina obuhvata promet roba i usluga koje jedna zemlja obavi sa inostranstvom. U teorijskom smislu (spoljna) trgovina predstavlja "organizovanu razmenu dobara između pojedinih članova svetske privrede po načelima celishodnosti i ekonomičnosti" . Ukratko trgovina se definiše kao organizovani i razvijeni vid robne razmene. Podela trgovine na unutrašnju i spoljnu je više stvar konvencije, s obzirom da su funkcije trgovine veoma slične, ali postoje i razlike između nje i spoljne trgovine. Sa ekonomske tačke gledišta unutrašnja i spoljna trgovina čine jedinstvenu trgovinsku delatnost koja u ciklusu proizvodnje obavlja prometnu funkciju kojom se završava celokupni proces proizvodnje i pretvaranje robe u novac.
Suštinske ekonomske razlike između unutrašnje i spoljne trgovine rezultiraju iz mobilnosti i efikasnosti faktora proizvodnje i specifičnih uslova privređivanja u pojedinim zemljama. Razlike potenciraju i mere državne intervencije u spoljnotrgovinskim odnosima sa inostranstvom koje spoljnoj trgovini nameću drugačije ponašanje u realizaciji spoljnotrgovinskih transakcija od onih u unutrašnjoj trgovini. Razlike između unutrašnje i spoljne trgovine su i rezultat privredne individualnosti i podvojenosti između zemalja učesnica u spoljnoj trgovini. Ukratko razlike između unutrašnje i spoljne trgovine rezultat su sledećih uticaja...
Sadržaj :
UVOD 3
1 Pojam i razvoj spoljne trgovine 4
1.1 Spoljnotrgovinski poslovi i međunarodna trgovina 5
2 Međunarodni trgovinski i drugi sporazumi 7
2.1 GATT 7
2.1.1 Pokušaj osnivanja MTO i nastanak GATT 8
2.1.2 Principi (načela) GATT-a 9
2.1.3 Runde pregovora 10
2.1.4 Opšti sporazum o trgovini uslugama – GATS 13
2.1.5 Sporazum - TRIPS 13
2.2 Svetska Trgovinska Organizacija - STO 15
2.2.1 Odnos GATT–a i Svetske Trgovinske Organizacije 17
2.2.2 Uloga osnivanja i zadaci STO 18
2.2.3 Organi i tela Svetske Trgovinske Organizacije 18
2.2.4 Članstvo u Svetskoj trgovinskoj organizaciji 19
2.2.5 Uloga Svetske Trgovinske Organizacije na međunarodnoj sceni 20
2.2.6 Principi trgovinskog sistema 21
2.2.7 Način funkcionisanja STO 23
2.2.8 Osnovni sporazum u STO 24
2.2.9 Neminovnost postojanja STO 27
2.3 CEFTA (Central European Free Trade Agreement) 28
2.3.1 Članice CEFTA 32
2.3.2 CEFTA i njeni ciljevi 32
2.3.3 Prednosti zaključenja sporazuma «CEFTA» 33
2.3.4 Koristi za privredu BiH i rS od uključivanja u CEFTA 34
2.3.5 Perspektive daljeg povezivanja privreda u regionu JIE 37
3 Ostali međunarodni sporazumi 42
3.1.1 INCOTERMS 42
3.1.2 FIATA 43
ZAKLJUČAK 46
LITERATURA 49
U poslednjoj deceniji XX veka proces internacionalizacije proizvodnje i trgovine, koji se naziva globalizacija svetske privrede, se intenzivirao. Dominantni privredni subjekti postaju transnacionalna preduzeća koja, u svojoj poslovnoj strategiji, svetsko tržište posmatraju kao jedinstvenu celinu. Jedan od tokova koji stimulišu proces globalizacije svetske privrede je intenzivirana institucionalna integracija država, posebno u oblasti ekonomske saradnje. Pod institucionalnom integracijom podrazumevamo sve oblike institucionalizovanih odnosa između država u svetu, bilo da se radi o saradnji država kroz stvaranje međuvladinih organizacija ili saradnji kroz niz neformalnih međunarodnih grupa (na primer, Grupa 7, Grupa 77, Grupa 24 i slično). U takvim okolnostima je 1995. godine nastala Svetska trgovinska organizacija, kao treća međunarodna ekonomska organizacija čime je zaokružen proces institucionalizacije u oblasti međunarodne međudržavne ekonomske saradnje. Dok su prve dve međunarodne ekonomske organizacije "zadužene" za oblast međunarodnih finansija (kratkoročnih i dugoročnih), Svetska trgovinska organizacija reguliše međunarodnu trgovinu. Ove tri organizacije su odlučujući činioci u donošenju i sprovođenju globalne ekonomske politike...
Pojam i razvoj spoljne trgovine
Pod pojmom spoljne trgovine podrazumevaju se svi oblici ekonomske saradnje jedne zemlje sa inostranstvom. U užem smislu spoljna trgovina obuhvata promet roba i usluga koje jedna zemlja obavi sa inostranstvom. U teorijskom smislu (spoljna) trgovina predstavlja "organizovanu razmenu dobara između pojedinih članova svetske privrede po načelima celishodnosti i ekonomičnosti" . Ukratko trgovina se definiše kao organizovani i razvijeni vid robne razmene. Podela trgovine na unutrašnju i spoljnu je više stvar konvencije, s obzirom da su funkcije trgovine veoma slične, ali postoje i razlike između nje i spoljne trgovine. Sa ekonomske tačke gledišta unutrašnja i spoljna trgovina čine jedinstvenu trgovinsku delatnost koja u ciklusu proizvodnje obavlja prometnu funkciju kojom se završava celokupni proces proizvodnje i pretvaranje robe u novac.
Suštinske ekonomske razlike između unutrašnje i spoljne trgovine rezultiraju iz mobilnosti i efikasnosti faktora proizvodnje i specifičnih uslova privređivanja u pojedinim zemljama. Razlike potenciraju i mere državne intervencije u spoljnotrgovinskim odnosima sa inostranstvom koje spoljnoj trgovini nameću drugačije ponašanje u realizaciji spoljnotrgovinskih transakcija od onih u unutrašnjoj trgovini. Razlike između unutrašnje i spoljne trgovine su i rezultat privredne individualnosti i podvojenosti između zemalja učesnica u spoljnoj trgovini. Ukratko razlike između unutrašnje i spoljne trgovine rezultat su sledećih uticaja...
Sadržaj :
UVOD 3
1 Pojam i razvoj spoljne trgovine 4
1.1 Spoljnotrgovinski poslovi i međunarodna trgovina 5
2 Međunarodni trgovinski i drugi sporazumi 7
2.1 GATT 7
2.1.1 Pokušaj osnivanja MTO i nastanak GATT 8
2.1.2 Principi (načela) GATT-a 9
2.1.3 Runde pregovora 10
2.1.4 Opšti sporazum o trgovini uslugama – GATS 13
2.1.5 Sporazum - TRIPS 13
2.2 Svetska Trgovinska Organizacija - STO 15
2.2.1 Odnos GATT–a i Svetske Trgovinske Organizacije 17
2.2.2 Uloga osnivanja i zadaci STO 18
2.2.3 Organi i tela Svetske Trgovinske Organizacije 18
2.2.4 Članstvo u Svetskoj trgovinskoj organizaciji 19
2.2.5 Uloga Svetske Trgovinske Organizacije na međunarodnoj sceni 20
2.2.6 Principi trgovinskog sistema 21
2.2.7 Način funkcionisanja STO 23
2.2.8 Osnovni sporazum u STO 24
2.2.9 Neminovnost postojanja STO 27
2.3 CEFTA (Central European Free Trade Agreement) 28
2.3.1 Članice CEFTA 32
2.3.2 CEFTA i njeni ciljevi 32
2.3.3 Prednosti zaključenja sporazuma «CEFTA» 33
2.3.4 Koristi za privredu BiH i rS od uključivanja u CEFTA 34
2.3.5 Perspektive daljeg povezivanja privreda u regionu JIE 37
3 Ostali međunarodni sporazumi 42
3.1.1 INCOTERMS 42
3.1.2 FIATA 43
ZAKLJUČAK 46
LITERATURA 49